„U toku je šesto veliko izumiranje", upozorava Džejn Gudol

Sa njenim prepoznatljivim šalom preko ramena i sedom kosom vezanom u rep, Džejn Gudol zrači spokojem – čak i preko našeg blago zamućenog video-poziva.

U bečkoj hotelskoj sobi, novinarski tim i mala grupa filmadžija, koji dokumentuju njenu najnoviju predavačku turneju, muvaju se oko nje.

Slavna primatološkinja i konzervacionistkinja namešta se na fotelji sa visokim naslonom u kojoj maltene nestaje njena vitka konstitucija.

Na ekranu vidim da iza nje, na polici, stoji njen majmun igračka Gospodin H.

Ovu igračku je dobila pre skoro 30 godina od prijatelja i od tada putuje svetom svuda sa njom.

Doktorka Gudol sada ima 90 godina, a ona i njen g. H i dalje putuju.

„Malo sam izmorena", priznaje ona.

„Stigla sam ovde iz Pariza. A nakon toga idem u Berlin, pa u Ženevu. Na ovoj turneji govorim o opasnostima po životnu sredinu i nekim od mogućih rešenja", kaže ona.

• „Oni se pozdravljaju poljupcima i zagrljajima… Isto kao i mi.“
• Bliskost ljudi i šimpanzi ovekovečena na legendarnoj fotografiji
• Šimpanze i ljudi - stvarno smo slični

'U toku je šesto veliko izumiranje'

Jedno od rešenja o kojem želi da razgovara danas je sađenje drveća i restauracija staništa koje njena istoimena fondacija i neprofitna tehnološka kompanija Ekozija želi da sprovedu u Ugandi.

U proteklih pet godina, uz pomoć lokalnih zajednica i malih zemljoradnika, ove organizacije su zasadile skoro dva miliona drveća.

„Nalazimo se usred šestog velikog izumiranja", kaže mi doktorka Gudol tokom našeg intervjua za BBC Radio 4.

„Što više možemo da uradimo na obnovi prirode i zaštiti postojećih šuma, to bolje."

Primarni cilj ovog projekta je da se obnovi ugroženo stanište za 5.000 šimpanzi u Ugandi.

Doktorka Gudol je proučavala i vodila kampanje za zaštitu primata decenijama.

Ali ova aktivistkinja takođe želi da istakne pretnju koju krčenje šuma predstavlja po našu klimu.

„Drveće mora da izraste do određene visine pre nego može da počne da radi svoj posao", kaže ona.

„Ali svo ovo sađenje drveća pomaže apsorpciju ugljen dioksida."

Sve je manje vremena

Doktorka Gudol kaže da je danas, više nego ikada pre, potrebno preduzeti hitne mera za usporavanje zagrevanja naše planete.

Još uvek imamo vremena da počnemo da usporavamo klimatske promena i gubitak biodiverziteta, kaže doktorka Gudol.

Ali tog vremena je sve manje, dodaje.

Uništavanje šuma i drugih mesta sa divljim životinjama, ističe ona, suštinski je povezano sa klimatskom krizom.

„Toliko se toga promenilo za mog životnog veka", kaže ona, prisetivši se kako ste u šumama Tanzanije, gde je počela da proučava šimpanze pre više od 60 godina, „mogli da nameštate kalendar po počecima dve kišne sezone."

„Danas ponekad kiša pada u sušnoj sezoni, a ponekad u kišnoj sezoni nastupi suša. To znači da drveće daje plodove u pogrešno vreme, što uznemirava šimpanze, ali i insekte i ptice."

Tokom decenija u kojima je proučavala i zalagala se za zaštitu staništa divljih šimpanzi, ona kaže da je viđala uništenje šuma širom Afrike: „I videla sam opadanje broja šimpanzi."

„Ako se ne udružimo i ne nametnemo stroge propise oko toga šta ljudi smeju da urade životnoj sredini – ako se brzo ne udaljimo od fosilnih goriva, ako ne zaustavimo industrijsko ratarstvo, koje uništava životnu sredinu i ubija tlo, čime se postiže poražavajući efekat po biodiverzitet – naša budućnost će na kraju biti osuđena na propast."

'Pogledao me je u oči i stisnuo mi prste'

Kad je čujem da priča ovako, to mi daje uvid u strogost koja narušava njeno artikulisano, nežno držanje.

Kad je Džejn Gudol počela da prati i proučava šimpanze u nacionalnom parku Gombe Strim u Tanzaniji, ona je bila pionirka.

Njeno istraživanje, koje se danas smatra revolucionarnim, bilo je kontroverzno.

Ona je bila prva osoba koja je prisustvovala i slučajevima da šimpanze prave i koriste alate i dokumentovala to.

Naime, primate su pripremale štapove za pecanje termita.

Pre njenih opservacija, to je bila osobina koja se smatrala jedinstveno ljudskom.

Ona je obelodanila da životinje grade jake porodične veze – i čak i da se upuštaju u ratne aktivnosti oko teritorije.

Ali njen pristup – toliko blisko povezan sa životinjama koje je proučavala, njihovo imenovanje i nazivanje „prijateljima" – bio je nipodaštavan među nekim (uglavnom muškim) naučnicima.

Njen supervizor i mentor, profesor Luis Liki, međutim, video je korist u njenoj tehnici.

„Želeo je nekoga čiji um nije zaluđen redukcionističkim stavom nauke prema životinjama", objašnjava doktorka Gudol.

„Nemate psa, mačku, zeca, konja a da im ne date ime. Isto je bilo kad sam proučavala veverice u vlastitom vrtu kao devojčica – sve su imale imena."

Njeni metodi – i njen osećaj bliskosti sa primatima kojima je posvetila čitav život – dali su joj jedinstvenu perspektivu.

Ona mi govori o „predivnom trenutku" sa šimpanzom kog je nazvala Dejvid Grejberd, mužjakom šimpanze kog je prvi put videla kako pravi alate za hvatanje termita.

„On je bio prvi koji je izgubio strah od mene", priseća se ona.

„Sela sam pored njega, a na zemlji kraj njega ležao je zreli crveni plod uljane palme. Pružila sam mu a on je okrenuo glavu od mene. Onda sam stavila ruku bliže a on se okrenuo, pogledao me u oči, pružio mi ruku i nežno mi stisnuo prste."

„Tako šimpanze umiruju jedni druge. Savršeno smo se razumeli – znakovnim jezikom koji je očigledno prethodio ljudskom govoru."

'Moramo da budemo stroži'

Karijera doktorke Gudol je često bila puna izazova.

Pisala je o ranim godinama njenog rada za profesora Likija, koji je bio cenjeni naučnik, i koji je imao ogroman uticaj na njenu karijeru.

On joj je iznova izjavljivao ljubav, vršeći pritisak na nju koji bi danas mogao da se doživi kao seksualno zlostavljanje.

Ali ona je odbila sva njegova udvaranja i zadržala strogu pažnju na radu i njenim voljenim šimpanzama.

Danas, kada je napunila 90 godina, deluje kao da nimalo ne usporava.

Šta je, dakle, to što tera doktorku Gudol da gura dalje?

Povodom toga je savršeno nedvosmislena – šarmantno uvređena pitanjem:

„Ljudi valjda žele budućnost za svoju decu. A ako je žele, moramo da budemo stroži po pitanju zakonodavstva u vezi sa životnom sredinom."

„Nije nam preostalo još mnogo vremena da pomognemo životnoj sredini. Uradili smo veoma mnogo toga na njenom uništavanju."

• Izgubljeni svetovi koji niču iz glečera
• COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara
• Novo upozorenje naučnika: Planeta može biti toplija i za tri stepena

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.19.2025)