Политика је елитни турбо-фолк – плитко бусање у надувене груди
Радар 08.03.2025 | Лазар Џамић
И Гарибалди и Лењин и Тито и Мандела и многи други успешни револуционари су пре свега били принципијелни прагматисти, интелектуално флексибилни жонглери. Текли су као вода око препрека, уместо да их, и када не треба, и по цену самоповређивања, разбијају сопственом главом. Идеолошки, били су аикидо мајстори. Понављам из једног од претходних текстова: левица стално тражи кривца, десница тражи победника
Није уобичајено да идеолошку флексибилност везујемо за В. И. Лењина. А, ипак, дотични – са несумњивим фундаменталистичким идеолошким циљем „диктатуре пролетаријата“ због кога су му руке крваве до лаката – остаје убележен и као пример стратешке агилности којом би се поносио стратег у свакој доброј маркетинг агенцији! У бизнису – а и у животу – то се зове „контекст“. Лењин је то назвао „конкретна анализа конкретног проблема“. Па је у једном периоду, на пример,
