Kad porastem biću Teofil
Cenzolovka pre 15 dana | Marko Vidojković
Niko od nas neće porasti dovoljno da bi dostigao ljudsku i profesionalnu veličinu Teofila Pančića, koji se prekjuče, posle dugog zdravstvenog mučenja premetnuo u legendu. Prvi put otkako pišem tekstove posvećene prijateljima koji su umrli, javila mi se misao da Teofilu treba što pre dati trg, ulicu, spomenik i školu u svakom naseljenom mestu, jer naša sećanja na njega nisu dovoljna. On mora ostati ovekovečen i posle našeg nestanka, kao najbolji u najgorim vremenima.
Teofil Pančić bio je moj heroj, još otkako sam kao student Pravnog gulio tabane po protestima. Tada sam sebi rekao ako ikada budeš javna ličnost, Teofil pokazuje kako se to radi. Kada je moj heroj, 2001, napisao pohvalnu recenziju mog prvog romana, rasplakao sam se od sreće. Upoznaću ga tri godine kasnije, kada je govorio na prvoj promociji „Kandži“. Teofil je govorio i kada mi je dodeljeno „Kočićevo pero“, 2005, gostovao je u DLZ i „400 stepeni“, govorio na
