Шта од реформи Србија може да спроведе до 2026. на путу ка ЕУ

Две године за посао који није обављен деценију.

То је најновији „страховито амбициозни“ циљ Србије на путу ка Европској унији, саопштио је председник Александар Вучић.

„Циљ је да до краја 2026. испунимо све критеријуме за чланство у ЕУ.

„Не кажем да ћемо 2026. или 2027. ући у ЕУ, то није на нама, него на Европљанима, али да ми испунимо све критеријуме”, рекао је Вучић у последњем обраћању нацији 19. новембра.

Србија је статус кандидата у ЕУ стекла 2012. и већ десет година води преговоре о приступању, али реформе су врло споре.

„Рок јесте кратак али није немогуће, то значи пуно рада за све - Владу, Скупштину и цивилно друштво и добру координацију.

„Али смо јако дуго у процесу, знамо шта треба, сад само да се и рокови помере”, каже Тања Мишчевић, министарка за европске интеграције за ББЦ на српском.

Упркос дугачком процесу, већина преговарачких поглавља није ни отворена, Београд није увео санкције Москви због рата у Украјини, а ту је и питање Косова као вишедеценијски камен спотицања на европском путу Србије.

• Које поруке Балкану доноси Урсула фон дер Лајен
• Шта је План раста Европске уније за Западни Балкан
• Када све Србија није ушла у Европску унију

Међу препрекама су не само захтев да се призна пуноправна државност Косова, већ и демократско назадовање, попут оптужби за превару на изборима у децембру 2023. и унутрашња питања као што су владавина права и слобода медија, каже Петар Милутиновић са Института за европске студије.

„Србија најлошије стоји у области слободе медија и усклађивања са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, а најбоље у области привреде односно транспорта, енергетике и предузетништва“, каже он.

ЕУ је традиционално кључни трговински партнер Србије, са 60 одсто укупне робне размене 2023. године.

Вредност српског извоза у ЕУ скоро се учетворостручила са скоро 3,2 милијарде евра у 2009. на више од 18 милијарди евра у 2023. години.

„Променити спори темпо реформи“

Циљ који је Вучић саопштио односи се, каже Мишчевић, на „наше обавезе, унутрашње реформе и испуњавање критеријума који су дефинисани као услови, да се може тврдити да смо усклађени са свим правилима и стандардима ЕУ“.

„То није обавезивање ЕУ да нас тада приме у чланство, али јесте наш покушај да се убрзамо како бисмо и ми искористили моментум за проширење који није постојао тако дуго.

„Основни циљ је променити спори темпо реформи у много бржи темпо, пре свега у основама: владавини права, реформи државне управе и функционалним демократским институцијама“, каже министарка.

Услед рата у Украјини, бриселски званичници све чешће говоре о проширењу Уније, али се од земаља Западног Балкана засад помиње само Црна Гора као могућа нова чланица од 2028. године.

Београд одбија да уведе санкције Русији због рата у Украјини, што је више пута тражено из Брисела као захтев да се „усклади спољна политика“.

Докле је стигао Београд?

Засад су отворена само два кластера – односно скупа преговарачких поглавља, а има их укупно шест.

Постоје и два засебна: поглавље 34 – Институције и 35 - такозвана остала питања у оквиру којег је и процес дијалога са Приштином.

Испуњени су услови и за отварање још једног кластера, који још није добио зелено светло из Брисела.

„Целокупан процес европских интеграција је у великој мери исполитизован, тако да није довољно да се усвоје закони и пренесу европске уредбе и директиве у домаћи правни систем, већ мора да постоји и политичка процена европских институција и држава чланица да ли Србија заиста има политичку вољу да спроведе све неопходне промене.

„Рецимо, то је разлог зашто се Кластер 3 преговарачких поглавља не отвара, иако је већ три пуне године спреман за отваравање са наше стране“, каже Петар Милутиновић.

Којим темпом ће ићи пут Србије ка ЕУ, зависи од развоја цивилног друштва, медија и владавине права који су „камен темељац” процеса придруживања, рекао је недавно шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре.

Повезано

• Где се преплићу Косово, Србија, Русија и Украјина
• Председница Европске комисије: „Сањам да Западни Балкан буде део ЕУ&qуот;
• „Ово је добра вест&qуот;: Укинуте визе за становнике Косова са српским пасошем

Шта је реалан сценарио?

Постоји више услова које је неопходно да Србија испуни на путу ка ЕУ који захтевају време и политичку вољу, објашњава Милутиновић.

„Први услов јесте да крене да се спроводи оно што је кроз законодавствно усвојено, дакле да се почне с применом Закона о електронском комуникацијама, Закона о заштити конкуренције, уставним амандманима, Закон о обновљима изворима енергије и енергетској ефикасности“, набраја.

Други услов је, каже, да постоји консензус свих политичких партија у Србији о геостратешком правцу Србије, а не да се око тог важног питања воде стално дебате и дискусије без практичних последица.

„Трећи услов јесте потенцијални договор са Приштином, инсистирањем на Вашингтонском споразуму потписаном у првом мандату председника Трампа“, каже он.

„Сва три услова би се испунила кроз 10 година, мало је вероватно до 2027, а вероватно од 2030. године“, закључује Милутиновић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

Прочитајте више о Вашингтонском споразуму

• Откуд у вашингтонском споразуму о Косову српска амбасада у Израелу
• Шта је Хезболах и зашто се нашао у вашингтонском споразуму
• Шта је Трамп оставио Балкану у наслеђе

(ББЦ Невс, 11.20.2024)