Američki izbori: Kako možete da postanete predsednik, a da ne osvojite većinu glasova
Kako se bira predsednik na osnovu američkog elektorskog koledža?
Američki predsednički izbori na kojima glasači biraju između republikanca Donalda Trampa i kandidatkinje Demokratske stranke Kamale Haris održavaju se 5. novembra.
Ali moguće je da kandidat sa najviše osvojenih glasova ne bude i pobednik.
To je zato što predsednika ne biraju direktno glasači, već se on bira preko tela poznatog kao elektorski koledž.
Za koga, dakle, glasaju Amerikanci?
Kad Amerikanci izađu na birališta na predsedničkim izborima, oni zapravo glasaju za grupu zvaničnika koji čine elektorski koledž.
Reč „koledž" ovde se odnosi na grupu ljudi koji dele zajednički zadatak. Ti ljudi su elektori i njihov posao je da izaberu predsednika i potpredsednika.
Elektorski koledž se sastaje svake četiri godine, nekoliko nedelja pre izbornog dana, kako bi izvršio taj zadatak.
- Sad je i zvanično: Bajden kandidat za predsednika Amerike - ko ga je sve podržao
- Sve što treba da znate o izborima u Americi
- Američki izbori 2020: Sve što treba da znate o konvenciji Republikanske stranke
Kako elektorski koledž funkcioniše?
Broj elektora iz svake savezne države otprilike je u skladu sa brojem njenih stanovnika.
Ukupno postoji 538 elektora.
Kalifornija ima najviše - 55 - dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju minimum od tri.
Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas. Kandidat mora da dobije većinu glasova - 270 ili više - kako bi osvojio predsednički mandat.
Generalno, države dodeljuju sve sopstvene glasove elektorskog koledža onome ko osvoji najviše direktnih glasova u državi.
Na primer, ukoliko republikanski kandidat osvoji 50,1 odsto glasova u Teksasu, on onda dobija svih 38 glasova elektorskog koledža te države.
Postoje samo dve države (Mejn i Nebraska) koje među sobom dele glasove elektorskog koledža prema proporciji glasova koje dobije svaki kandidat.
Zbog toga predsednički kandidati gađaju konkretne „kolebljive države" - one u kojima glasovi mogu da se okrenu u bilo kom pravcu - umesto da se trude da osvoje ukupno što više glasova iz svih delova zemlje.
Svaka država koju osvoje približava ih broju od 270 elektorskih glasova koji su im potrebni.
- Fejsbuk i Tviter kaznili Trampa zbog „lažnih“ tvrdnji o korona virusu
- Džon Bolton: Deset najbombastičnijih tvrdnji iz njegove knjige o Donaldu Trampu
- Tramp traži odlaganje predsedničkih izbora u Americi
Možete li da osvojite većinu glasova a da ne postanete predsednik?
Da, možete.
Moguće je da kandidat bude najpopularniji među glasačima na nacionalnom nivou, ali da ne uspe da osvoji dovoljno država kako bi stekao 270 elektorskih glasova.
Donald Tramp naredio je u junu gradonačelnicima i guvernerima da uguše proteste zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda:
Štaviše, dva od poslednjih pet izbora dobili su kandidati koji su imali manje glasova od opšte populacije nego njihovi rivali.
Donald Tramp je 2016. godine imao skoro tri miliona glasova manje od Hilari Klinton, ali je dobio izbore zato što mu je elektorski koledž dodelio većinu.
Džordž Buš je 2000. godine pobedio sa 271 elektorskim glasom, iako je demokratski kandidat Al Gor osvojio većinu glasova za više od pola miliona.
Samo još trojica predsednika izabrana su bez osvajanje većine glasova, svi u 19. veku: Džon Kvinsi Adams, Radeford B. Hejz i Bendžamin Harison.
- Tramp ili Bajden - ko vodi u predizbornim anketama
- Američki izbori 2020: Mišel Obama udarila na Trampa
Zašto je odabran ovaj sistem?
Kad je američki Ustav pisan 1787. godine, izbor predsednika brojanjem glasova svih birača praktično je bio nemoguć. To je bilo zbog veličine zemlje i poteškoća u komunikaciji.
Istovremeno, nije postojala volja da se dopusti da predsednika biraju poslanici u glavnom gradu, Vašingtonu.
I zato su tvorci ustava osmislili elektorski koledž.
Manje države su više volele ovaj sistem jer im je davao bolju priliku da se izraze nego većinski sistem.
Elektorski koledž su više volele i južnjačke države, gde su robovi činili većinski deo stanovništva.
Iako robovi nisu mogli da glasaju, oni su se brojali na američkom popisu stanovništva (kao tri petine osobe).
Budući da je broj elektorskih glasova određivan na osnovu broja stanovnika, južnjačke države su imale veći uticaj na izbor predsednika nego što bi im pružio većinski izborni sistem.
Da li elektori moraju da glasaju za kandidata koji je pobedio?
U nekim državama, elektori u teoriji mogu da glasaju za kog god kandidata žele, nezavisno od toga koga su podržali glasači.
Ali u praksi, elektori skoro uvek glasaju za kandidata koji osvoji najviše glasova u njihovoj državi.
Ukoliko elektor glasa protiv predsedničkog izbora njegove države, on se proglašava „nevernim".
Godine 2016. sedam glasova podneto je na ovaj način, ali neverni elektori nisu uticali ni na jedan ishod.
Šta se dešava ako nijedan kandidat nema većinu?
Tada Predstavnički dom Kongresa glasa da izabere predsednika.
Ovo se desilo samo jednom, kad su 1824. četiri kandidata podelila među sobom elektorske glasove, zbog čega nijedan nije dobio većinu.
Sa dve stranke koje dominiraju američkim sistemom, vrlo je malo verovatno da se ovo desi danas.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.02.2024)
Najmanje 14 ljudi nastradalo u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu
