'Квир Робинзон Крусо', трагична прича о морнару остављеном да умре

У свету 64 земље још увек криминализују истополне сексуалне односе, са казнама које варирају од затвора до смрти, према Међународном лезбејском, геј, бисексуалном, транс и интерсекс удружењу (ИЛГА).

А опет, у протеклим вековима, казне су често биле још бруталније.

Један изузетан случај из 18. века прича причу о Холанђанину који је био избачен на пусто острво– причу малтене заборављену у историји, све док је двојица историчара нису поново саставили.

Пре триста година, Лендерт Хасенбош забележио је ове речи након што је остављен на острву Асенсион, забитом вулканском истуреном положају у Атлантику, око 1.540 километара од афричке обале и 2.300 километара од Јужне Америке:

„Субота, 5. мај 1725. године. По наређењу команданта и капетана Холандске флоте, ја, Лендерт Хасенбош, остављен сам на обали овог пустог острва на моју велику несрећу.&qуот;

Док је записивао прву дневничку белешку, Хасенбош је отпочињао последње поглавље живота, причу која ће остати сакривена вековима пре него што поново буде откривена.

Само неколико година раније, „Робинзон Крусо&qуот; Данијала Дефоа, инспирисан причом из стварног живота, узбудио је машту читалаца.

Али Хасенбошова судбина била је јединствена.

Као што објашњава Елвин Хофман, Хасенбош није завршио на острву Асенсион случајно; био је намерно остављен тамо, осуђен као „содомит&qуот; – што је био кривични израз из тога времена за истополне сексуалне чинове.

Морнар избачен на острво

Хасенбошова прича први пут је испливала на видело у јануару 1726. године, кад се група британских морнара искрцала на острву Асенсион и наишла на приручни шатор.

У њему су пронашли дневник, али не и његовог аутора.

Дневник је враћен у Енглеску, где је преведен и објављен у неколико сензационалних издања, међу њима и као „Кажњена содомија&qуот;.

Иако су ове публикације сачувале фрагменте Хасенбошове патње, избрисале су његово име и претвориле га у безимену личност за пример у машти јавности.

Лендерт Хасенбош је рођен око 1695. године у Хагу, као син јединац Јоханеса Хасенбоша и Марије ван Бергенде.

После смрти мајке, његов отац је преселио породицу у Батавију (данашња Џакарта), док је тинејџер Лендерт остао да живи у Холандији.

Са 18 година, придружио се Холандској источноиндијској компанији (ВОЦ), где је почео као морнар и стигао до положаја поузданог књиговође.

ВОЦ, често називана првом мултинационалном компанијом на свету, бавила се распрострањеном трговином широм Азије, али су се њени радници суочавали са бруталним условима рада.

Скоро читаву деценију, Хасенбош је служио на постајама ВОЦ-а у Батавији и Кочину (данас Кочи, у Индији).

Потом, у октобру 1724. године, из непознатих разлога, испловио је за Холандију, упутивши се на путовање кући које никад неће завршити.

Месо корњаче, крв и урин

У једном тренутку током путовања, Хасенбош је оптужен за содомију – тада сматрану једним од најтежих грехова.

ВОЦ је обично кажњавала такве оптужбе погубљењем, али у овом случају је пресуда била избацивање на острво.

Петог маја 1725. године, Хасенбош је остављен сам на острву Асенсион само са шатором, Библијом, мало семења и ненапуњеном чутурицом воде.

Првог месеца претраживао је огољено острво у потрази за пијаћом водом и молио се за спас.

Његова самоћа ускоро је постала неподношљива.

Покушао је да припитоми птицу да би му правила друштво, али је она угинула.

Посадио је лук, грашак и јестиво семење, али му ништа није родило.

У јуну је Хасенбош почео да халуцинира, опседнут осећањем кривице и визијама.

Један дух, написао је он, био је „човек кога сам некада знао&qуот;, који је „остао са мном прилично дуго&qуот;.

И даље је нејасно да ли су то биле његове стварне речи или каснији украси које су додали британски уредници жељни драме.

Кад је пресушио једини природни извор воде на острву, познат као Дампиерс Дрип, Хасенбош је постајао све слабији.

Неспособан да ухвати козе и уз пацове коју су похарали његове скромне усеве, прибегао је очајничким мерама:

„Двадесет други август: Ухватио сам велику корњачу и попио скоро четврт галона њене крви... Пио сам властити урин.&qуот;

У октобру, једва се одржавајући у животу, преживљавао је на корњачином месу, крви и урину.

Његова последња дневничка белешка, датирана 14. октобра 1725. године, била је сведена и сабласна:

„Живео сам као и пре.&qуот;

• Где напредују, а где су на удару ЛГБТ права
• Транс особа на превару подвргнута терапији преобраћења у Сибиру
• Квир поезија у Србији: Песме о храбрости и страху

Откривање историје

Хасенбошова прича је остала полузапамћена више од два века.

Британска издања „Кажњена содомија&qуот; (1726) или „Аутентични однос&qуот; (1728) очувала су делове његове патње, али су му одузеле идентитет.

Деведесетих година прошлог века, холандски историчар Мишијел Кулберген наишао је на ретку енглеску свешчицу „Аутентичан однос&qуот; у Амстердамском поморском музеју.

Она је причала причу о холандском Робинзону Крусоу из стварног живота који је био остављен на пустом острву због злочина содомије.

Заинтригиран, почео је да копа по архивама ВОЦ-а и тамо открио Хасенбошово име.

Језива белешка у ВОЦ-овој евиденцији плата потврдила је његову судбину: „Седамнаестог априла 1725. године, на Пратенбургу, осуђен је да буде избачен на обалу, будући да је згрешио, острва Асенсион или негде другде, уз заплену његове неисплаћене плате.&qуот;

Кулберген је објавио своје налазе 2002. године, у књизи „Холандски Робинзон Крусо&qуот;, али је трагично умро од рака непосредно пред само објављивање књиге.

Три године касније, историчар и писац Алекс Рицема наишао је на Кулбергенов рад у библиотеци у Девентеру.

Доживотни сакупљач острвских историјата, Рицема је био фасциниран и 2011. године је објавио „Холандски изгнаник на острву Асенсион&qуот; и довео Хасенбошову давно закопану причу пред читаоце на енглеском.

Он је књигу посветио „двојици Холанђана који су умрли прерано, Лендерту и Мишијелу&qуот;.

Алекс Рицема је такође трагично преминуо од рака 2022. године.

Данас су Хасенбош, Кулберген и Рицема повезани кроз векове – тројица Холанђана чији су животи постали испреплетани у покушају да се осигура да Лендертова прича не остане изгубљена у историји.

'Више нисмо невидљиви'

Патња Лендерта Хасенбоша можда делује далека, али силе које су стајале иза његовог прогона остају и те како познате.

Историчар Елвин Хофман објашњава да је у Холандији из 18. века содомија била често игнорисана или ћутке толерисана све док доживљена „криза мушкости&qуот; после војних пораза није изазвала талас бруталних прогона.

Содомити су постали жртвени јарци за друштвену кризу.

„У Холандији из 18. века, и те како се осећао пад... а решење је било јачи прогон содомита&qуот;. каже Хофман.

„То је нешто на шта морамо да обратимо пажњу и данас – у време кризе, постоји ризик да ћемо покушати да обновимо мушкост тако што ћемо јаче кажњавати квир особе.&qуот;

Само пет година после Хасенбошове смрти, на Суђењима за содомију у Утрехту, кривично је гоњено и до 300 људи; многи су били јавно погубљени, са казнама које су варирале од спаљивања на ломачи до дављења, све док закон није коначно укинут 1803. године.

Данас су одјеци тог жртвовања видљиви у порасту закона против ЛГБТQ+ заједнице у земљама као што су Русија, Уганда и Пољска, често представљени као заштита „традиционалних вредности&qуот;.

У Сједињеним Америчким Државама, после реизбора, председник Доналд Трамп је потписао извршне наредбе за које критичари кажу да уназађују права ЛГБТQ+ заједнице у земљи.

Две наредбе које је повукао су директива чији је циљ био спречавање дискриминације на основу родног идентитета или сексуалне оријентације.

Трамп је такође потписао наредбу која признаје само два пола – мушки и женски – и саопштио да они не смеју да се мењају.

Такви закони одавно доприносе брисању ЛГБТQ+ особа из историје, претварајући њихове животе у приче упозорења, каже Џулија Ерт, извршна директорка Међународног лезбејског, геј, бисексуалног, транс и интерсекс удружења.

Али она додаје: „Ми смо одувек присутни... Притисак да се искључе ЛГБТ особе из 'пристојног' друштва можда је жив као и увек, али ми макар више нисмо невидљиви.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Лепосава Мијушковић: Заборављена књижевница која је писала о љубави две жене
• Нема више гејева и дрег краљица: Како се руска клупска сцена променила од почетка рата у Украјини
• Ричард Чемберлен: Срцоломац који је био краљ мини-серија

(ББЦ Невс, 05.17.2025)