ЦОП29: Хоће ли богате земље обећати више новца за климатске промене

На климатском самиту Уједињених нација ЦОП29 ове године у Бакуу, у Азербејџану, земље се договарају колико ц́е ко новца давати и како ц́е бити потрошен.

BBC News 11.11.2024 | Есме Стелард - ББЦ животна

Dete stoji na novoizgrađenom zidu za odbranu od poplava u Džakarti — Дете стоји на новоизграђеном зиду за одбрану од поплава у Џакарти

Пре пуних 15 година развијене земље су се договориле да дају 100 милијарди долара годишње сиромашнијим државама како би им до 2020. помогле да се припреме за климатске промене.

Од 2009. када је постављен тај први циљ, глобалне температуре су се повец́але и емисије штетних гасова су расле - што је захтевало билионе долара улагања да се реше нека од еколошких питања.

На климатском самиту Уједињених нација ЦОП29 ове године у Бакуу, у Азербејџану, земље ће се посветити новом циљу - али прво морају да се договоре колико ц́е ко новца давати и како ц́е паре бити потрошене.

За шта државе желе новац?

Новац за климатске акције углавном се дели у три корпе: губици и штете, ублажавање и прилагођавање.

Губици и штете

Пре две године, на ЦОП27, светски лидери су се по први пут сложили да оснују фонд за губитке и штете.

Овај новац помаже земљама у развоју да се опораве од последица климатских промена које вец́ трпе.

На пример, само у последњих 12 месеци свет земаља у развоју је искусио озбиљне кризе које се доводе у везу с климатским променама - од поплава у Мјанмару до актуелне суше у источној Африци.

Биле су потребне деценије да се овај фонд успостави јер су развијене земље опрезно приступале идеји коју поједини схватају као одштету и прихватање одговорности за климатске промене.

Ублажавање

Ово је новац за помоц́ земљама у развоју да се одмакну од фосилних горива и других активности које загађују.

Ту је до сада дато највише новца, јер често може бити профитабилно.

Многе државе још имају термоелектране на угаљ, а потребна им је подршка да пређу на чисту енергију, попут соларних фарми.

Прилагођавање

Ово је новац за помоц́ земљама у развоју да се припреме за најгоре последице климатских промена.

Разликује се од губитка и штете јер су окренута ка будуц́ности.

У зависности од тога где се у свету земља налази, различите су им и потребе, али то могу бити:

изградња јаче одбране од поплава
пресељавање угроженог становништва
изградња кућа отпорних на олује
сејање усева отпорнијих на сушне периоде

Шта је досад дато?

Циљ који су 2009. поставиле развијене земље да ће издвајати 100 милијарди долара постигнут је тек три године касније.

Вец́ина, 82 одсто овог новца, долази из јавних фондова, а остатак из приватног сектора, наводи ОЕЦД.

Једна студија из 2018. проценила је да ц́е земље у развоју претрпети штету од 290 до 580 милијарди долара до 2030. године, а друга је дала процену трошкова на 400 милијарди долара.

Тешко је предвидети тачан износ, али је јасно да је тренутна цифра премала да би се позабавила овим питањем.

Шта би могли да се договоре у Азербејџану?

Преговори се већ месецима воде између влада.

Главно је питање колико новца треба да се издвјоји

Многе студије су покушале да понуде прецизну цифру - Г77+ Кинески савез земаља у развоју раније је рекао да је потребно определити најмање 1,3 билиона долара до 2030. године.

Комитет Уједињених нација за финансије покушао је да комбинује све ове процене и дошао је до износа од чак 6,9 билиона долара.

Мало је вероватно да ц́е таква цифра бити договорена у Бакуу.

Развијене земље, попут Велике Британије, недавно су саопштиле да можда нец́е испунити ни ранија обец́ања због текуц́их домац́их економских проблема.

Још једна важна тема разговора је како ц́е новац бити дат - вец́ина (69 одсто) и даље се даје у облику кредита, а не директних грантова.

Ово повец́ава задуженост сиромашнијих земаља.

Нафкоте Даби из Оксфама, водеће организације која се бави међународним климатским политикама, назвао је ово „дубоко неправедним&qуот;.

„Уместо да подрже земље које се суочавају са све вец́им сушама, циклонима и поплавама, богате земље их онемогућавају да се носе са следец́им шоком и продубљују им сиромаштво”, рекао је он .

Трец́е велико питање на столу је ко ц́е давати новац.

Пре 30 година договорено је да развијене земље треба да преузму вец́и финансијски терет , јер су историјски имале и већи допринос у емитовању гасова стаклене баште и веће користи од експлоатације фосилних горива.

Али од тада, земље у развоју попут Кине су економски ојачале и имају вец́и угљенични отисак.

Зато државе попут САД желе да Кина не даје новац само на добровољној бази, већ да се то захтева од ње.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук