Шта Трампова победа значи за свет

Повратак Доналда Трампа у Белу кућу преобликоваће америчку спољну политику, обећавајући потенцијално радикалне промене на више фронтова док делове света захватају рат и неизвесност.

За време предизборне кампање, Трамп је давао општа политичка обећања, којима су често недостајали конкретни детаљи, заснована на начелима не-интервенционизма и трговинског протекционизма – или како он то зове, „Америка на првом месту“.

Његова победа наговештава један од најзначајнијих потенцијалних прекида у приступу Вашингтона спољним пословима усред паралелних криза у последњих много година.

Можемо да саставимо његов највероватнији приступ различитим областима на основу коментара изречених у предизборној кампањи и његовог историјата на власти између 2017. и 2021. године

• Трамп ће бити нови председник Америке
• Зашто су Американци дали Трампу другу шансу
• Честитке Трампу са Балкана, Русија и Кина уздржане

Русија, Украјина и НАТО

Током кампање, Трамп је изнова понављао да може да оконча рат између Русије и Украјине „за један дан“.

Упитан како, сугерисао је посредовање у споразуму, али је одбио да пружи конкретне детаље.

Истраживачка студија коју су написала двојица Трампових бивших шефова за националну безбедност у мају рекла је да САД треба да наставе да шаљу оружје Украјини, али да услове ту подршку уласком Кијева у мировне преговоре са Русијом.

Да би заинтересовао Русију, Запад би обећао да ће одложити жарко жељени улазак Украјине у НАТО.

Бивши саветници рекли су да Украјина не треба да одустаје од надања да поврати сву своју територију под руском окупацијом, али да треба да преговара на основу актуелних линија фронта.

Трампови демократски противници, који га оптужују за умиљавање руском председнику Владимиру Путину, кажу да се за Украјину његов приступ своди на предају и да ће угрозити читаву Европу.

Он је доследно тврдио да је његов приоритет да оконча рат и да заустави одлив америчких ресурса.

Не зна се у којој мери студија бивших саветника заступа Трампове личне ставове, али је врло вероватно да може да нам да смернице за то какве ће савете он добити.

Његов приступ окончању рата заснован на „Америци на првом месту“ важи и за стратешко питање будућности НАТО, трансатлантског војног савеза заснованог на принципу „сви за једног, један за све“ првобитно основаног после Другог светског рата као бедем од Совјетског Савеза.

НАТО сада броји више од 30 земаља и Трамп је одавно скептичан према савезу, оптуживши Европу за „бесплатно шлепање“ на америчком обећању заштите.

Да ли ће он на крају повући САД из НАТО, што би представљало најзначајнију промену у односима трансатлантске одбрани у последњем скоро читавом веку, остаје питање расправе.

Неки од његових савезника сугеришу да је његов чврст став само преговарачка тактика да би натерао земље чланице да испуне смернице трошења на одбрану на које су се обавезале.

Али реалност је да ће лидери НАТО бити озбиљно забринути шта његова победа значи за будућност савеза и како његов ефекат одвраћања доживљавају непријатељски настројени лидери.

Блиски исток

Као и у случају Украјине, Трамп је обећао да ће донети „мир“ на Блиски исток – наговестивши да ће окончати рат између Израела и Хамаса у Гази и рат између Израела и Хезболаха у Либану, али није рекао тачно како.

Он је изнова поновио да, да је он био на власти а не Џозеф Бајден, Хамас не би напао Израел због његове политике „максималног притиска“ на Иран, који финансира ову групу.

Уопштено гледано, вероватно је да ће Трамп покушати да се врати тој политици, под којом је он извукао САД из иранског нуклеарног споразума, применио строже санкције на Иран и убио генерала Касема Сулејманија – најмоћнијег иранског војног команданта.

У Белој кући је Трамп спроводио енергичну про-израелску политику, прогласивши Јерусалим главним градом и преселивши америчку амбасаду тамо из Тел Авива – што је био потез који је разбеснео Трампову хришћанску еванђелистичку базу – кључну републиканску гласачку групу.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху назвао је Трампа „најбољим пријатељем ког је Израел икада имао у Белој кући“.

Али критичари тврде да је његова политика имала дестабилизујући ефекат на регион.

Палестинци су бојкотовали Трампову администрацију, због одустајања Вашингтона од њиховог полагања права на Јерусалим – град који чини историјско средиште националног и верског живота за Палестинце.

Они су били додатно изоловани кад је Трамп посредовао у такозваним „Абрахамовим споразумима“, према којима је направљена историјска погодба за нормализацију дипломатске везе између Израела и неколико арапских и муслиманских земаља.

Он је то учинио а да Израел није морао да прихвати будућу палестинску државу крај себе – такозвано решење о две државе – што је претходно био услов арапских земаља за један такав регионални споразум.

Земље које су учествовале су уместо тога добиле приступ најсавременијем америчком наоружању у замену за признавање Израела.

Палестинци су били остављени у једној од најизолованијих тачака у њиховој историји од једине силе која заиста може да изврши притисак на обе стране у сукобу – додатно смањивши њихову способност, како су је доживљавали, да се бране на терену.

Трамп је дао неколико изјава током предизборне кампање рекавши да жели да се рат у Гази оконча.

Он је имао сложени, повремено дисфункционални однос са Нетањахуом, али свакако поседује способност да изврши притисак на њега.

Такође, има историјат чврстих веза са лидерима у кључним арапским земљама које имају контакте са Хамасом.

Није јасно како ће он успети да нађе равнотежу између жеље да искаже јаку подршку израелском вођству док истовремено покушава да приведе рат крају.

Трампови савезници су често представљали његову непредвидљивост као дипломатску предност, али на изузетно сучељеном и нестабилном Блиском истоку усред кризе већ ионако историјских размера, далеко је од очигледног како би се то одвијало.

Трамп ће морати да одлучи како – или да ли – да настави са прекинутим дипломатским процесом који је покренула Бајденова администрација да би остварила примирје у Гази у замену за ослобађање талаца које држи Хамас.

Кина и трговина

Приступ Америке Кини њена је стратешки најважнија област спољне политике – и једна од оних која има највећи утицај на светску безбедност и трговину.

Док је био на власти, Трамп је прогласио Кину „стратешким конкурентом“ и увео тарифе на увоз неке кинеске робе у САД.

То је довело до тога да Пекинг истом мером узврати увођењем тарифа на увоз неке америчке робе.

Било је напора да се деескалира трговински спор, али је пандемија ковида то онемогућила и односи су се погоршали кад је бивши председник назвао ковид „кинеским вирусом“.

И док је Бајденова администрација тврдила да је применила одговорнији приступ политици према Кини, она је, заправо, задржала многе тарифе на увоз из Трамповог времена.

Трговинска политика постала је тесно везана за доживљај домаћих гласача у САД о заштити америчких мануфактурних послова – иако заправо већина дугорочних падова пословања у традиционалним америчким индустријама као што је челик има више везе са аутоматизацијом фабрика и променама у производњи него са глобалном конкуренцијом и измештањем предузећа.

Трамп је хвалио кинеског председника Сија Ђинпинга као „бриљантног“ али „опасног“ и изузетно ефикасног лидера који контролише 1,4 милијарде људи „чврстом руком“ – што је део онога што његови противници карактеришу као Трампово дивљење према „диктаторима“.

Врло је вероватно да ће се бивши председник удаљити од приступа Бајденове администрације градње јачих америчких безбедносних партнерства са другим регионалним земљама у намери да се заузда Кина.

САД је упорно пружала војну помоћ самосталном Тајвану, који Кина доживљава као отцепљену покрајину која ће на крају морати да се врати под окриље Пекинга.

Трамп је у октобру изјавио да ако се врати у Белу кућу, неће морати да употреби војну силу да спречи кинеску блокаду Тајвана зато што председник Си врло добро зна да је он „[псовка] луд“, и да би увео изузетно штетне тарифе на кинески увоз ако би се то догодило.

• Од помфрита до градске чистоће: Сумирање кампање Харис и Трампа
• Пројекат 2025: Десничарски списак жеља за још један Трампов мандат
• Десничарски хришц́ани који верују да је Трампа послао Бог

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.07.2024)