Од 9. марта до блокада: Како је власт одговарала на студентске протесте

Од студентских протеста после 9. марта 1991. године, преко оних током зиме 1996/1997, до актуелних, власти су на протесте реаговале на најразличитије начине - како?

BBC News 09.03.2025 | Слободан Маричић - ББЦ новинар

Петроније Поњавић из Београда је већи део живота провео на улици, протестујући.

Сведок је 9. марта 1991, студентских демонстрација 1996/1997, 5. октобра 2000, актуелних студентских протеста – и свега између што се догодило.

„Био сам и на оним студентским демонстрацијама 1968, као матурант Учитељске школе&qуот;, каже 75-годишњи Поњавић уз осмех у разговору за ББЦ на српском.

У дугој бунтовничкој каријери, каже, доживео је много тога.

„Било је и пендрека и нечега много јачег, шмркова, гумених метака, заиста драматичних ситуација.

„Називали су ме и разним именима, говорили ми да сам издајник, страни плаћеник.&qуот;

Данас је поново на улицама и то због пада надстрешнице Железничке странице у Новом Саду 1. новембра, када је погинуло 15 људи.

Подржава блокаде и протесте студената који траже да се утврди одговорност за новосадску трагедију.

Реакције власти на демонстрације пре 30 година и данас су „скоро идентичне&qуот;, сматра.

„Само отворене полицијске тортуре нема, ради се подмуклије&qуот;, додаје кратко.

Врло је тешко поредити раније протесте и данашње - контекст је другачији, време се променило, генерације су потпуно другачије, самим тим и реакције власти, каже Милош Бешић, професор Факултета политичких наука у Београду.

„Иако се данас говори о протестима студената, ако погледате ко све на њих долази видећете да су то заправо општенародни протести, а да студенти само каналишу огромну количину негативног набоја према власти&qуот;, каже Бешић за ББЦ на српском.

„Они су та нека ударна песница.&qуот;

Као што су се демонстранти раније окупљали око опозиционара, попут Зорана Ђинђића и Вука Драшковића, данас то раде око „колективног лидерства студената&qуот;, додаје.

„Реакције власт Слободана Милошевића и Српске напредне странке (СНС) имају неких сличности, али се и разликују у степену репресије, методама и у нивоу пропаганде коју користе&qуот;, истиче Бешић.

Petronije Ponjavić — Петроније Поњавић на протесту

О пендрецима и контрамитинзима

Тог 9. марта 1991, београдским улицама дефиловали су тенкови.

Статус једног од најпознатијих датума у модерној историји Србије, тај дан добио је због првих великих демонстрација против Слободана Милошевића, некадашњег председника Србије и СР Југославије.

Протестом на препуном Тргу републике, демонстранти предвођени Драшковићем, некадашњим лидером опозиционог Српског покрета обнове (СПО), тражили су оставке генералног директора Телевизије Београд – данашње Радио-телевизије Србије – и министра полиције Радмила Богдановића.

Полиција је одговорила сузавцима, пендрецима, воденим топовима и оклопним возилима.

У сукобима је погинуло двоје људи, а Драшковић је ухапшен.

На крају дана на улице су послати и тенкови Југословенске народне армије (ЈНА), што Поњавић назива „заиста грозним призором&qуот;.

Скуп наредног дана био је код Теразијске чесме, ка којој је из Студентског града на Новом Београду кренула велика група студената.

Међутим, на Бранковом мосту сачекала их полиција - опет сузавци и пендреци.

Великих студентских протеста било је и током зиме између 1996. и 1997. године и то зато што Милошевићева Социјалистичка партија Србије (СПС) није желела да призна пораз на изборима у Београду, Нишу, Крагујевцу, Новом Саду и бројним градовима.

Полиција је у међувремену и даље тукла.

Поњавић памти како је полиција на Бранковом мосту коњицом растерала демонстранте, када је и „Зоран добио по леђима&qуот;, ословљавајући некадашњег премијера Ђинђића само по имену.

Тада су заједно бежали ка Зеленом венцу, што му је, како каже, „најближи сусрет са њим.&qуот;

„Упадали су и на факултете, озбиљно пребијали студенте&qуот;, истиче Миодраг Гавриловић, један од лидера тих протеста, а данас потпредседник ДС-а, за ББЦ на српском.

„Данас је тога мање јер је ситуација другачија... Више људи посматра и све се може видети.&qуот;

Ипак, додаје, неке ствари се понављају.

Те 1996, присећа се, Независни покрет студената (НЗС), негодовао је због прекида наставе на факултетима, као и актуелна неформална организација „Студенти који желе да уче&qуот;.

„Прави се контрамитинг студената на студенте, то је потпуно бесмислено&qуот;, каже Гавриловић.

Контрамитинг подршке Слободану Милошевићу одржан је на београдском Ушћу и 11. марта 1991. и то у организацији Покрета жена за очување Југославије, док је током контрамитинга 1996. дошло до сукоба учесника два скупа.

Од почетка протеста због пада надстрешнице, Српска напредна странка је одржала неколико митинга, од којих су највећи били у Сремској Митровици и Јагодини.

Да је СНС у паду, сматра Бешић, видело се и по „прилично неуспешном контрамитингу&qуот; из 2023. године, током протеста Србија против насиља, организованих после масовних убистава у Основној школи „Владислав Рибникар&qуот; и селима око Младеновца.

„То је био први индикатор да њихово бирачко тела нема снаге, енергије и жеље да брани власт за коју гласа и тада је све кренуло регресивно&qуот;, каже Бешић.

„Све остало је само питање сценарија, а несрећна надстрешница је само окидач да акумулирано незадовољство ескалира&qуот;.

О 'штапу и шаргарепи'

Отворена репресија само изазива контра ефекат, чега је актуелна власт свесна, па тога нема, сматра Бешић.

„Али ако прођемо кроз мали историјат реакције власти на ове протесте, први метод је било насиље над студентима Факултета драмских уметности, јер су мислили да то треба да се угуши у старту, а што је произвело контра реакцију&qуот;, каже Бешић.

Студенти Факултета драмских уметности нападнути су 22. новембра, током скупа „Застани, Србијо&qуот;.

Међу нападачима студенти су тада идентификовали неколико локалних званичника и припадника владајуће Српске напредне странке.

„Да није било тог насиља, питање је у ком правцу би се све даље дешавало, јер су тада на чело дошли студенти и протести су експоненцијално расли&qуот;, каже професор ФПН-а.

Као један од кључних тренутака сматра скуп на Славији 22. децембра.

„Када су видели фрапантан број људи који се појавио, кренуло се са понудама – класична штап и шаргарепа стратегија&qуот;, истиче Бешић.

„Шака страха, претњом или насиљем, па шака понуда и бенефита&qуот;.

Председник Вучић студентима је представио план повољних стамбених кредита, истовремено тврдећи да су сви њихови захтеви испуњени - што студенти негирају - док је „истовремено преко медија ишла серија вербалних напада против њих&qуот;, каже Бешић.

У међувремену су две студенткиње повређене када је на њих током протеста налетео аутомобил, а једна је претучена бејзбол палицама у Новом Саду.

После тог инцидента, за који се сумњичи група момака изашлих из СНС просторија - и који су касније приведени – премијер Милош Вучевић поднео је оставку.

За све нападе одговорни су медијски текстови и наступи представника власти којима се таргетирају студенти, каже Борис Којчиновић, студент блокираног Филозофског факултета у Новом Саду, за ББЦ на српском.

О медијима и „страним плаћеницима&qуот;

„Управо у часу када се неоусташки специјалци припремају за одлучујући напад на Книн, нека невидљива рука је овде усред Београда покренула механизам за разбијање Србије.&qуот;

Тим речима је у марту 1991, када је рат у Хрватској већ био у замаху, академик и некадашњи потпредседник СПС-а Михаило Марковић описао тадашње протесте.

Сличне поруке и изјаве са телевизора и новинског папира често су се могле чути током 1990-их.

Уз пропаганду против спољног непријатеља, медијска контрола у Србији тог доба била је усмерена и ућуткавању гласова унутар земље, пише Рено де ла Брос, професор Универзитета у Ремсу.

„Када нису игнорисане, акције опозиције се поистовећују са чиновима издаје Србије&qуот;, додаје Де ла Брос у извештају „Политичка пропаганда и пројекат 'Сви Срби у једној држави'&qуот;, написаном на захтев Међународног кривичног суда за бившу Југославију.

Милошевић се тако пита да ли је у демонстрације „умешана страна рука&qуот;, као и да је циљ свега „рушење мира и демократских институција&qуот; у режији оних који „желе да изнутра поцепају и заваде људе у Србији&qуот;.

„Да се српски народ бави међусобном свађом, уместо да остварује препород и благостање, а да на власт дође марионетски режим који би беспоговорно спроводио туђе налоге&qуот;, рекао је Милошевић.

Мира Марковић, његова супруга, у недељнику Дуга пише да ће се „врло брзо сазнати ко је учествовао у финансирању&qуот; појединих странака и медија, као и „ко је био плаћен да своју земљу претвори у колонију&qуот;.

„Живи или мртви, није важно, они који су то учинили неће умаћи суду историје... Наравно, жалосно је што ће њихови потомци неизбежно да носе жиг срамоте&qуот;, пише Марковић.

Гавриловић из опозиционог ДС-а каже да је данас „све исто&qуот;.

„Некада су нас називали страним плаћеницима и домаћим издајницима, говорили да радимо за туђе интересе, што се до данас није променило&qуот;, додаје.

Говорећи о актуелним протестима, председник Вучић је више пута изјављивао да су финансирани из иностранства, а све са циљем смене власти.

„Позивам ове девојке, момке, који се туку око тих пара за моје рушење, то што им дају мало споља, мало изнутра, да би мене рушили – немојте, децо, да се тучете око тога&qуот;, изјавио је у видеу објављеном 5. децембра на његовим друштвеним мрежама.

Студенти су често били и на мети прорежимских медија, који су објављивали њихове личне податке, попут личних карти и пасоша, називајући поједине и „антисрпски настројеним&qуот;.

„То на мене лично не утиче, а мислим ни на моје колеге&qуот;, каже студент Којчиновић.

„Сматрамо да смо много веће патриоте него што су они икада били или ће икада бити.&qуот;

Власт, како каже, сукобе из прошлости и „ствари које су људима познате&qуот;, покушава да „спиновањем накачи студентима&qуот;.

„Зато говоре да протесте воде хрватске обавештајне службе, разне невладине организације, (косовски премијер) Аљбин Курти, (опозиционар) Драган Ђилас, на шта су све студенти, рекао бих, одговарали врло мудро.

„Нису се уплашили, све то су изврнули на шалу и још јаче наставили даље.&qуот;

Већина тих тврдњи власти није се дуго задржала у медијима, попут наводних намера о отцепљењу Војводине, као и потенцирања где је све у свету коришћена црвена шака - симбол протеста и слогана „руке су вам крваве&qуот;.

Један од одговора представника власти било је и исцртавање црвеног средњег прста на паролама и друштвеним мрежама.

Према последњем извештају Фридом хауса, међународне организације која се бави људским правима и промоцијом демократије, Србија је забележила највећи пад у последњих десет година.

Један од разлога пада је и стање у медијма, на које владајућа странка врши притисак, чија се слобода подрива и који су пуни „пропаганде и лажних вести&qуот;, истичу.

О чекању и одуговлачењу

Петроније Поњавић указује на још један начин како власти реагују на протесте – чекањем.

„Још су Милошевић и Мира Марковић са стране посматрали наше демонстрације и говорили то ће да утихне, да нестане&qуот;, присећа се.

Бројни протести после 2012. и доласка Српске напредне странке на власт - од 1 од 5 милиона, преко Србија против насиља, па оних током епидемије корона вируса, до скупова због рушења у Савамали - једноставно су се временом угасили.

„Чекање је стратегија свих власти&qуот;, каже Бешић.

„То у пракси значи да се понаша либерално и ради на томе да протести постану саставни део демократског фолклора, говорећи 'ево, људи излазе на улицу, нема проблема, само пријавите протест и шетајте колико вам је воља'.&qуот;

И да, сви ти ранији протести су се угасили, али су се дешавали „у потпуно другачијем политичком, економском и друштвеном контексту&qуот;, када је СНС био јачи, додаје.

„Та стратегија је тада могла да прође&qуот;, истиче професор Факултета политичких наука.

„Чини ми се да је количина енергије и негативног набоја према власти сада сувише јака да би она могла да рачуна на ту стратегију.&qуот;

Захтеви из 1996, додаје Гавриловић, били су другачији од данашњих у томе што су „потпуно политички&qуот; – да се признају резултати избора – док студенти истичу само траже утврђивање одговорности за пад надстрешнице.

„На протестима 1996. смо имали и неке законске рокове до којих су после избора општине морале да буду конституисане&qуот;, каже.

„Данас тога нема, а када рокови не постоје власти се труде да максимално исрцпе демонстранте.&qуот;

Којчиновић један од разлога одуговлачења види и у томе да се власт нашла на „непознатом терену&qуот;.

„Од старта нису знали шта да раде и како да реагују&qуот;, каже студент Филозофског у Новом Саду.

„Требало им је времена да прво схвате како су се млади у тој мери покренули и ујединили, а онда и како пленуми функционишу и како може без вође са којим може да се преговара.&qуот;

То у пракси значи да нема начина да се до студената допре и угуши наш бунт, каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.09.2025)