Демостат: Одложено укидање аутономије универзитета
Академска заједница бурно је реаговала на предложене измене Закона о високом образовању након чега је он повучен из процедуре, експресно као што је, без икакве најаве, преко ноћи и упао у жижу јавности. Влада је након једног јединог саопштења Београдског универзитета, изјавила да у овом тренутку одустаје од предлога због “притисака и уцене”, док је академска заједница “прогласила” победу.
Да ли је то стварно била победа или је тактика власти како би провукла једну много значајнију измену у начину функционисања високог образовања? Увођење такозваног СПИРИ програма којима се централа за финансирање високог образовања пребацује на Министарство финансија док ће факултетима остати само евиденциони уместо жиро рачуна, одложено је за средину наредне године како би се сви учесници у процесу технолошки припремили. Академска заједница на путу је да схвати како је овде реч о одузимању финансијске самосталности високог образовања што у пракси води ка укидању аутономије универзитета.
Повлачење најављених измена Закона о високом образовању само је покушај власти да прикрије оно што се “иза брда ваља”, далеко већу опасност коју носи укидање финансијске самосталности државних универзитета што ће уследити након увођења система за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање (СПИРИ). То тврди Милица Весковић Анђелковић, доценткиња на Филозофском факултету у Београду и указује да то у пракси значи укидање аутономије универзитета која је законом загарантована.
Програмом СПИРИ предвиђено је укидање жиро-рачуна високошколских установа, а уместо њих би функционисали само евиденциони рачуни факултета са којих се не могу вршити плаћања. Сав приход који факултети стичу од међународних и домаћих пројеката, самофинансирајућих студената или по неком другом основу, ишао би у државну касу. Зараде професора и другог особља исплаћивале би се преко ресорног министарства као и трошкови које би држава и сада требало да покрива у одређеном износу, али их измирује нередовно и знатно испод стварних потреба.
Покретање програма СПИРИ у високом школству Министартсво финансија најавило је прво за почетак прошле године, потом је све одложено за 1. јануар 2025. али је прихваћен захтев универзитета да се због техничке неспремности и кратког рока за обуку администрације, и тај рок одложи па је одређен нови, 1. јули 2025.
У међувремену, академска заједница почела је полако да схвата како код СПИРИ програма није реч о технолошком напретку и бољој контроли финансија, на шта власт ставља акценат, него о потпуном укидању и сада делимичне финансијске независности факултета чиме се руши аутономија високог школства.
Читава драматургија око најављивања па повлачења и одлагања регулативе за Милицу Васковић Анђелковић је потврда да се ради о вештој манипулацији коју је власт спровела уз доста демагогије. Наиме, како се рок за примену СПИРИ програма приближавао а професори полако постајали свесни о чему се ради и показивали спремност да се против тога побуне, било је неопходно да се убаци друга тема. То су биле измене Закона о високом образовању а он је после првог реаговања са Београдског универзитета повучен. Онда је поново почела да се “врти” прича о програму СПИРИ, али још увек само на техничком нивоу, па је и примена одложена за властма повољнији период, 1. јули када је велика шанса да прође тренутни притисак на режим који долази са свих страна, те да се он стабилузује и лакше апсорбује незадовољство академске заједнице. Поред тога, тада су на факултетима завршени и настава и испити, што додатно умањује видљивост изражавања незадовољства.
Како покорити универзитете и професоре
- Измене Закона о високом образовању с разлогом су повучене јер би увођење страних високошколских институција на начин како је то предвиђено довео у неравноправан положај домаће који пролазе кроз веома оштру, дуготрајну и скупу акредитацију. За стране тај процес није предвиђен, они би били прихваћени у Србији ако су било где акредитовани, на било који начин при чему се не проверавају ни стандарди на основу којих се то чини. Уз то, нико не очекује да ће доћи Харвард или Оксфорд или неки други познати универзитет, већ је вероватније да ће то бити они који су рангирани далеко испод наших државних универзитета са којима ће их те законске промене изједначити. То није прихватљиво, јер завршити такав универзитет није исто што и завршити државни који је прошао кроз програм акредитације. С друге стране, то је опет неке врста замагљивања, друштвено прихватљивија замена за неке од приватних универзитета где су се школовали такозвани стручњаци блиски властима, па би било звучније представити да су добили диплому неког страног универзитета – објашњава Милица Васковић Анђелковић.
Али, указује она, много теже су последице које ће уследити уколико се примени СПИРИ програм на начин како је то предвиђено, јер ће се њиме у потпуности покорити универзитети а професори свести на државне чиновнике.
- Одузимањем жиро рачуна универзитетима, биће на удару и плате професора које се сада делом обрачунавају из буџета а другим делом из сопствених прихода. Сва предузимљивост коју професори имају како би унапредили своје знање и оно што пружају студентима, сва примања која универзитет има од тог рада и од самофинансирајућих студената, ишла би у државни буџет а професори би били потпуно зависни од државе. То буквално значи да би одлазак на стручне конференције и њихово организовање, штампање књига и набавка других средстава за рад у потпуности зависили од добре воље државе. А треба имати у виду да су плате професора најниже у региону, да је цена рада посматрано по коефицијентима у високом образовању нижа него у основном и средњем и да се сада боримо тек да их сустигнемо, док они траже повећање како би се добацили до просека зарада у републици. Професори би, ако се у то крене, били државни службеници као и било који други, а одатле је само корак до ситуације када се условљавају да излазе на митинге, да форсирају и представљају као “стручњаке” људе блиске властима који бране разне малверзације – наводи Васковић Анђелковић и наглашава да су измене закона освета лоших ђака и плагијатора која је спроведена кроз СПИРИ програм припремљен у Министартсви финансија.
Ко остаје на универзитетима
Она каже да власт већ сада промовише своје “стручњаке” по институтима, продрла је и на неке факултете а да више простора за то очекује након одузимања финансијске независности универзитета. Јер, објашњава, многи професори државних универзитета захваљујући свом знању добро су прихваћени у свету и умрежени су са међународним научним институцијама, па је вероватно да они неће трпети толики степен зависности и отићи ће а на њихова места долазиће за власт прихватљивији. Питање је само ко ће и на који начин да учи студенте и какав се квалитет образовања добија.
- Чини се као да власт већ има нека своја упоришта на универзитетима, о томе сведочи саопштење које је објавио Београдски универзитет и у коме је закон који је дигао прашину стављен у први план, а СПИРИ који буквално укида аутономију универзитета, остављен је за крај и представљен као техничка ствар коју само треба одложити док се запослени не навикну. Тога се ја плашим. Ако је представљен само као промена технологије у финансијама без задирања у положај факултета и запослених, то одаје утисак да постоје неки људи од утицаја на Универзитету који су у договору са премијером Милошем Вучевићем и не желе да јавност разуме шта то заправо значи – истиче Милица Васковић Анђелковић и додаје да нико није против контроле финансија универзитета, али само под условом да се донесе нови Закон о финансирању високошколских институција којим би се изједначиле зараде професора и запослених на институтима уз задржавање факултетских жиро рачуна. Такво стање се не би разликовало од ситуације на институтима.
Хронологија одлука и реаговања
Београдски универзитет поводом најављених промена у Закону о високом образовању, 20. новембра је издао саопштење у коме “изражава дубоку забринутост и инсистира да се пре њихове евентуалне имплементације спроведе најшира стручна и јавна расправа, како би се избегле далекосежне негативне последице по домаће високошколске установе али и друштво у целини”.
Даље указује на неравноправан положај државних универзитета уколико би се под предвиђеним условима прихватили страни, подсећа да не стоји аргумент према коме је разлог за измене закона интересовање престижних страних универзитета, јер се два српска, у Београду и Новом Саду, налазе међу првих два до три одсто укупног броја високошколских установа са Шангајске листе.
У саопштењу се подсећа на “низ проблема у финансирању државних високошколских установа, почев од материјалних трошкова које држава, током претходних година, исплаћује факултетима у износу који, по правилу, не прелази једну четвртину укупних трошкова, што је далеко испод њеног прописаног сразмерног учешћа, чињенице да многи факултети раде у неадекватним објектима и са дотрајалом опремом, те да су принуђени да из сопствених прихода улажу у развој науке и истраживања и намиривање основних материјалних трошкова, до непримерене цене рада на факултетима, која је нижа од цене рада у основним и средњим школама”. На крају, трећи разлог за обраћање јавности је увођење СПИРИ програма, “који ће у огромној мери променити начин функционисања високошколских установа у сфери финансијског пословања” а уводи се “и поред апела ректора седам државних универзитета, који су се писаним путем обратили са захтевом за одлагање његове примене због бројних техничких проблема, али и неприпремљености и недовољној обучености свих актера који ће га користити и контролисати”.
Сутрадан, 21. новембра, премијер Милош Вучевић објавио је да ће Влада да повуче Предлог измена и допуна Закона о високом образовању, наводећи као разлог попуштање пред притисцима и уценама. О СПИРИ програму није се изјашњавао.
Два дана касније, 23. новембра са саопштењем је изашао Факултет политичких наука, који је такође оценио да су предвиђене измене закона неприхватљиве. Али “образложење које истиче (Влада), наводне притиске и уцене руководства универзитета, указује да није реч о прихватању разложних објашњења и критика, већ о повлачењу услед притиска јавности и академских радника. Поучени искуством из неких претходних случајева деловања Владе, мислимо да је скоро извесно само реч о тактичком одлагању одговарајућих измена Закона о високом образовању”, истиче ФПН.
Поред тога, у ФПН-у су забринути због СПИРИ програма. “Као што је познато овај систем исплате и финансијског пословања се већ примењује на нивоу средњег школства у Србији, међутим, околности на факултетима универзитета у Србији су значајно различите. Не постоји, наиме, подударност у начину функционисања ова два нивоа школства. По ономе што до сада знамо, постоји реална опасност довођења у питање законом гарантоване аутономије универзитета” наводи у саопштењу ФПН.
Министартсва финансија и просвете 25. новембра усагласили су се да је високошколским установама потребан припремни период за примену СПИРИ па су почетак програма одложили за 1. јули наредне године.
(Бета, 29.11.2024)
