Израел и Палестинци: „Мој син боље познаје звук бомби него његових играчака“

Неколико дана пошто је Израел покренуо рат против Хамаса у Газе у октобру прошле године, двојица Палестинаца почела су да снимају властите свакодневне животе за ББЦ Светски сервис.

Асил је побегла на југ територије у потрази за сигурношћу, Халид је одлучио да остане на северу.

Њих двоје заједнички документују експлозиве, бројне евакуације, смрти и трауме које доживљавају деца затечена у сукобу.

• „Газа су само гробља распршена свуда“
• Живот у Гази: „Где да се сакријете кад смрт стиже са неба&qуот;
• „Спора смрт“: Живот Палестинаца у Гази поред иструлелог смећа и глодара

Халид

На поду дневне собе у избомбардованој кући у северној Гази, шестогодишњи Хамуд и четворогодишња Халум играју се болничара.

Они развлаче малу лутку међу собом и убацују сићушне замишљене шавове у њено крпено тело.

„Повређена је&qуот;, каже Хамуд.

„Много крша се срушило на њу.&qуот;

То је сцена коју су он и његова браћа и сестре видели безброј пута у протеклој години у Гази, где је скоро сваки трећа особа настрадала у рату започетом у октобру 2023. године била дете, према Министарству здравља које води Хамас.

Текући израелски рат покренут је пошто је око 1.200 људи страдало у нападима Хамаса 7. октобра.

Халид, отац деце, гледа нервозно из даљине како се они играју.

„То нису игре које би деца требало да се играју&qуот;, каже Халид.

„Кад их видим овако, срце ми се слама.&qуот;

Пошто су болнице у северној Гази престале да раде у децембру, неколико месеци од почетка рата, Халид није послушао израелске наредбе да се евакуише на југ и одлучио је да остане у свом крају Џабалије, у северној Гази, да би пружао медицинске услуге властитој заједници.

Халид није доктор, али је обучени физиотерапеут и радио је као дистрибутер компаније за медицинску опрему.

„Сви у мом крају знају да сам физиотерапеут, а не доктор. Али с обзиром на тежину ситуације, рекао сам им да ћу им превијати завоје и ушивати ране, нарочито деци. Ако ја одем, они о којима се старам могли би да изгубе животе, зато што нема болница нити клиника.&qуот;

Уз најосновније хируршке вештине и приступ залихама лекова - од којих је некима истекао рок трајања - он је отворио клинику у сопственом дому, где се усредсредио на лечење деце.

Његова деца су почела да опонашају оно што виде.

„Амбулантна кола, носи га у амбулантна кола!&qуот;, виче Хамуд, док се он и његова сестра играју „болничара&qуот;, једне од нових игара које су измислили током рата.

Халид је начуо како његов син покушава да нагађа тип повреде.

Да ли је то рана од пројектила, шрапнела или последица рушења зграде?

„Хамуд боље познаје звук бомби него звуке властитих играчака. А мала Халум је морала да истрпи толико много тога за њен узраст&qуот;, каже Халид.

„Плашим се дугорочних психолошких последица овог рата по њих.&qуот;

Погледајте видео:

Међународни одбор за спасавање саопштио је да ће утицај расељења, траума и пропуштеног школовања вероватно оставити доживотне последице на деци у Гази.

Заточена на северу, Халидова деца су доживела не само психолошке трауме, већ и до сада невиђени степен глади.

У јуну су Уједињене нације процениле да се 96 одсто људи у Гази суочава са „акутном несташицом хране&qуот;.

Док Хамуд маше приручном заставом на крову зграде, очајнички сигнализирајући авиону који носи помоћ да избаци пакете близу њихове куће, застрашујући прасак потреса тло.

Израелски ловац је управо бацио бомбу на оближњу зграду, а стуб дима који се диже видљив је неколико улица даље.

„Не волим авионе који бацају бомбе.

„Желим да уместо тога бацају храну&qуот;, каже Хамуд потиштено.

Асил

На југу Газе, 24-годишња нова мајка Асил разматра како може да нахрани новорођену ћерку Хајат.

„Нема хране на пијаци да бих могла нормално да се храним и дојим је, тако да морам да јој дајем формулу&qуот;, каже Асил.

Фонд Уједињених нација за становништво (УНФПА) упозорио је овог месеца да је 17.000 трудних жена у Гази сада на ивици глади.

„Формула, пелене, све што је бебама неопходно постало је невероватно скупо током рата&qуот;, каже Асилин муж Ибрахим.

Проналажење свега тога представља велики изазов, додаје он.

Асил није овако замишљала првих неколико месеци са њеном новорођеном бебом.

Асил, њен муж и њихова 14-месечна ћерка Роуз морали су да напусте дом и упуте се на југ у првим недељама рата, повиновавши се израелским наредбама за евакуацију.

Уједињене нације процењују да је девет од 10 Палестинаца у Гази било расељено најмање једанпут од почетка рата у октобру 2023. године.

У осмом месецу трудноће, Асил је морала да пешачи на југ много километара путем који је проглашен безбедним.

„Нисмо имали довољно воде, а ја сам патила од анемије. Свуда око нас су била мртва тела. Могла сам да мислим само на моју ћерку Роуз и бебу која расте у мени.&qуот;

Асил и њен муж су склопили пакт, испричала је она, да „ако се било шта догоди њему, наставим даље тим путем сама и старам се о нашој ћерки Роуз и беби. А ако изгубим свест од исцрпљености, он је знао да мора да настави даље са нашом ћерком и остави ме за собом.&qуот;

Једном кад су стигли до релативне безбедности у Деир ал Балаху на југу, јавио се нови проблем: једва да је било функционалних болница где би могла да се породи.

Болница Ал Авда у Нусеирату била је једина оближња установа која је могла да се бави порођајима.

Асилина ћерка Хајат рођена је тамо 13. децембра.

Њено име, арапска реч за живот, одабрано је као подсетник на комплетне срећне животе које се надају да ће наставити да воде кад се рат оконча.

„Било је то као да је удахнула живот назад у мене, усред свог овог разарања. Она ме подсећа да живот може да се настави чак и у најтежим околностима.&qуот;

Њен муж Ибрахим, фотограф, морао је да остави жену, њихову ћерку Роуз, његову новорођену бебу за собом, да би ишао у поље да ради, ризикујући живот да би их издржавао.

После једног инцидента кад се нашао између две ватре и једва извукао живу главу, он је рекао: „Чиним све ово само да би им обезбедио најосновније животне потрепштине, пелене, формулу и одећу.&qуот;

„Осећам се као да је тежина читаве Газе на мојим плећима, врло сам забринут за ћерке, и осећам се као да не могу да издржавам властито новорођено дете.&qуот;

У мају су се Ибрахим и Асил поново срели у Деир ал Балаху и повели њихову децу да их провозају колима.

„Хајат није доживела ниједан једини дан без рата&qуот;, каже Ибрахим.

„Рођена је усред свих ових сцена разарања, усред звукова бомбардовања и вести.&qуот;

Шестомесечна Хајат је усправљена у мајчином крилу на предњем седишту.

Кола се возе поред редова и редова уништених зграда, путевима који су закопани испод читавих слојева песка и крша.

„Али упркос свему&qуот;, каже Ибрахим, „она не престаје да се смеши.&qуот;

Погледајте и овај видео:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.28.2024)