Трибина ЗЛФ: Борбу против корупције у Србији не могу да воде они који су сами корумпирани

 Србија због раширене корупције на највишем политичком нивоу годишње изгуби један  један и по одсто привредног раста а свој пуни потенцијал држава не може да оствари и зато што они који су корумпирани не могу да воде борбу против корупције, оценили су учесници трибине "Дан после: Борба против корупције и Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу" коју је у Београду организовао Зелено-леви фронт (ЗЛФ).

Копредседник ЗЛФ Радомир Лазовић рекао је на отварању скупа да је то прва у низу трибина којима Зелено-леви фронт "жели да отвори питање за какву се Србију бори". 

"У наредном периоду ћемо се бавити том идејом, какву Србију желимо да изградимо. Морамо да понудимо визију друштва које је потпуно другачије од оног у ком данас живимо и чије последице осећамо. Преузимамо на себе одговорност да понудимо платформу за 'Дан после", казао је Лазовић. {видео1}

Професор Правног факултета у Београду Светислав Костић казао је да је по перцепцији корупције, Србија на 104. месту у свету а да се из региона, само БиХ лошије котира. 

"Словенија је на 42. месту, Хрватска на 57. месту, Црна Гора и Румунија деле 63. позицију, Бугарска је на 67. месту, Северна Македоније на 76. а Албанија на 98. месту. Бројне афричке државе су боље од нас и корупција у њима је мања него у Србији а игром случаја у Колумбији је перцепција корупције мања него у Србији", рекао је Костић.

По његовим речима, само доношење прописа није довољно за ефикасну борбу против корупције јер су, како је оценио, решења која се баве одузимањем имовине стечене корупцијом "врло често пипава и осетљива и подразумевају да будете у стању да избегнете замке које постоје". 

"Морамо донети прописе које је могуће спровести и које смо способни да спроведемо. Имамо искуство из 2001. године са законом о једнократном порезу на екстра доходак и имовину стечену искоришћавањем посебних погодности. Тај закон је био најављиван с пуно ентузијазма дао је поптуно неиспуњена очекивања. Највећи терет тог пореза поднела је породица Карић а Жељко Митровић је на журкама своје телевизије носио мајицу с натписом 'Екстрапрофитери свих земаља, уједините се', исмевајући тај закон", казао је професор.

Оценио је да је проблем у Србији то што доносиоци политичких одлука својим понашањем "легитимизују" корупцију. 

"Врло често кад причамо о корупцији помислимо да је то мито који дајемо полицајцу да нам не напише казну, да је то подмићивање лекара или професора. Ти облици корупције постоје свуда на свету али да би се успешно борили против тога, они који доносе политичке одлуке не смеју својим понашањем да легитимизују корупцију. Они који су корумпирани не могу да воде борбу против корупције", рекао је Костић.

Оценио је да о ендемској корупцији на највишим нивоима власти говори "животни стил" носилаца највиших државних функција који, по његовим речима, одудара од онога што су њихови пријављени или законски приходи.

"Како је Александар Вучић са платом која је била до 1.000 евра могао да школује двоје деце у приватној школи у којој је за свако дете месечна школарина била по 1.000 евра? Дакле, бројке се не гађају. Животни стил највиших носилаца државних функција одудара од онога што су њихови пријављени приходи али ми преко тога некако прелазимо и сад је готово постало нормално да се на такве ствари и не обазиремо", додао је Костић.

Трибина ЗЛФ: Опорезивање код јавних функционера се спроводи неправилно

Народна посланица Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Јелена Јеринић изјавила је, поводом Закона о утврђивању порекла имовине, да опорезивању непријављеног дохотка до сада није приступано на правилан начин, нарочито у случају јавних функционера. 

Она је то рекла на трибини "Дан после: Борба против корупције и Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу", коју је ЗЛФ организовао у простору "Миљенко Дерета" у Београду. 

"Поставља се питање ретроактивности - да ли се може разрезати порез који није постојао у тренутку када је неко стекао неку имовину. Судови су одлучили да је ретроактивност оправдана, баш зато што се тим законским решењем отклања неправничност у расподели дохотка у друштву", рекла је она.

Јеринић је додала да постоје одређени упоредиви случајеви у којима су више пореске стопе оправдане, због постојања легитимног циља. 

Адвокат Миња Ђокић је, по питању Закона о увтрђивању и пореклу имовине и посебном порезу, објаснио да он укључује и такозвани претходни поступак, који представља основу за утврђивање повећања имовине на сумњив начин и састоји се из четири сегмента. 

"Добра страна овог прописа је постојање жалбеног процеса, који има суспензивно дејство, тако да оставља сигурност пореском обвезнику", рекао је он. 

Ђокић се осврнуо на покушај примене овог прописа пре неколико година, за који сматра да је био више медијски пропраћен него што је у пракси спроведен. 

"Пореска управа је тада послала захтев свим туристичким агенцијама да податке купаца туристичких аранжмана скупљих од пет хиљада евра мора да пошаље Пореској управи, како би се направила некаква база података", објаснио је он и додао да и даље мора постојати тачно одређено лице код ког је утврђено увећање имовине, а против кога се онда спроводи одређени поступак. 

По питању обавеза јавних функционера, Јеринић се осврнула на случај адвоката и члана Српске напредне странке (СНС) Владимира Ђукановића, који се, како она наводи, похвалио да поседује три луксузна стана на Вождовцу и два апартмана на Златибору. 

"Питала сам пореску управу да ли је спровођена контрола његовог (Ђукановићевог) пријављивања пореза за адвокатску делатност, као и да ли је започет поступак о утврђивању порекла имовине. Ради се о познатом лицу за које постоје јавно доступни подаци да ту велику имовину и има", рекла је она и додала да директорка пореске управе није нагласила да ли је поступак покренут. 

Јеринић је рекла да би, код јавних функционера, ово доказивање требало да буде једноставније, имајући у виду да према Закону о спречавању корупције већина функционера има обавезу да пријави сву своју укупну имовину, као и да, уколико дође до њеног значајног повећања, то такође пријави. 

"Извештај Агенције за спречавање корупције (АСК) годишње проверава 200-300 функционера годишње, а у Србији их има око 30.000, иако нису сви у обавези да пријављују имовину. Ова врста неправилности се уопште не узима у обзир, нити се испитује да ли неко у внасништву има, на пример, већи број пословних простора. Тај систем је неефикасан: ове године ће се махом испитивати тужиоци, судије и вршиоци дужности помоћника министара, а истакнутије особе увек промакну. Народни посланици нису скоро били предмет контроле, из чега произлази осећај неправде и нормализације корупције", додала је она.  

Јеринић је закључила да ЗЛФ инсистира на постављању ових питања пореској управи зато што, како је навела, у овом криминалном систему учествује много људи ван врха СНС и Социјалистичке партије Србије (СПС), као и да често постоји неспремност и игнорисање постојања прописа за случајеве високог профила. 

Ђокић је, у даљем објашњавању Закона, објаснио да је учестала пракса у Србији да порески поступак тече паралелно са кривичним поступком. 

"Ми у Закону тренутно имамо да, уколико је у (пореском) поступку извршено одузимање, суд је дужан да то узме у обзир у одузимању имовине у кривичном поступку, чиме се збирно објављује целокупно одузимање", рекао је он. 

Ђокић је закључио да су могућности сазнања о незаконитом увећању имовине, као и необјашњивом поседовању имовине, данас драстично веће него пре десетак или петнаестак година.