Конференција: Родно засновано насиље кључна препрека развоју, неопходна сарадња свих сектора

Родно засновано насиље остаје кључна препрека развоју сваког друштва, а решавање тог проблема захтева сарадњу свих сектора друштва, оценили су данас у Београду учесници међународне конференције у оквиру кампање "Стоп фемициду! 16 дана активизма - Свет без насиља".

На конференцији је указано да је у Србији од јануара до новембра ове године забележено 17 убистава жена - фемицида, најозбиљнијег облика родно заснованог насиља, који је често крајња последица година злостављања и систематског занемаривања потребе за правдом и подршком.

У Србији је од јуна 2017. до септембра ове године размотрено 359.719 пријављених случајева насиља у породици, речено је на конференцији коју су организовали Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије и немачка развојна агенција ГИЗ, у партнерству са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије.

Стална координаторка Уједињених нација у Србији Матилде Морт указала је да у свету једна од три жене доживи физичко или сексуално насиље и да је једна од осам жена у претходној години доживела партнерско насиље.

"Кад је реч о Србији, много тога је постигнуто откако је 2002. криминализовано породично насиље. У прошлој, 2023. години више од 24.000 случајева породичног насиља је пријављено у Србији, али ипак има још много посла, јер је неопходно да се донесу законодавни оквири, да се успостави праћење фемицида и да се дефиниција силовања у Закону о кривичном поступку усклади са Истанбулском декларацијом", навела је Морт.

Државна секретарка у Министарству правде Србије Бојана Шћепановић указала је да су групе за координацију и сарадњу од јуна 2017. до септембра ове године на територији Србије размотриле 359.719 пријављених случајева насиља у породици.

"У овом периоду судови су на предлог јавних тужилаца продужили чак 137.562 хитне мере, док су Групе за координацију и сарадњу израдиле 133.309 индивидуалних планова заштите и подршке жртвама. Једино удруженим радом државних институција и у сарадњи са међународним партнерима, као и са организацијама цивилног друштва, можемо изградити безбедан систем у којем ће жене и девојчице моћи да живе слободно и без страха", навела је Шћепановић.

Амбасадорка Немачке у Београду Анке Конрад рекла је да је насиље глобални изазов који погађа све, без обзира на род, пол, порекло и социоекономски статус.

"Феминистичка политика коју спроводи ГИЗ подразумева постављање борбе против насиља у центар пажње, као и конкретну подршку при доношењу законских аката у Србији који ће услуге социјалне заштите учинити доступним свима, а посебно маргинализованим групама", рекла је Конрад.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије Томислав Жигманов казао је да Србија има врло добар нормативни и стратегијски основ за борбу против родно заснованог насиља и насиља над женама и додао да то укључује велики број надлежних институција на свим нивоима власти.

"Остварен је напредак у погледу превенције и заштите од родно заснованог насиља над женама и насиља у породици. Иако је доста учињено, неопходно је још одлучније и ефикасније ангажовати све расположиве ресурсе како бисмо заштитили потенцијалне жртве", рекао је Жигманов.

Указао је да је усвајање Реформске агенде Србије, у оквиру европског Плана раста за Западни Балкан, "гарант да ће процес борбе за родну равноправност, посебно против свих облика родно заснованог насиља, бити настављен и даље убрзан".

Председница Владе Војводине Маја Гојковић рекла је да је држава Србија у последњих неколико година урадила пуно по питању институционализације те борбе, првенствено кроз доношење закона и бројне активности у сегменту превенције, које подразумевају и Националну платформу за превенцију насиља.

"Управо је превенција оно на чему највише треба да радимо, и то првенствено путем едукације, не само младих, већ и најшире популације. Поред тога, неизоставни фактор је породица, као  кључно место за стицање и усвајање друштвено пожељних норми и вредности. Борба против родно заснованог насиља и фемицида као његове најгоре последице, комплексна је и дуготрајна. Поред законодавног оквира и превенције, неопходно је и достизање потпуне родне равноправности", казала је Гојковић.

Кампања "Стоп фемициду!", чији је превасходни циљ подизање свести грађана о спречавању насиља које доводи до фемицида, реализује се у оквиру пројекта који спроводи немачка развојна агенција ГИЗ (Немачко друштво за међунаронду сарадњу).

У фокусу тог пројекта је социјално и економско укључивање осетљивих и маргинализованих група, у склопу пружања подршке Србији у процесу приступања Европској унији. Пројекат, који траје од априла 2023. до марта 2026. године, састоји се од четири компоненте: јачање интегрисаних услуга социјалне заштите на локалном нивоу, стварање подстицајног окружења за економско оснаживање жена, подизање свести о дискриминацији на основу рода, националне припадности и других својстава и подршка нормативном оквиру за социјално и економско укључивање и његову примену на локалном нивоу.

(Бета, 22.11.2024)