На данашњи дан пре 35 година страдало 90 рудара у руднику у Алексинцу

На данашњи дан пре 35 година у Алексиначком руднику настрадало је 90 рудара, од 178 колико их је било у првој смени у северном ревиру јаме "Морава", на 700 метара испод земље.

Страдали су од пожара који је у минут до поднева избио у рударском окну када су четворица њихових колега апаратом за аутогено заваривање секли део гвоздене подграде.

Милован Савановић је у време када се несрећа догодила био запослен у Алексиначком руднику као техничар у припреми производње, али није био на послу због годишњег одмора.

"Требало је да раније користим годишњи одмор, али сам га померио за месец дана због замене ужади у улазном шахту. Да то нисам урадио највероватније бих био мртав, јер сам сваког петка и понедељка улазио у јаму да проверим да ли је све у реду са окном и да ли треба нешто да се уради. Тог дана био је петак", рекао је Савановић за агенцију Бета.

Он је казао да је дошао до рудника чим је чуо за несрећу и био је затечен призором који је тамо затекао.

"Дим је куљао из окна као из димњака неке термоцентрале. Просторије у којима су се рудари окупљали, припремали за рад и за одлазак с посла, биле су у диму, нико није смео да им приђе", присећа се Савановић.

Од колега је сазнао шта се догодило и додао да је за несрећу крив "људски фактор".

"Код гвоздене подграде део је вирио и један рудар се на тај део ударио и повредио. Да би спречили да се још неко повреди, они су решили да исеку тај део који је вирио. Када су кренули да раде варнице су почеле да падају на земљу, а ту је било прашине од угља", рекао је Савановић.

{имаге3}

Према његовим речима, угаљ у Алексиначком руднику је висококалоричан тако да се врло лако запалио и распламтао, а запалила се и гумена трака за транспорт угља у том делу транспортног ходника.

"Ваздух је ту био чист и стално је струјао како би рудари у окну имали довољно кисеоника. То је додатно разбуктало ватру. Они су покушали да угасе пожар, али нису имали чиме. Било је у близини воде, али су могли да је захватају једино шлемовима", казао је Савановић.

Разбуктала ватра, додао је, прекинула је каблове за гласноговорни систем који је омогућавао да у сваком моменту рудар из јаме може да јави дежурном колеги у центру.

"С обзиром да је кроз ходник пролазио ваздух за јаму, чим је он затрован угљен-моноксидом то је био крај и за рударе. Људе су налазили са лопатом у руци. Умирали су после једног или два удаха", рекао је Савановић.

Према његовим речима, нико у Алексинцу те ноћи није спавао, а многи рудари попут њега ноћ су провели у близини окна, на жалост, свесни чињенице да њихове колеге које су се налазиле у близини пожара нису преживеле.

"Несрећа се догодила у петак, а у понедељак је у окну експлодирао метан, али тада нико није страдао. Од среде је почело извлачење страдалих и то је трајало 26 или 27 дана. Извлачили су дневно по двоје, троје страдалих", навео је он.

{имаге4}

Међу страдалима, додао је, било је доста чланова чете из других рудника, из Босне и Херцеговине, Словеније, чак и из Русије. Из канцеларије у којој је он радио била су два радника, главни машински пословођа и пословођа транспорта.

Према његовим речима, у јануару 1990. године почели су да рашчишћавају неке ходника и планирало се да се јужни део окна отвори.

"То окно је већ почело да се разрађује и радници су нормално силазили, али онда су почели зборови, људе је ухватила паника, страх је завладао и дошло је до затварања рудника", казао је Савановић.

Алексиначки рудник отворен је 1883. године, а од 1990. године ради као специјализовани извођач рударских радова у подземној експлоатацији.

Просторије изнад окна у коме се несрећа догодила су руиниране, а улазни шахт је забетониран.

(Бета, 17.11.2024)