Зашто је Трамп ускратио финансијску помоћ Харварду и шта то значи за остале америчке универзитете

Администрација Доналда Трампа саопштила је да је замрзнула више од две милијарде долара федералних средстава за Универзитет Харвард, свега неколико сати након што је овај елитни колеџ одбио списак захтева из Беле куће.

Харвард је постао први велики амерички универзитет који је одбио захтеве администрације и оптужио Белу кућу за покушај „контролисања&qуот; његове заједнице.

Трамп је затражио и да најстарији универзитет у земљи изгуби вредно изузеће од плаћања пореза.

Иако је то само делић федералног финансирања Харварда у висини од 9 милијарди долара, последице овога постављају питања у вези са будућношћу институције, америчких универзитета уопште и академских слобода под Трампом.

• Шта Трампова политика „два рода&qуот; значи за свет
• 'Од сада ће женски спорт бити само за жене': Нова Трампова наредба
• Америка: Расте ли незадовољство због Масковог резања трошкова?

Зашто Трамп укида финансирање Харварда?

Откад је Трамп реизабран, његова влада покушала је да преобликује елитне универзитете претећи им да ће им ускратити федерално финансирање, чији се већи део троши на истраживања.

Администрација тврди да покушава да се бори против, како каже, левичарске пристрасности на универзитетима.

Трамп је оптужио водеће универзитете да нису заштитили јеврејске студенте кад су кампуси широм земље прошле године били захваћени протестима због рата у Гази и америчке подршке Израелу.

У писму из Беле куће послатом у петак, до ког је дошао Њујорк тајмс, пише да Харвард није испунио „интелектуалне и услове грађанских права&qуот; који оправдавају федералне инвестиције.

У писму је наведено 10 категорија за предложене промене, међу њима:

• пријављивање федералној влади студената који су „непријатељски расположени&qуот; према америчким вредностима
• осигуравање да свака академска катедра садржи „разноликост перспектива&qуот;
• ангажовање спољне стране одобрене од владе која ће радити ревизију програма и катедри „које највише потпирују антисемитско узнемиравање&qуот;
• провера наставничког особља за плагијате

У писму се налаже универзитету да предузме дисциплинске мере због „кршења&qуот; која су се десила током протеста због Газе.

У објави на друштвеним мрежама у уторак ујутро, Трамп је запретио да ће отићи даље од ускраћивања федералних средстава и острвио се на Харвардов статус изузетог од плаћања пореза.

Универзитети, као и многе добротворне установе и верске групе, изузети су од плаћања федералног пореза на приходе.

Ово вредно изузеће од плаћања пореза може бити укинуто ако се групе укључе у политичке активности или се удаље од декларисаних циљева.

Губљење овог изузећа могло би да кошта Харвард милионе долара сваке године.

Како је одговорио Харвард?

У објашњењу одбијања захтева администрације, председник Харварда Алан Гарбер је рекао да универзитет неће предати независност или се одрећи уставних права под Првим амандманом који штити слободу говора.

„Иако је циљ неких од захтева које је изнела влада борба против антисемитизма, већина представља директно владино мешање у 'интелектуалне услове' на Харварду&qуот;, рекао је он.

Недуго након што је послато његово писмо отпора, Министарство просвете је саопштило да моментално замрзава 2,2 милијарде долара у грантовима и 60 милиона у уговорима за Харвард.

„Харвардово саопштење данас само додатно потврђује проблематични ментални склоп привилегованих који је ендемски на најпрестижнијим универзитетима и колеџима у нашој земљи&qуот;, каже се у саопштењу Министарства.

Харвард тек треба да одговори Трампу на претњу укидањем изузећа од плаћања пореза.

Зашто Харвард добија федерална средства?

Главни извор прихода за универзитет потиче из његове задужбине, вредне више од 50 милијарди долара.

Ова средства, која потичу од улагања, гомилала су се кроз донације још од 17. века.

Харвард такође стиче велике количине новца кроз школарине и владине грантове, које се углавном троше на истраживања.

„Без федералног финансирања, тај рад ће се зауставити усред посла, а истраживачима ће недостајати неопходни ресурси за завршавање текућих пројеката или финансирања нових у бројним областима које Харвард подржава&qуот;, међу којима је и лечење од рака, каже универзитет на својој интернет страници.

У марту је Трампова администрација саопштила да врши ревизију над отприлике 256 милиона долара у федералним уговорима и грантовима на Харварду, и додатних 8,7 милијарди долара у вишегодишњим уговорима.

Професори са Харварда поднели су тужбу у одговор, тврдећи да влада незаконито напада слободу говора и академске слободе.

• Трамп је растурио светски поредак и оставио европске земље да се брзо снађу како знају и умеју
• 'Имате ли везе са комунизмом?' - 36 питања Америке агенцијама УН
• Анализа ББЦ уредника: 2025. као 1968. и 1989, после ње можда више ништа неће бити исто - због Трампа

Како ово може да утиче на америчке универзитете?

Харвард је седми универзитет који се нашао на удару Трампове администрације, или путем замрзавања или путем претње да им бити замрзнути федерална средства која добијају.

Универзитет Колумбија у Њујорку пристао је на један број захтева прошлог месеца након што је Бела кућа најавила да повлачи 400 милиона долара у федералним средствима.

Трампова администрација је замрзнула више од милијарду долара федералних средстава намењених за Универзитет Корнел и око 790 милиона за Универзитет Нортвестерн.

Бела кућа је саопштила да влада истражује наводна кршења грађанских права на овим универзитетима.

Оба универзитета саопштила су прошле недеље да нису добила никакву званичну потврду о замрзавањима.

У саопштењу, руководство Корнела је рекло да је универзитет „радио марљиво на стварању окружења у ком ће сви појединци и ставови бити заштићени и поштовани&qуот;.

Прошлог месеца је америчко Министарство просвете саопштило да његова канцеларија за грађанска права истражује 45 универзитета, позивајући се на жалбе да школе користе програм који одређује подобност на основу расе.

Харвард има „среће&qуот; да може да амортизује неке од тих резања, према директору Центра за америчку политику на Универзитетском колеџу у Лондону Томасу Гифту, али је он рекао да то није случај са другим универзитетима које би могла да чекају слична замрзавања.

Око 42 одсто институција високог образовања у САД су јавна, што значи да се у значајној мери финансирају путем јавних средстава и њима управљају државни службеници или намештеници, према непрофитној образовној организацији Белведер.

Гифт је назвао Трампов приступ „опасним&qуот; и рекао да „поставља веома лош преседан&qуот;.

Он верује да тај приступ „угрожава академске слободе до те мере да федерална влада практично држи пиштољ уз главу Харварда и других универзитета&qуот;.

„То крши основна начела универзитета и како они треба да раде&qуот;, истиче.

Али је указао и на јавно мњење о америчким универзитетима.

Галупова анкета од прошлог лета сугерисала је да је поверење у високо образовање временом опадало међу Американцима свих политичких опредељења, делом изазвано све већим веровањем да универзитети заступају одређене политичке агенде.

Пад је био посебно изражен међу републиканцима.

„У великој мери мислим да су ови универзитети, нарочито универзитети Ајви Лиге, деловали на начине који су у најбољем случају били индиферентни према ономе шта јавност мисли&qуот;, рекао је Гифт.

„Свакако је истина да универзитету политички нагињу улево.

„Мислим да нема никога ко озбиљно тврди да су универзитети политички избалансирани&qуот;, рекао је он.

Додао је да би он радије да види универзитете да се реформишу сами „изнутра&qуот;.

• 'Стидљивко који није рођен за политику': Ерол Маск о сину Илону
• ТВ доктор задужен за здравље Американаца

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.16.2025)