Заводљивост песама (Беж, Милане, моја ружо, ћале ми се наоружо)

Дакле, сад је, што писао Андрић „то време невреме, што је нити јесен нити зима“, али више личи на јесен. Што писао млади Андрејић „полуслепа од магле јесења јутра/ тополе се стиде своје голотиње/ опело држим трави/ по којој је посуто иње“. Пролазим селом и одједном, сама од себе ми дође ваљда прва песма што сам је написао за домаћи задатак још у нижим разредима. Ишла је сприлике овако – „стигла је јесен, с дрвећа пада лист по лист ветром стресен.“ И сада видим