Драгишић: Србија са литијумом има јединствену позицију у Европи
Професор на београдском Факултету безбедности Зоран Драгишић оценио је да експлоатација литијума у Србији, када се спроводи одговорно и под строгим еколошким прописима, нуди огромну корист не само за Србију вец́ и за ширу зелену агенду Европе.
"Србија, обдарена значајним резервама литијума, налази се на кључној раскрсници где би њене одлуке о експлоатацији ових ресурса могле да је доведу у кључну улогу у европском и глобалном енергетском пејзажу", наводи Драгишић у анализи достављеној Бети.
Према његовим речима, ЕУ је идентификовала литијум као једну од кључних компоненти за зелену и дигиталну транзицију, и њен акциони план за критичне сировине наглашава потребу да се смањи зависност од спољних добављача.
"Србија, са својим огромним налазиштима литијума, има јединствену позицију да постане поуздан снабдевач за Европу, смањујуц́и зависност континента од увоза из земаља попут Кине и Аустралије", истакао је Драгишић, који је и посланик у Скупштини Србије.
Професор Драгишић је навео да експлоатација литијума нуди Србији значајне економске користи, привлачење страних директних инвестиције, отварање хиљаде радних места и стимулисање раста сродних индустрија, као што су производња батерија и производња електричних возила.
Он се позвао на извештај Светске банке, по којем земље које одговорно управљају својим минералним ресурсима могу доживети убрзани економски раст, драстично смањење сиромаштва и бољи животни стандард.
Драгишић је навео да "нису неосновани" страхови о деградацији животне средине, али да су они засновани на "најгорим сценаријима и застарелим рударским праксама које не одражавају напредак постигнут у технологијама одрживог рударства".
"Савремене операције рударства литијума подлежу строгим еколошким прописима, посебно у Европи, где је заштита животне средине основни принцип", навео је он.
Према речима Драгишића, законодавство ЕУ о животној средини једно је од најсвеобухватнијих и најстрожих у свету и поставља високе стандарде за рударске активности.
"Европски зелени договор, који има за циљ да Европу учини првим климатски неутралним континентом до 2050. године, експлицитно наводи да се све рударске активности унутар ЕУ или придружених земаља морају придржавати највиших еколошких стандарда", навео је Драгишић.
То значи, додао је он, да ЕУ нец́е куповати литијум који је набављен еколошки деструктивним методама, пружајуц́и снажан подстицај компанијама које послују у Србији да задрже одрживу праксу.
Професор Драгишић је додао да дебата о рударству литијума у Србији не би требало да представља "бинарни избор између економског развоја и заштите животне средине".
"Уместо тога, требало би да се фокусира на то како Србија може да искористи своје природне ресурсе да допринесе зеленијој будуц́ности Европе, истовремено чувајуц́и своју животну средину за будуц́е генерације", навео је Зоран Драгишић.
(Бета, 04.10.2024)
