Могу ли дата центри да се сместе у орбиту и на Месец

Звучи као нешто из научнофантастичног филма, али Стивен Ајсел је уверен да ће једног дана његова компанија отворити дата центар на Месецу.

„Како ја то видим: смештањем дата центра у свемир, ви нудите до тада невиђену безбедност&qуот;, каже председник Лоунстар Дата Холдингса.

Ова фирма је у марту са Флориде тврдила да је успешно тестирала сићушни дата центар величине књиге тврдих корица који је „устопирао&qуот; вожњу до Месеца на лунарном слетачу Атена из америчке фирме за свемирска истраживања Интуитив машинс.

Он је, опет, био лансиран ракетом из СпејсИкса Илона Маска.

Дата центри су огромна складишта са гомилом компјутера на којима се чувају и обрађују подаци које користе интернет странице, компаније и владе.

Лоунстар каже да ће њихово постављање дата центара на Месец понудити муштеријама безбедну, поуздану обраду података, док ће истовремено искористити неограничену соларну енергију за њихово напајање.

• Шта су постигла свемирска истраживања у 2023. години
• Научници са Оксфорда камером траже воду на Месецу
• Порасла шанса да астероид удари у Месец

Свемирски дата центри могли би да звуче као нешто претерано, али је та идеја све више почела да узима маха.

Делимично јер је у порасту потражња и све је теже пронаћи одговарајуће локације на Земљи.

Стално ширење употребе компјутерске вештачке интелигенције (ВИ) довело је до огромног раста количине података која мора да се похрани и обради широм света.

Потреба за дата центрима је скочила, а очекује се да годишња потражња порасте између 19 и 22 одсто до 2030. према светској консултантској фирми за менаџмент Мекинси.

Нови погони ничу све време, али све је теже пронаћи место на које их сместити.

Дата центри су велики и пространи, користе огромне количине енергије и воде за хлађење.

Све више локалних становника не жели да се граде близу њих.

Смештање дата центара у свемир или у орбиту око Земље или на Месец у теорији значи да не могу да направе толико много штете.

Постоји мање-више неограничени извор енергије доступне од сунца, на пример, и нема комшија који би се жалили на последице по животну средину.

И не само то, свемирски дата центри би могли да се специјализују за пружање услуга летелицама и другим постројењима, са трансферима података из свемира у свемир који би били бржи него на земљи.

Објављени су резултати студије одрживости из 2025. коју је финансирала Европска комисија о орбитирајућим дата центрима.

Извештај пројекта Асенд који је направио Талес Аленија Спејс, заједнички подухват француске и италијанске групе за аеронаутику Талес и Леонардо, такође је објављен.

Утвршено је да би слање дата центара у свемир „могло да трансформише европску дигиталну сферу&qуот; и постане „боље по екологију&qуот;.

Талес Аленија Спејс замишља изградњу конструкција од 13 сателита заједничке величине 200 пута 80 метара и са укупном моћи обраде података од око 10 мегавата.

То је еквивалентно тренутном дата центру на земљи средње величине од око 5.000 сервера.

На основу технологија које већ постоје или су у развоју, сателити би се склапали у орбити.

Погледајте како изгледа чудесан поглед на Месец снимљен приватном лунарном летелицом

Демијен Думестије, архитекта пројекта Асенд у Талес Аленија Спејсу, каже да, како би свемирски дата центри постали еколошки прихватљивији од постојећих земаљских верзија, биће потребно да се лансери ракета направе тако да имају 10 пута мање емисија за њиховог животног века.

Он каже да то делује могуће.

„Али да бисмо покрили развој нове технологије и појачали капацитете производње, морамо да узмемо у обзир веће системске капацитете, од око 200 мегавата, што значи 200 наших замишљених великих свемирских инвестиција и исто толико лансирања&qуот;, каже он.

„Главно питање је кад ће адаптирани лансер бити спреман. У зависности од улагања и одлука које ће бити донете, ово би могло да се уради за 2030. или 2035. годину, што значи комерцијалну одрживост пре 2037&qуот;, додаје.

Упркос оптимизму фирми које желе да развију ову технологију, доктор Доменико Вићинанца, доцент обавештајних система и дата науке на Универзитету Англија Раскин у Великој Британији, каже да постоје бројне огромне препреке пре него што свемирски дата центри постану одржива опција.

„Чак и уз доприносе и напредак компанија као што су СпејсИкс, лансирање хардвера у орбиту и даље остаје изузетно скупо.

„Сваки килограм послат у свемир кошта хиљаде долара.&qуот;

„Свемирски дата центри траже не само дата опрему, већ и инфраструктуру за њихову заштиту, напајање и хлађење. Све то додаје на тежини и сложености&qуот;, указује он.

Хлађење опреме представљаће посебан проблем, јер иако је свемир хладан, конвенционални системи хлађења не раде добро без гравитације.

У међувремену, свемирски временски услови могу да оштете електронику, док све већа количина свемирског отпада угрожава физички хардвер.

„Решавање проблема у орбити је далеко од једноставног - чак и са роботиком и аутоматизацијом, постоје ограничења шта може да се поправи на даљину.

„Велики квар на хардверу могао би да захтева скупу људску мисију, потенцијално доводећи до прекида рада од више недеља или месеци&qуот;, додаје доктор Вићинанца.

Фирме попут Лоунстара изузетно самоуверене тврде да само одговарају на потражњу.

„Не бисмо ово радили да нам муштерије то не траже&qуот;, каже Скот.

Следећи циљ фирме је да постави мали дата центар у орбиту око Месеца 2027.

У међувремену, друге компаније се надају да ће стићи тамо мало брже, као што је вашингстонски Старклауд, који треба да лансира сателитски дата центар следећег месеца и започне комерцијалне операције средином 2026.

Ајсел из Лоунстара каже да свемирски погони нуде више безбедности за владе и компаније зато што њихови подаци не морају да се усмеравају преко земаљских мрежа.

Уместо тога, информације могу да се пошаљу директно из свемира изабраној земаљској станици.

„То је као да имате трезор позади у банци.

„Не морате да га отварате сваки дан, али је ту да пружи додатну меру безбедности, а раздаљина од Земље до Месеца то и нуди – утолико је теже приступити му&qуот;, каже он.

Удаљеност до Месеца значи да подацима треба секунд и по да стигну до Земље – што није важно за неке апликације, као што су дуготрајна складишта и бекапи података.

А у међувремену, каже оснивач Лоунстара и генерални директор Крис Стот, свемирски дата центри могу да помогну организацијама да поштују прописе о суверенитету података, потреби да се подаци људи држе у њиховој земљи порекла.

„Према свемирском закону, кутија електронике буквално је подложна закону државе која издаје дозволу или лансира што је заправо амбасада у свемиру&qуот;, каже он.

Лоунстар већ има муштерије које чекају да стигну на ред, међу њима и америчка савезна држава Флорида и влада Острва Мен.

Погледајте запањујући тренутак полетања ракете Фалкон 9

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.10.2025)