Pametnom specijalizacijom do razvoja regiona Srbije u skladu sa evropskim standardima
Projekat „Pametna Vojvodina - pametna specijalizacija i regionalni razvoj““ ukazuje na značaj razvoja određenih regiona Srbije u oblastima u kojima ti regioni imaju veliki potencijal i sprovodi ga Evropski pokret u Srbiji (EPuS).
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Djurica rekla je da se koncept pametne specijalizacije prevashodno bazira na inovacijama.
„Ključni koncept je baziran na inovacijama odnosno na spajanju inovacija i biznisa gde se pronalaze one konkurentske prednosti koje biznisu mogu omogućiti bolju produktivnost i bolju konkuretnost. U tom kontekstu jako je važan razvoj ekosistema za pametnu specijalizaciju koji uključuje predstavnike institucija, poslovnog sektora, akademskog sektora, a takođe i civilnog društva“ rekla je Djurica.
Djurica je napomenula da Srbija pati od „dispariteta“ između regiona i da pametna specijalizacija omogućava da svaki od regiona otkrije svoje prednosti.
„Za regionalni razvoj u Srbiji pametna specijalizacija je važna jer smo mi zemlja koja pati od značajnog dispariteta među regionima gde samo, na primer, region Beograda nosi više od 40 odsto BDP-a zemlje, a razlika u odnosu na jug Srbije je skoro tri puta. Takođe je važno napraviti strategiju koju u Srbiji, nakon 14 godina od usvajanja zakona o regionalnom razvoju, nemamo“ rekla je ona.
Kada je reč o poglavlju 22, Djurica je ocenila da je Srbija „umereno pripremljena“ na njegovo zatvaranje.
„Srbija je umereno pripremljena za poglavlje 22, što je stav EU komisije prema izveštaju iz 2024. godine i u toj oblasti ono što je najvažnije uraditi kao naredne korake su završetak priče oko zakonodavne regulative, oko strategija regionalnog razvoja, ali isto tako i unapređenja kadra koji će raditi na tome kako u institucijama na državnom tako i na lokalnom nivou“ kazala je ona.
Ivana Lazarević , jedna od istraživačica iz EPuS-a osvrnula se na ulogu civilnog društva u procesu saradnje “Aktera S4” ( akademski deo društva, privreda, organizacije civilnog društva i državne institucije) važne za sporvođenje pametne specijalizacije .
„Uloga civilnog društva je da prati ceo proces, da radi kvalitativni monitoring, ali u isto vreme da projekat pametne specijalizacije iskomunicira sa širom javnošću. U Srbiji trenutno tema pametne specijalizacije nije toliko prisutna u javnosti i onda civilno društvo svojim radom pokušava da je stavi u fokus. Pametna specijalizacija otkriva da nama nedostaje regionalna politika“ rekla je Ivana Lazarević.
Lazarević je dodala da je projekat trenutno fokusiran na Vojvodinu jer ona ima regionalne institucije koje liče na regionalne institucije zemalja Evropske unije.
„Ideja je da se regioni u Srbiji razvijaju po ugledu na regione u EU. Da bi to radili moraju da imaju neke institucionalne kapacitete, a Vojvodina je najbliža tome; ona ima svoju vladu, svoju skupštinu i svoje institucije i najbliža je proseku regiona EU u institucionalnom smislu. Takođe vidimo je kao najrazvijeniji region posle Beograda“ rekla je ona.
Govoreći o stanja pametne specijalizacije u Vojvodini, Lazarević je istakla da pojedini sektori koji bi mogli da imaju korist jedni od drugih nisu uvezani.
„Meni je veliko iznenađenje bilo koliko je Vojvodina poznata po IT tehnologijama i koliko je taj sektor razvijen, ali je on slabije uvezan sa lokalnim zajednicama i lokalnim tržištem, i koliko drugi sektori koji bi mogli da imaju korisit od IT sektora, na primer poljoprivreda ili petrohemija nisu povezani sa IT sektorom“ rekla je Lazarević.
Žil Kite (Gilles Kittel) iz Evropske komisije rekao je da se pametna specijalizacija sprovodi kako u zemljama koje su kandidati za prijem tako i u zemljama koje su članice EU.
Pametna specijalizacija je sastavni deo poglavlja 22 pristupnih pregovora Srbije za ulazak u Evropsku Uniju. Projekat podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP“.
(Beta, 05.02.2025)
