Колико је папа Фрања допринео бољим односима Ватикана и Србије

Аргентинце и Србе везују велика љубав према фудбалу, један кардинал и један папа.

У време папства преминулог поглавара Римокатоличке цркве Фрање, родом из Аргентине, такође „лудим&qуот; за фудбалом, односи Ватикана и Српске православне цркве (СПЦ) били су не само добри, већ можда и најбољи у последњих 100 година, каже Жељко Ињац, верски аналитичар из Србије, за ББЦ на српском.

За време папства Фрање, први пут је један надбискуп из Србије именован за кардинала, а заустављена је и канонизација Алојзија Степинца, надбискупа у време фашистичке Независне државе Хрватске (НДХ) током Другог светског рата.

Ватикан је и једна од држава која није признала независност Косова, што такође доприноси бољим односима са СПЦ и Србијом.

Иако је било неформалних позива папи Фрањи да дође у Србију, до посете ипак није дошло.

„Није постојао консензус у СПЦ да се упути позив папи. Због свих превирања кроз историју немамо јединствени став епископа.

„Мањи број њих је за то да папа дође, док се остали противе због улоге свештенства Римокатоличке цркве у НДХ&qуот;, каже Ињац.

• Алојзије Степинац: Светац или злочинац који дели Балкан
• Први кардинал из православне Србије
• Како се бира нови папа

Шта је камен спотицања за долазак папе?

Између Свете Столице и СПЦ постоји историјски јаз у вези са односом Ватикана према НДХ током Другог светског рата и системског убијања и прогањања Срба, Јевреја и Рома.

НДХ је током рата успостављена на простору данашње Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема у Војводини, уз пуну сарадњу нацистичке Немачке.

„Најспорнија је улога свештенства Римокатоличке цркве у НДХ током Другог светског рата.

„Неке ствари нису рашчишћене. Међутим, папа Фрања је показао да Ватикан не дели усташку идеологију.

„Али он није стигао да то питање постави као једно од оних којим ће се бавити Ватикан и да на тај начин разреши односе, па да СПЦ без проблема да благослов папи да дође у Србију&qуот;, каже Ињац.

Папа Фрања се више пута састао са српским православним великодостојницима, између осталих, и са бившим патријархом Иринејом.

Често је наглашавао колико је важно излечити историјске ране, успоставити међусобно поштовање и јединство међу хришћанима.

Српски патријарх Порфирије написао је да се више пута срео са папом Фрањом и да „може да посведочи да је био човек који је градио мир и разумевање међу људима и народима, са посебном жељом да развија сарадњу са православним црквама&qуот;.

„СПЦ му је благодарна на дубоком разумевању трагичног историјског наслеђа подручја на коме живи српски православни народ.&qуот;

У Србији, према попису из 2022, живи 86,6 одсто људи који се изјашњавају као хришћани, већином православци - 81 одсто, а 3,9 одсто су католици.

У новембру 2024, надбискуп из Србије Ладислав Немет именован је за кардинала, најближег сарадника папе, први пут у историји.

Немет је сада један од 135 кандидата за новог поглавара Римокатоличке цркве.

Кардинал из Београда вероватно је још један показатељ изградње моста и снаге дијалога Ватикана и Српске православне цркве, оцењује Рори Јоменс, британски историчар, за ББЦ на српском.

„Садашњи папа је напорно радио да премости јаз са православним црквама и смањи напетости између две цркве око многих питања&qуот; рекао је Јоменс.

Иако ниједан папа у новијој историји није посетио Србију, највиши српски државни званичници били су у Ватикану.

Некадашњи председник Србије Борис Тадић се сусрео са претходним папом, Бенедиктом Шеснаестим, док су Томислав Николић и Александар Вучић разговарали са папом Фрањом.

Провера лика и дела Алојзија Степинца обрадовала Србе, наљутила Хрвате

У затегнутим односима Србије и Хрватске после распада Југославије, некадашњи надбискуп Алојзије Степинац био је додатни проблем када га је папа Јован Павле Други прогласио „блаженим&qуот; 1998. године.

До канонизације - када се блажени проглашава за свеца - још није дошло.

Папа Фрања је још 2016. наложио да се успостави католичко-православна комисија која би истражила историјске чињенице о Степинцу и његовој улози у НДХ.

Комисија се неколико пута састала, али детаљи разговора нису објављени.

Папа је „створио платформу за дијалог&qуот;, дајући „слободу СПЦ да изабере чланове делегације, а исто је то омогућио и хрватској Католичкој бискупској конференцији да уради&qуот;, рекао је кардинал Немет раније за ББЦ на српском.

„Ко је урадио нешто добро треба да буде награђен, а ако је учинио лоше, мора бити кажњен&qуот;, рекао је Немет о канонизацији Степинца.

Може ли се ставити тачка и кренути напред

Однос православне и католичке цркве је дуго година био затегнут и хладан.

„Уништено је много културног добра, многи свештеници СПЦ су убијени током Другог светског рата и практично се не може само ставити тачка.

„Црква тражи нешто трајно&qуот;, каже Ињац.

Било је много разговора представника СПЦ и Ватикана, али се није дошло до помирљивог решења, додаје.

Ињац сматра да је пут ка бољим односима - истина.

„Да обе стране кажу шта је било, да се сложе око истине и да се на крају измире&qуот;, каже Ињац.

Објашњава да је пропуштена прилика да папа Фрања дође у Србију, али и да није било све до Србије.

„Папа Фрања је ишао у том правцу, али су га болест и године спречиле&qуот;, сматра он.

Од три неопходна услова за папину посету Србији, испуњена су два и по, рекао је Немет за ББЦ по именовању за кардинала.

„Католичка црква је упутила позив, држава је показала да то жели, остаје да то ураде српска и друге православне цркве.

„Папа никад не иде у неку државу ако и друге верске традиционалне религије нису сагласне.

„Мислим да то није питање које се одлучује у Београду, већ негде источније&qуот;, дипломатски одговара.

• Папа Фрања преминуо у 88. години
• Фрања: Традиционални папа из Јужне Америке који је променио католичку цркву
• Припреме за сахрану папе Фрање - фотографије

Може ли кардинал из Србије да буде папа?

Папе традиционално бирају кардинали у тајном изборном процесу који корене вуче још из средњовековних времена.

Само млађи од 80 имају право да гласају за новог папу.

Број ових „кардиналских електора&qуот; сведе се на 120, али их је тренутно 135.

Међу кардиналима је и Ладислав Немет, београдски надбискуп, али је у ранијем разговору за ББЦ на српском рекао да не размишља о могућем избору за папу.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=ОЕТиМИОИзФ0

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.22.2025)