Dve godine od masovnih ubistava u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju dočekujemo uz maskenbal i parolu: „Hvala bogu moje dete je živo“
Danas pre 9 dana | Aleksandar Latas
Dve godine od masovnih ubistava u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni ništa nismo naučili.
Verovatno zato što ne želimo, drugi razlog nije moguć. Možda tek postoji grozno opravdanje kako živimo u društvu u kom je nasilje negovano i legitimisano, do te mere, da i masovna ubistva zaboravljamo za tri dana. Kako nismo u stanju da pamtimo, tako nam se i desi da 3. i 4. maja beogradske vlasti pozivaju decu i roditelje na nastup „mažoretkinja i maskenbal“ ali i na „igre preciznosti i gađanja“, te „turnir preživljavanja u parku“. Ukratko, zabavu svake vrste. Reč
