Разоткривена деценијска мистерија риђих мачака

Гарфилд, Мачак у чизмама и Аристокетов Тулуз су можда иконе културе, али су дефинитивно риђе мачке.

Научници са два континента коначно су разоткрили мистерију повезану са ДНК, која је нашим крзненим пријатељима, посебно мачорима, омогућила да имају препознатљиву боју.

Риђим мачкама недостаје део генетског кода, што значи да ћелије које одређују боју коже, крзна и очију то чине у светлијим тоновима.

Откриће је одушевило научнике, али и хиљаде обожаватеља мачака, који су донирали новац како би се истраживање спровело.

Научници се надају да би ово сазнање могло да помогне да се утврди да ли су мачке наранџастих боја угроженије од одређених болести.

Деценијама је познато да је генетика заслужна за риђу боју ових животиња, али је стручњаке досад мучило питање о делу генетског кода у којем се тајна крије.

Два тима научника из Универзитета Кјушу у Јапану и Универзитета Стенфорд у Сједињеним Америчким Државама ту су дилему разрешили пошто су истовремено у четвртак објавили резултате њихових истраживања.

Утврдили су да је код меланоцита, ћелија које дају боју кожи, длаци и очима мачака, ген АРХГАП36 знатно активнији.

Гене чине делићи ДНК који ћелијама у организму мачака издају задатке, као и код других бића.

Поређењем ДНК бројних мачака, риђих и других, стручњаци су утврдили да онима са риђим крзном недостаје део генетског кода на АРХГАП36 гену.

Сада верују да већа активност тог гена издаје наредбу ћелијама да производе наранџасту боју.

Риђе мачке су углавном мужјаци

Деценијама су научници испитивали зашто је већина риђих мачака мушког пола.

Одоговор је у гену који носи КС хромозом.

Хромозоми су већи делови ДНК, а мачке и други сисари мушког пола имају КС и И хромозом, који носе различит број гена.

Недостатак гена на КС хромозому довољан је да мачор буде потпуно риђ, док код женки, које имају два КС хромозома, потребно је да у оба недостаје тај ген, што значи да ће женке чешће бити шарених боја.

„Карактеристичне црне и риђе шаре настају у раном развоју, када се један КС хромозом у свакој ћелији насумично искључио.

„Приликом деобе ћелија, то ствара области са различитом активношћу гена за боју, што даље производи различите шаре&qуот;, каже професор Хиројуки Сасаки, генетичар Универзитета Кјушу.

Иако је истраживање сложено са становишта науке, започело је као производ страсти професора Сасакија.

Он се пензионисао на факултету, али је као љубитељ мачака желео да настави да ради на разоткривању генетике риђих мачака, надајући се да ће „допринети лечењу болести мачака&qуот;.

Више од 70.000 долара за њихово истраживање прикупили су љубитељи мачака широм Јапана и света.

„Ми смо рођаци, који иду у први и трећи разред основне школе. Донирамо од џепарца.

„Искористите донацију за истраживање шарених мачака&qуот;, написало је двоје деце која су помогла да се студија спроведе.

Ген АРХГАП36 активан је и у другим деловима тела, попут мозга и жлезда које луче хормоне, а сматра се важним за развој.

Научници верују да би мутација тог гена могла да проузрокује промене у организму, које би довеле до измене нарави или болести.

Тај ген имају и људи, а његови поремећаји се повезују са раком коже и губитком косе.

„Неки власници мачака би се заклели да различите боје крзна и другачије шаре које мачке имају значе и да је карактер животиње другачији.

„За то још нема научних доказа, али је идеја интригантна и волео бих је дубље испитам&qуот;, каже Сасаки.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Компликована истина о мачјем предењу
• Како да боље разумемо мачке и оно што желе да нам поруче
• Прича о омиљеним намћорима: Зашто нам се чини да нам мачке нису наклоњене

(ББЦ Невс, 05.15.2025)