Тужилаштво у Србији 'чешља' пословање невладиних организација због УСАИД-а

Полиција је ушла у седишта неколико невладиних организација (НВО) у Србији поводом сумнњи о наводном нелегалном трошењу новца добијених од Америчке агенције за развој (УСАИД).

Није јасно да ли ће исто поступити и са државним органима који су претходних година добијали значајна средства из ове агенције коју администрација новог председника Доналда Трампа наводно намерава да угаси.

Тужилаштво је саопштило да је почело да прикупља податке о раду Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), Грађанских иницијатива, Центра за практичну политику и Траг фондације.

„Од четири невладине организације биће узета сва документација у вези са донацијама УСАИД и разговараће се са надлежнима око трошења тих средстава.

„Посебно одељење за сузбијање корупције тражило је од Народне банке Србије и Управе за спречавање прања новца документацију како би се провериле новчане трансакције ових невладиних организација&qуот;, кажу у Вишем јавном тужилаштву (ВЈТ).

Невладине организације нису давале изјаве новинарима, већ су се обраћале преко друштвених мрежа.

Потврдиле су да је полиција ушла у њихове просторије и да сарађују са надлежним органима.

„Цивилно друштво игра виталну улогу у развоју демократског и плуралистичког друштва и треба да функционише слободно без непотребног притиска&qуот;, поручили су из Европске комисије поводом упада полиције у просторије неколико НВО организација.

Са великом пажњом и забринутошц́у пратимо развој догађаја, рекао је за Н1 портпарол Европске комисије.

• Од правосуђа до домова здравља: Где је све УСАИД помагао у Србији
• Зашто се у Србији помињу „страни агенти&qуот;
• Шта за Босну значи најављени одлазак УСАИД-а

Није први пут да се проверавају финансије ових невладиних организација.

Управа за спречавање прања новца при Министарству финансија већ је 2020. направила списак медија, невладиних организација и група грађана, како би прочешљала њихово пословање.

„То је очигледан показатељ да Србија улази у нову фазу огољене репресије над неистомишљеницима и критичарима режима.

„Све се ради под изговором истраге у вези са трошењем новца УСАИД, али прави разлог је сузбијање критичког мишљења и деловања организација цивилног друштва&qуот;, каже Филип Ејдус, професор Факултета политичких наука у Београду и један од оснивача иницијативе ПроГлас.

Имамо и спиновање у режимским медијима да је то нека врста борбе против обојене револуције, рекао је Ејдус за ББЦ на српском.

Улазак полиције у седишта неких НВО дешава се у јеку антивладиних протеста у Србији, који трају више месеци.

Од пада надстрешнице станице у Новом Саду када је погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено, широм Србије се организују протести са захтевом да се утврди одговорност за трагедију.

Студенти широм земље три месеца блокирају факултете и организују протесте, тражећи од надлежних институција, пре свега правосудних, да почну да раде посао.

ЦРТА је једна од организација која подржава протесте студената, а за њих је урадила и јавну кампању у Београду.

Шта кажу невладине организације

Из организције ЦРТА рекли су у среду, 26. фебруара да је полиција већ 24 сата у њиховим просторијама.

„Дудо траје копирање пројектне документације које има баш, баш много.

„Ми све детаљно и по закону документујемо (пројектне, донаторске, ревизорске и финансијске извештаје…). Можда се нико није надао да имамо толико документације&qуот;, написали су из Црте на Иксу.

Да немају никакве везе са УСАИД и да је реч о репресији ауторитарног режима над друштвом написао је Драган Поповић из Центра за практичну политику на Иксу.

„Полиција је тражила и документацију Центра за практичну политику који никад није имао УСАИД новац и нема активне пројекте већ годинама&qуот;, пише на Иксу.

Без најаве, полиција је дошла у просторије Грађанских иницијатива само са усменим налогом из тужилаштва, кажу за ББЦ на српском у овој организацији.

Десетак полицајаца, од којих су неки наоружани, ушло је у просторије Иницијатива, а Ксенија Никић, менаџерка Грађанских иницијатива, каже да ситуација није била пријатна.

Из медија су сазнали детаље због којих је полиција била код њих.

Објашњава да имају само један пројекат који има везе са УСАИД и да је он стопиран.

„Доставили смо сву документацију и сарађујемо са полицијом&qуот;, додала је.

И Траг фондација је објавила да је полиција била код њих и да сарађују са државним органима.

Европска мрежа стандарда за проверу чињеница (ЕФЦСН) осудила је упад полиције у просторије њиховог члана ЦРТА, који води платформу за проверу чињеница Истиномер.рс.

„То је неприхватљив напад на цивилно друштво, слободу изражавања и проверу чињеница&qуот;, наводе ЕФЦСН на званичном сајту.

Стеван Дојчиновић, уредник истраживачког сајта КРИК, оценио је да је упадом полиције у четири невладине организације Србија направила значајан корак ка диктатури типа Белорусије.

Из самог излагања главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду Ненада Стефановића „јасно је да је све намештаљка&qуот;, написао је он на Иксу.

Поделио је и фотографију Ане Брнабић, садашње председнице Скупштине Србије, некада премијерке, која је једном приликом стајала за говорницом на којој је била налепница УСАИД и показала мајицу на којој је на енглеском језику било исписано: „Инвестирајте у Србију&qуот;.

На друштвеним мрежама многи корисници деле раније објаве државних органа о сарадњи са УСАИД-ом, како су највиши представници власти примали званичнике ове агенције и информације о уплаћивању новца за разне државне пројекте.

Тако је један корисник поделио објаву из маја 2023. на којој се види како се председник Србије Александар Вучић рукује са шефицом УСАИД-а Самантом Пауер.

„Овом приликом председник Вучић је истакао опредељеност Србије за јачање свеобухватних односа са САД и посебно захвалио на помоћи коју је УСАИД кроз своје програме пружио нашој земљи&qуот;, написано је у тадашњем саопштењу из Председништва Србије.

На ово је подсетио и сајт Еуропеан Вестерн Балканс у тексту од 6. фебруара 2025.

Шта каже тужилаштво у Србији?

Све је кренуло од изјава највиших званичника америчке администрације о наводним злоупотребама финансија, могућем прању новца и ненаменском трошењу средстава америчких пореских обвезника у Србији и другим државама.

Каролајн Левит, портпаролка Беле куће, недавно је назвала пројекте агенције, међу којима је и један у Србији, бескорисним.

„Милион и по долара (издвојено је) за унапређење ДЕИ (разноликост, једнакост и инклузија) на радним местима у Србији&qуот;, поменула је Левит.

Више јавно тужилаштво у Београду саоштило је да се обратило Министарству правде САД како би им доставили потребне податке поводом наводног сумњивог пословања УСАИД-а.

„Додела и трошење средстава УСАИД нису аутоматски доступни тужилаштву, већ они сами одлучују које ће податке доставити.

„То раде тек пошто тужилаштво докаже УСАИД-у да постоје конкретне сумње о неправилностиима и прању новца&qуот;, пише у саопштењу ВЈТ.

У њему су наведени сви амерички званичници који су говорили против УСАИД-а, почев од председника Доналда Трампа, преко државног секретара Марка Рубија, до Илона Маска, милијардера који има посебну улогу у Трамповој администрацији - задужен је за резање трошкова федералне владе.

Посебно одељење за сузбијање корупције утврђује да ли је дошло до злоупотребе службеног положаја и прања новца, навео је Стефановић, главни јавни тужилац ВЈТ у Београду.

„Прекомерна средства на рачунима неколико невладиних организација или повезаних консултантских фирми у Србији, уз нетранспарентан процес доделе новца само уском кругу НВО и одсуство целовитих финансијских извештаја, указује на постојање основа сумње у законито трошење средстава УСАИД&qуот;, наводи ВЈТ.

Од државног пријатеља до државног непријатеља

УСАИД је од 2001. уложио у Србију више од 937 милиона долара (више од 900 милиона евра), како би помогао економском и демократском развоју државе, подаци су ове агенције.

Тим новцем су реновиране и изграђене школе, домови здравља, вртићи, путеви, месне заједнице, мостови, набављала се медицинска опрема, улагало се у локалне заједнице, обучавали јавни службеници и помагала реформа правосуђа.

Новац је био намењен Државној ревизорској институцији, Агенцији за борбу против корупције и Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

У пројекту су учествовала и посебна судска одељења и јавна тужилаштва, како би се што ефикасније решили предмети у вези са корупцијом.

Америчка агенција је финансирала и пројекат владавине права са 9,8 милиона долара.

УСАИД је помагао и у изради интернет странице Народне скупштине.

Лого америчке агенције је све до 7. фебруара био на сајту парламента, али је накнадно уклоњен.

Агенти страног утицаја и НВО

Крајем новембра, двојица посланика Покрета социјалиста, странке владајуће коалиције, поднела су Скупштини Србије Предлог закона о посебном регистру агената страног утицаја.

Ову странку основао је Александар Вулин, садашњи потпредседник владе, а раније министар одбране и шеф Безбедносно-информатвне агенције.

Готово идентичан закон, уз тврдње да би допринео транспарентности рада невладиних организација, предложен је, па повучен пролетос у Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине.

И у Црној Гори је овакав акт предложен, па касније повучен.

На предлог закона у Србији одмах су реаговали и амерички Стејт дипартмент и представници Европске комисије, изразивши забринутост да није у складу са основним демократским вредностима, између осталог, и слободе говора и изражавања.

Последњих година су слични закони, који неодољиво подсећају на руски закон о страним агентима, усвојени у Мађарској и некадашњим совјетским републикама Киргистану, Белорусији и Грузији, где су изазвали велике протесте.

Закон би могао да „сузи простор за деловање грађанског друштва, стигматизује организације цивилног друштва и омета рад независних медија&qуот;, упозорили су из Стејт дипартмента.

Двонедељне спекулације хоће ли и када стићи на дневни ред скупштине прекинуо је председник Александар Вучић.

„Србија неће усвојити закон о агентима страног утицаја, иако многи посланици Српске напредне странке (СНС) мисле да у њему постоје добри елементи&qуот;, рекао је Вучић у једном од честих обраћања јавности.

• Шта је УСАИД и зашто је Трамп наводно чврсто решен да га угаси
• Шта повлачење Америке из Светске здравствене организације значи за свет
• Србија, Америка и 140 година дипломатских односа: „Као и свака веза која траје толико дуго, било је успона и падова&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.26.2025)