Šta od reformi Srbija može da sprovede do 2026. na putu ka EU

Pred Srbiju je postavljen 'strahovito ambiciozan cilj', najavio je predsednik, za koji analitičari kažu da je skoro neostvariv.

BBC News 20.11.2024 | Nataša Anđelković - BBC

Vučić i Fon der Lajen — Srbija „ostaje na evropskom putu", poručio Vučić posle sastanka sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen tokom nedavne posete Zapadnom Balkanu

Dve godine za posao koji nije obavljen deceniju.

To je najnoviji „strahovito ambiciozni“ cilj Srbije na putu ka Evropskoj uniji, saopštio je predsednik Aleksandar Vučić.

„Cilj je da do kraja 2026. ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU.

„Ne kažem da ćemo 2026. ili 2027. ući u EU, to nije na nama, nego na Evropljanima, ali da mi ispunimo sve kriterijume”, rekao je Vučić u poslednjem obraćanju naciji 19. novembra.

Srbija je status kandidata u EU stekla 2012. i već deset godina vodi pregovore o pristupanju, ali reforme su vrlo spore.

„Rok jeste kratak ali nije nemoguće, to znači puno rada za sve - Vladu, Skupštinu i civilno društvo i dobru koordinaciju.

„Ali smo jako dugo u procesu, znamo šta treba, sad samo da se i rokovi pomere”, kaže Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije za BBC na srpskom.

Uprkos dugačkom procesu, većina pregovaračkih poglavlja nije ni otvorena, Beograd nije uveo sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini, a tu je i pitanje Kosova kao višedecenijski kamen spoticanja na evropskom putu Srbije.

Među preprekama su ne samo zahtev da se prizna punopravna državnost Kosova, već i demokratsko nazadovanje, poput optužbi za prevaru na izborima u decembru 2023. i unutrašnja pitanja kao što su vladavina prava i sloboda medija, kaže Petar Milutinović sa Instituta za evropske studije.

„Srbija najlošije stoji u oblasti slobode medija i usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a najbolje u oblasti privrede odnosno transporta, energetike i preduzetništva“, kaže on.

EU je tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije, sa 60 odsto ukupne robne razmene 2023. godine.

Vrednost srpskog izvoza u EU skoro se učetvorostručila sa skoro 3,2 milijarde evra u 2009. na više od 18 milijardi evra u 2023. godini.

tanja miscevic — Tanja Miščević, profesorka na Fakultetu političkih nauka na Odeljenju za međunarodne i evropske studije, već dve decenije se bavi evropskim integracijama Srbije, a od 2022. je ministarka zadužena za taj resor.

„Promeniti spori tempo reformi“

Cilj koji je Vučić saopštio odnosi se, kaže Miščević, na „naše obaveze, unutrašnje reforme i ispunjavanje kriterijuma koji su definisani kao uslovi, da se može tvrditi da smo usklađeni sa svim pravilima i standardima EU“.

„To nije obavezivanje EU da nas tada prime u članstvo, ali jeste naš pokušaj da se ubrzamo kako bismo i mi iskoristili momentum za proširenje koji nije postojao tako dugo.

„Osnovni cilj je promeniti spori tempo reformi u mnogo brži tempo, pre svega u osnovama: vladavini prava, reformi državne uprave i funkcionalnim demokratskim institucijama“, kaže ministarka.

Usled rata u Ukrajini, briselski zvaničnici sve češće govore o proširenju Unije, ali se od zemalja Zapadnog Balkana zasad pominje samo Crna Gora kao moguća nova članica od 2028. godine.

Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini, što je više puta traženo iz Brisela kao zahtev da se „uskladi spoljna politika“.

Dokle je stigao Beograd?

Zasad su otvorena samo dva klastera – odnosno skupa pregovaračkih poglavlja, a ima ih ukupno šest.

Postoje i dva zasebna: poglavlje 34 – Institucije i 35 - takozvana ostala pitanja u okviru kojeg je i proces dijaloga sa Prištinom.

Ispunjeni su uslovi i za otvaranje još jednog klastera, koji još nije dobio zeleno svetlo iz Brisela.

„Celokupan proces evropskih integracija je u velikoj meri ispolitizovan, tako da nije dovoljno da se usvoje zakoni i prenesu evropske uredbe i direktive u domaći pravni sistem, već mora da postoji i politička procena evropskih institucija i država članica da li Srbija zaista ima političku volju da sprovede sve neophodne promene.

„Recimo, to je razlog zašto se Klaster 3 pregovaračkih poglavlja ne otvara, iako je već tri pune godine spreman za otvaravanje sa naše strane“, kaže Petar Milutinović.

Kojim tempom će ići put Srbije ka EU, zavisi od razvoja civilnog društva, medija i vladavine prava koji su „kamen temeljac” procesa pridruživanja, rekao je nedavno šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre.

Povezano

Šta je realan scenario?

Postoji više uslova koje je neophodno da Srbija ispuni na putu ka EU koji zahtevaju vreme i političku volju, objašnjava Milutinović.

„Prvi uslov jeste da krene da se sprovodi ono što je kroz zakonodavstvno usvojeno, dakle da se počne s primenom Zakona o elektronskom komunikacijama, Zakona o zaštiti konkurencije, ustavnim amandmanima, Zakon o obnovljima izvorima energije i energetskoj efikasnosti“, nabraja.

Drugi uslov je, kaže, da postoji konsenzus svih političkih partija u Srbiji o geostrateškom pravcu Srbije, a ne da se oko tog važnog pitanja vode stalno debate i diskusije bez praktičnih posledica.

„Treći uslov jeste potencijalni dogovor sa Prištinom, insistiranjem na Vašingtonskom sporazumu potpisanom u prvom mandatu predsednika Trampa“, kaže on.

„Sva tri uslova bi se ispunila kroz 10 godina, malo je verovatno do 2027, a verovatno od 2030. godine“, zaključuje Milutinović.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk