Zašto je Tramp uskratio finansijsku pomoć Harvardu i šta to znači za ostale američke univerzitete

Administracija Donalda Trampa saopštila je da je zamrznula više od dve milijarde dolara federalnih sredstava za Univerzitet Harvard, svega nekoliko sati nakon što je ovaj elitni koledž odbio spisak zahteva iz Bele kuće.

Harvard je postao prvi veliki američki univerzitet koji je odbio zahteve administracije i optužio Belu kuću za pokušaj „kontrolisanja" njegove zajednice.

Tramp je zatražio i da najstariji univerzitet u zemlji izgubi vredno izuzeće od plaćanja poreza.

Iako je to samo delić federalnog finansiranja Harvarda u visini od 9 milijardi dolara, posledice ovoga postavljaju pitanja u vezi sa budućnošću institucije, američkih univerziteta uopšte i akademskih sloboda pod Trampom.

• Šta Trampova politika „dva roda" znači za svet
• 'Od sada će ženski sport biti samo za žene': Nova Trampova naredba
• Amerika: Raste li nezadovoljstvo zbog Maskovog rezanja troškova?

Zašto Tramp ukida finansiranje Harvarda?

Otkad je Tramp reizabran, njegova vlada pokušala je da preoblikuje elitne univerzitete preteći im da će im uskratiti federalno finansiranje, čiji se veći deo troši na istraživanja.

Administracija tvrdi da pokušava da se bori protiv, kako kaže, levičarske pristrasnosti na univerzitetima.

Tramp je optužio vodeće univerzitete da nisu zaštitili jevrejske studente kad su kampusi širom zemlje prošle godine bili zahvaćeni protestima zbog rata u Gazi i američke podrške Izraelu.

U pismu iz Bele kuće poslatom u petak, do kog je došao Njujork tajms, piše da Harvard nije ispunio „intelektualne i uslove građanskih prava" koji opravdavaju federalne investicije.

U pismu je navedeno 10 kategorija za predložene promene, među njima:

• prijavljivanje federalnoj vladi studenata koji su „neprijateljski raspoloženi" prema američkim vrednostima
• osiguravanje da svaka akademska katedra sadrži „raznolikost perspektiva"
• angažovanje spoljne strane odobrene od vlade koja će raditi reviziju programa i katedri „koje najviše potpiruju antisemitsko uznemiravanje"
• provera nastavničkog osoblja za plagijate

U pismu se nalaže univerzitetu da preduzme disciplinske mere zbog „kršenja" koja su se desila tokom protesta zbog Gaze.

U objavi na društvenim mrežama u utorak ujutro, Tramp je zapretio da će otići dalje od uskraćivanja federalnih sredstava i ostrvio se na Harvardov status izuzetog od plaćanja poreza.

Univerziteti, kao i mnoge dobrotvorne ustanove i verske grupe, izuzeti su od plaćanja federalnog poreza na prihode.

Ovo vredno izuzeće od plaćanja poreza može biti ukinuto ako se grupe uključe u političke aktivnosti ili se udalje od deklarisanih ciljeva.

Gubljenje ovog izuzeća moglo bi da košta Harvard milione dolara svake godine.

Kako je odgovorio Harvard?

U objašnjenju odbijanja zahteva administracije, predsednik Harvarda Alan Garber je rekao da univerzitet neće predati nezavisnost ili se odreći ustavnih prava pod Prvim amandmanom koji štiti slobodu govora.

„Iako je cilj nekih od zahteva koje je iznela vlada borba protiv antisemitizma, većina predstavlja direktno vladino mešanje u 'intelektualne uslove' na Harvardu", rekao je on.

Nedugo nakon što je poslato njegovo pismo otpora, Ministarstvo prosvete je saopštilo da momentalno zamrzava 2,2 milijarde dolara u grantovima i 60 miliona u ugovorima za Harvard.

„Harvardovo saopštenje danas samo dodatno potvrđuje problematični mentalni sklop privilegovanih koji je endemski na najprestižnijim univerzitetima i koledžima u našoj zemlji", kaže se u saopštenju Ministarstva.

Harvard tek treba da odgovori Trampu na pretnju ukidanjem izuzeća od plaćanja poreza.

Zašto Harvard dobija federalna sredstva?

Glavni izvor prihoda za univerzitet potiče iz njegove zadužbine, vredne više od 50 milijardi dolara.

Ova sredstva, koja potiču od ulaganja, gomilala su se kroz donacije još od 17. veka.

Harvard takođe stiče velike količine novca kroz školarine i vladine grantove, koje se uglavnom troše na istraživanja.

„Bez federalnog finansiranja, taj rad će se zaustaviti usred posla, a istraživačima će nedostajati neophodni resursi za završavanje tekućih projekata ili finansiranja novih u brojnim oblastima koje Harvard podržava", među kojima je i lečenje od raka, kaže univerzitet na svojoj internet stranici.

U martu je Trampova administracija saopštila da vrši reviziju nad otprilike 256 miliona dolara u federalnim ugovorima i grantovima na Harvardu, i dodatnih 8,7 milijardi dolara u višegodišnjim ugovorima.

Profesori sa Harvarda podneli su tužbu u odgovor, tvrdeći da vlada nezakonito napada slobodu govora i akademske slobode.

• Tramp je rasturio svetski poredak i ostavio evropske zemlje da se brzo snađu kako znaju i umeju
• 'Imate li veze sa komunizmom?' - 36 pitanja Amerike agencijama UN
• Analiza BBC urednika: 2025. kao 1968. i 1989, posle nje možda više ništa neće biti isto - zbog Trampa

Kako ovo može da utiče na američke univerzitete?

Harvard je sedmi univerzitet koji se našao na udaru Trampove administracije, ili putem zamrzavanja ili putem pretnje da im biti zamrznuti federalna sredstva koja dobijaju.

Univerzitet Kolumbija u Njujorku pristao je na jedan broj zahteva prošlog meseca nakon što je Bela kuća najavila da povlači 400 miliona dolara u federalnim sredstvima.

Trampova administracija je zamrznula više od milijardu dolara federalnih sredstava namenjenih za Univerzitet Kornel i oko 790 miliona za Univerzitet Nortvestern.

Bela kuća je saopštila da vlada istražuje navodna kršenja građanskih prava na ovim univerzitetima.

Oba univerziteta saopštila su prošle nedelje da nisu dobila nikakvu zvaničnu potvrdu o zamrzavanjima.

U saopštenju, rukovodstvo Kornela je reklo da je univerzitet „radio marljivo na stvaranju okruženja u kom će svi pojedinci i stavovi biti zaštićeni i poštovani".

Prošlog meseca je američko Ministarstvo prosvete saopštilo da njegova kancelarija za građanska prava istražuje 45 univerziteta, pozivajući se na žalbe da škole koriste program koji određuje podobnost na osnovu rase.

Harvard ima „sreće" da može da amortizuje neke od tih rezanja, prema direktoru Centra za američku politiku na Univerzitetskom koledžu u Londonu Tomasu Giftu, ali je on rekao da to nije slučaj sa drugim univerzitetima koje bi mogla da čekaju slična zamrzavanja.

Oko 42 odsto institucija visokog obrazovanja u SAD su javna, što znači da se u značajnoj meri finansiraju putem javnih sredstava i njima upravljaju državni službenici ili nameštenici, prema neprofitnoj obrazovnoj organizaciji Belveder.

Gift je nazvao Trampov pristup „opasnim" i rekao da „postavlja veoma loš presedan".

On veruje da taj pristup „ugrožava akademske slobode do te mere da federalna vlada praktično drži pištolj uz glavu Harvarda i drugih univerziteta".

„To krši osnovna načela univerziteta i kako oni treba da rade", ističe.

Ali je ukazao i na javno mnjenje o američkim univerzitetima.

Galupova anketa od prošlog leta sugerisala je da je poverenje u visoko obrazovanje vremenom opadalo među Amerikancima svih političkih opredeljenja, delom izazvano sve većim verovanjem da univerziteti zastupaju određene političke agende.

Pad je bio posebno izražen među republikancima.

„U velikoj meri mislim da su ovi univerziteti, naročito univerziteti Ajvi Lige, delovali na načine koji su u najboljem slučaju bili indiferentni prema onome šta javnost misli", rekao je Gift.

„Svakako je istina da univerzitetu politički naginju ulevo.

„Mislim da nema nikoga ko ozbiljno tvrdi da su univerziteti politički izbalansirani", rekao je on.

Dodao je da bi on radije da vidi univerzitete da se reformišu sami „iznutra".

• 'Stidljivko koji nije rođen za politiku': Erol Mask o sinu Ilonu
• TV doktor zadužen za zdravlje Amerikanaca

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.16.2025)