Српски нож: Белоруски бенд у егзилу

Шта спаја Белорусију, пост-панк и Варшаву?

Бенд од две речи - Српски нож. У оригиналу, на руском, Сербский Нож.

Ради се о белоруској музичкој групи, несвакидашњег назива, насталој пре три године у главном граду Пољске, у егзилу, где су њени чланови нашли нови дом бежећи из отаџбине од репресије режима Александра Лукашенка, „последњег диктатора у Европи&qуот;, како га неки описују.

Занимајући се за историју распада Југославије и ратова на Балкану с почетка 1990-их док је живео у Кијеву, оснивач и певач групе Сергеј Сасункевич осмислио је бенду име.

„Те речи су за мене постале симбол рата свих против свих, бесмисленог насиља, етничког чишћења и масакра на свим странама.

„Историја распада Совјетског Савеза и Југославије су по много чему слични, само се крвави догађаји на нашим просторима дешавају после дуго времена&qуот;, наводи Сасункевич у писаном одговору за ББЦ на српском.

Српски нож баштини мрачнији пост-панк звук, проткан електроником, и делом негује хришћанску естетику.

Певају на белоруском и руском, језику на којем су назвали бенд и одговарали на питања.

До сада су објавили неколико синглова и два дугосвирајућа издања - ЯМА (Јама) и ИСХОД (Егзодус), док на последњем наставку троделног албума увелико раде.

Чланови групе су још Сергејева супруга Дијана Сасункевич на бубњевима, басиста Михаил Карпенко и Станислав Бутрин на синтисајзеру.

• 'Правда је на мојој страни': Белоруски активиста Андреј Гњот напустио Србију
• Белорусија држи политичке затворенике изолованим да им „сломи дух&qуот;
• Долазак Руса и концертна сцена у Београду: „То је као дах свежег ваздуха, човече&qуот;

Изгнанство из Белорусије, преко Кијева, до Варшаве

На Инстаграм профилу бенда пише да је Српски нож „музички пројекат белоруских уметника у егзилу&qуот;, који су пронашли у Варшави 2022.

Међутим, пут до главног града Пољске није био посут цвећем, нити је био исти за све чланове, за разлику од повода - страх од политичког прогона и затварања због активизма у Белорусији.

Сви чланови су посредно или непосредно учествовали у антивладиним протестима од августа 2020. када је Лукашенко прогласио победу на изборима за које на Западу сматрају да су били нерегуларни.

Држава се тада брутално обрачунала са демонстрантима и опозицијом, па су неки завршили у затворима, док су многи напустили Белорусију.

Лукашенко је више од три деценије председник Белорусије.

Крајем јануара ове године је обезбедио седми мандат убедљивом победом на изборима добивши, према Централној изборној комисији, 87,6 одсто гласова.

Сергеј каже да су супруга и он као учесници протеста завршили у затвору.

У јесен 2020. напустили су Белорусију и отишли у Кијев, пошто је против Дијане покренут кривични поступак.

У престоници Украјине, где је Сергеј такође сазнао да је оптужен, живели су до пролећа 2022, када су, неколико месеци од почетка рата и инвазије Русије на ову земљу, отишли у Варшаву.

На протестима у Минску био је и басиста Михаил Карпенко, кога је, каже, полиција ухапсила и тукла.

И он се преселио у Кијев, новембра 2020, како би се „заштитио и наставио заједнички креативни рад&qуот; са пријатељем Сергејем.

„Моја бојазан није била неоснована, после пресељења сазнао сам да се за мене распитују органи државне безбедности&qуот;, говори Карпенко за ББЦ на српском.

По истеку „рока за легални останак&qуот; у Украјини, преселио се у Варшаву априла 2023, напустивши Кијев где је неко време по избијању рата волонтирао.

Клавијатуриста Станислав Бутрин био је малолетан током протеста, али је, каже, учествовао у догађајима у родном Витебску, граду на северозападу земље, близу границе са Русијом.

„На зиму, пре избијана протеста, одведен сам у полицијску станицу са антивладиним налепницама, после чега ми је управа школе запретила да ће моји мама и тата бити лишени родитељског права, а ја бити послат у сиротиште&qуот;, говори Бутрин за ББЦ на српском.

Већ почетком 2021. са породицом се преселио у Варшаву.

• „Игра без правила&qуот;: Како Лукашенко прогања опозицију
• „Балет по минском пољу“: Како су белоруске власти разградиле грађанско друштво
• 'Представа и намештаљка': Белоруска опозиција не признаје изборе

Веза са домовином - преко интернета

Од одласка из земље, на јесен 2020, брачни пар Сасункевич, као и Михаил Карпенко, нису посетили Белорусију.

Са породицом комуницирају путем интернета.

„Срећом, модерне технологије пружају такву прилику.

„Упркос цензури и контроли власти, интернет у Белорусији је релативно слободан простор&qуот;, каже Сергеј.

Станислав Бутрин је посетио родни Витебск на недељу дана лета 2022, неколико месеци од почетка рата у Украјини.

Задесио се на фестивалу међу бројним туристима из Русије и био изузетно депримиран када је видео да многи носе З, ратни симбол руских оружаних снага.

Белорусија је један од најлојалнијих и једини европски савезник Русије у „специјалној војној операцији&qуот;, како Москва назива инвазију на Украјину.

Станиславу је тада деловало да режим „повећава контролу и затеже шрафове&qуот;, због ранијих, угушених протеста, те да „по много чему то више није била Белорусија у којој је живео&qуот;.

„Приметио сам и да велики број њих чињеницу да је толико људи емигрирало из земље не доживљава као трагедију.

„Није прошло много времена, а људи раздвојени границом можда више не разумеју једни друге у неким аспектима и овај јаз. Можда чак и само расте сукоб у друштву&qуот;, сматра Станислав.

На срећу, у музичком окружењу то није сасвим тако, додаје.

Према неким подацима, између 200.000 и пола милиона Белоруса било је принуђено да напусти домовину од августа 2020.

Процењени број Белоруса у Пољској је, после 2020, између 100.000 и 150.000, указују подаци Центра за истраживања миграција при Универзитету у Варшави из маја 2023.

• Лукашенко „узвраћа ударац” - шта се крије иза економских санкција Србији
• „С плавим пасошем на крај реда&qуот;: Како су избегли Белоруси од бораца за слободу постали изгнаници
• „Никад се нисам суочила са толиком мржњом&qуот;, каже белоруска тенисерка Арина Сабаленка

Песме на руском (и белоруском)

Од почетка рата фебруара 2022. многи Украјинци су престали да говоре руски, а придружили су им се и поједини Белоруси.

Код чланова Српског ножа то није случај.

Већина њихових песама је на руском језику, као и назив групе.

Сергеј каже да „никада није имао непријатељски став према руском&qуот;, будући да читава његова породица говори тај језик.

„Претња нама и нашој земљи није руски језик, већ извесна значења која постоје у руској култури и која се њоме стварају&qуот;, оцењује певач, критикујући одређене руске културне односе, идеје и етику.

Међутим, Српски нож прави песме и на белоруском, подсећа Станислав.

„Језик није циљ, већ само средство или облик изражавања, који често диктира сопствени садржај и значење&qуот;, објашњава клавијатуриста.

Михаил сматра да је одбијање културног утицаја заправо ограничавање.

„Снага Белоруса лежи, између осталог, у њиховој способности да разумеју комшије - Русе, Украјинце и Пољаке, на њиховом матерњем језику, уз минималне напоре.

„Покушај одбијања доводи до ширења јаза између нас&qуот;, додаје басиста.

Белоруски и руски су званични језици у држави у којој живи нешто више од девет милиона људи.

Према попису из 2019. већина становништва се изјаснила да им је белоруски матерњи, док је руски далеко доминантнији као језик који се говори код куће.

• Шифра паљаницја: Шта се дешава са руским језиком у Украјини
• Нада у чудо и вера у Украјину: Како опозиција у Белорусији види будућност
• Белорусија: „Ухапшен сам и претучен зато што сам делио руже“

Од електронике до пост-панка

Српски нож је испрва био замишљен као електронски дуо, на коме је Сергеј радио са пријатељем из Берлина који му је помагао око „аранжмана и миксовања&qуот;.

„Прво смо правили електронску музику, а онда када смо се комплетно окупили као група поставили смо стратешки циљ да направимо троделни албум (ТРИПТИХ) где би сваки део имао различите музичке аранжмане&qуот;, каже 24-годишњи Сергеј.

Први део ЯМА, „нервозан, сувопаран и неуобличен&qуот; објавили су крајем 2023.

Албумом су желели да пренесу „спознају мрачног, грешног аспекта људске природе&qуот;, док је идеја другог, „складнијег&qуот; дела - ИСХОД, у пост-панк маниру, била „схватање искуства изгнанства, лутања и емиграције&qуот;.

Зато се на албуму налазе и четири псалма, старозаветне религијске песме, којима су хтели да „повуку паралелу са вавилонским ропством&qуот; Јевреја.

„Наше песме се дотичу широког спектра тема.

„Има оних о личним искуствима и размишљањима, људској природи и препуштања судбини, о сукобу тоталитарне државе и појединца или које промишљају феномен власти и насиља&qуот;, објашњава Сергеј.

Хришћанство и комунизам

Визуелни идентитет бенда обојен је различитим утицајима, а на појединим местима, као и у песмама, провлаче се, негде и преплићу, разни хришћански елементи и комунистички симболи.

То се најбоље види на неким омотима и сликама са Инстаграма, за чији дизајн је задужен Сергеј.

„Може се рећи да се Српски нож појавио као визуелни уметнички пројекат, да би тек касније постао музичка група.

„Визуелним радовима покушавам да сагледам тоталитарну комунистичку заоставштину и историју коју смо наследили од Совјетског савеза, занимају ме најдубље основе концепта личности, државе и друштва&qуот;, објашњава певач.

Каже да су „сви њихови корени у хришћанској култури&qуот;, те да је Библија „ослонац који му даје снагу да се одупре мизантропском, тоталитарном систему&qуот;, због чега себе сматра анархохришћанином.

Сергеј је задужен и за маске које поједини чланови бенда неретко носе током живих наступа.

Неке од њих су - човек, бог, сатана и смрт.

Инспирацију црпи из традиције грчког позоришта и од европских средњовековних пајаца.

„Маске често омогућавају да се тачније и потпуније пренесе значење, да се говори о апстрактним или озбиљним темама&qуот;, сматра Сергеј.

Живот у Варшави

Када скину маске и одложе инструменте, чланови Српског ножа за живот зарађују бавећи се различитим пословима - Сергеј ради као столар, Михаил је запослен у једном магацину, а Станислав завршава средњу школу за новинара.

У слободно време се баве и другим видовима уметности, од писања поезије до фотографије, а организују и концерте и књижевне вечери.

У пољској престоници живи велики број белоруских миграната, посебно младих људи, па је културни живот „живахан и богат&qуот;.

Снимају се филмови, организују изложбе и концерти, политичке дебате и предавања, кажу музичари.

„Варшаву зовем словенским Паризом. Волео бих да тако видим мој родни Минск&qуот;, каже Сергеј.

Станислав је у Варшави упознао остале чланове бенда, јер је у град на Висли дошао пре њих.

Први пут је искусио живот у великом граду, који је пре почетка рата био „досадан и једноетничан&qуот;, да би се ситуација знатно променила како је белоруска дијаспора расла.

„Невероватно је како је за само неколико година Варшава постала истински културна престоница региона.

„И сада, живећи овде, може се то свакодневно видети и лепо је понекад осећати да си укључен у тај развој&qуот;, закључује Станислав.

Пут до куће затворен, ка Балкану отворен

Српски нож је до сада свирао углавном у Варшави.

Публику махом чине Белоруси, али се све више Пољака интересује за њих и њихову сцену.

Волели би да свирају у родној груди, посебно у Минску, али им је „пут тамо тренутно затворен&qуот;.

„Докле год је Лукашенко на власти, ми не можемо да се вратимо кући&qуот;, каже Сергеј.

А радо би посетили и, историјски и културно, инспиративни Балкан и његове земље.

„Ако постоји прилика да се одржи концерт у Србији, ми ћемо то дефинитивно учинити&qуот;, поручује Михаил.

• Добитник Нобелове награде за мир осуђен на 10 година затвора у Белорусији
• Редак случај: Белорусија помиловала пет политичких затвореника
• „Хвала Лукашенку&qуот;: Белоруски новинар Роман Проташевич каже да је помилован

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.22.2025)