Стевановић: Поплаве у долини Јадра могу загадити воде у Мачви, ако се отвори рудник литијума
Поплаве у долини реке Јадар код Лознице, опасне су и због тога што би могле рудничким токсичним материјама и отпадним водама загадити велики резервоар подземне воде у Мачви у случају да се отвори рудник литијума у том подручју, рекао је данас професор Рударско-геолошког факултета у Београду у пензији, хидрогеолог Зоран Стевановић.
Пре два-три дана поновиле су се, како је навео, поплаве у долини Јадра као и неколико претходних година, иако падавине нису биле алармантних размера јер је у Лозници за 24 сата 26. на 27. марта пало око 30 милиметара кише, односно 30 литара по квадратном метру.
"Подручје Јадра је изложено бујичним поплавама које достижу преко 200 кубних метара у секунди у највећим пиковима, па корито реке није довољно да пропусти воду, а ни одбрамбени насипи нису довољно поуздани и река се редовно излива, скоро сваког пролећа. И 2021. године цела долина Јадра је, слично као и ових дана, била потопљена иако киша није интензивно падала", рекао је Стевановић за Бету.
Додао је да такве падавине нису неуобичајене и да би се тек око 50 милиметара кише на 24 часа могло сматрати високим падавинама.
Јаснија слика се може имати када се, према речима Стевановића, то упореди са екстремним падавинама у Србији 2014. године, када су у неколико дана достигле 1.000 милиметара или са падавинама у Валенсији, где су биле 400 милиметара за осам сати, па је "збрисано" пола града.
Србија ће, према његовим речима, бити све изложенија климатским променама, периодима дуготрајних суша којих је у прошлом веку било сваке десете године, а у овом веку било их је осам, дакле свака трећа година је сушна, али су уз то све чешће и поплаве.
"Када се говори о долини Јадра који је каракистичан по томе што се састоји из горњег слоја у алувијалној равни који може да прими одређену количину воде, цео горњи слив од кога долази поплавни талас је од слабопропусних стена које не омогућују да се вода инфилтрира у стенску масу и прими већу количину воде јер се оне брзо засите и тада настаје интензивнији поплавни талас", навео је Стевановић.
Геологија је, како је рекао, у Србији таква да у Шумадији и јужној Србији, поплавни таласи могу бити интензивнији, а у источној и западној Србији крашке стенске масе могу да приме солидне количине воде, која касније отекне преко природних извора.
"У Нацрту студије о утицају на животну средину који је понудила компанија Рио Тинто која планира отварање рудника литијума у долини Јадра, анализе Института "Јарослав Черни" показују да ће висина поплавног таласа у екстремним ситуацијама у зони рудника бити од 1,5 метар до 3,8 метара изнад садашње површине тла. Иако се не нуди конкретно решење како ће се одбранити подручје рудника, говори се о неком насипу који ће простор од 200 хектара издићи на те висине и наводи се да је то лако изводљиво", рекао је Стевановић.
Истакао је да уз такве наводе недостају анализе како ће се подручје рудника бранити од подвирућих вода, каква ће врста бедема бити изграђена, шта ће бити са водом која ће ударати у бедем, да ли је сигурна заштита лагуна са отпадним водама које се налазе у простору рудника, да ли ће доћи до узгона, односно вертикалног кретања воде, одоздо навише под притиском, када дође до засићења стенске масе.
Све су то, према његовим речима, питања на која, оно што је до сада понудио Рио Тинто у техничкој документацији не дају одговоре.
Планирано је, како је рекао, да се "брдо" од јаловине висине 60 метара, на 20 хектара, односно на површини од 30 фудбалских стадиона огради насипом (зидом), који би одбијао поплавну воду из горњег слива Јадра, међутим неколико фактора може да утиче да та вода прелије или испод бране дође у контакт са депонованим токсичним материјалом и пренесе загађење низводно и угрози простор Мачве.
"Најопасније од отварања рудника литијума, ако дође до неког инцидената, може бити пренос загађења од депонованог отпадног материјала и отпадних вода из лагуна. Ако то понесе Јадар у низводни слив Дрине угрозиће се најзначајније извориште за водоснабдевање које лежи у Мачви и које може да задовољи потребе, скоро целе Србије јер је капацитет за експлоатацију тренутно 23 кубна метра у секунди, а резерве воде у Мачви су оцењене на 20 кубних мера у секунди", рекао је Стевановић.
Истакао је да је та опасност од преноса токсичних материја у поплавним таласима "иманентна" и да је то један од основних разлога због којих пројект "Јадар" о отварању рудника не би требало реализовати.
(Бета, 29.03.2025)
