Ко ће да дочека: Данци у пензију тек са 70 година, на Балкану и даље са 65

За генерације Данаца рођене после 31. децембра 1970, мај није донео добре вести.

Дански посланици су 22. маја усвојили нови закон којим ова скандинавска држава добија највишу старосну границу за пензионисање у Европи.

За нови закон којим ће се та граница до 2040. повећати на 70 година гласао је 81 посланик, а је 21 је био против.

Нови прописи примењиваће се управо на све генерације рођене после 1970.

Данска је од 2006. је званичну старосну границу за пензионисање везала за очекивани животни век, мењајући је на пет година.

Према садашњим прописима, Данци у пензију одлазе са 67 година, али већ 2030. мораће да раде још једну.

А када дође 2035. у пензију ће моћи тек са навршених 69 година.

Међутим, премијерка Мете Фредериксен прошле године је рекла да ц́е се поново разматрати клизно померање старосне границе за одлазак у пензију.

„Не верујемо да старосна граница за пензионисање треба аутоматски да се повећава.

„Не можете само да понављате људима да морају да раде годину дана дуже&qуот;, рекла је.

А где је слободно време за најближе?

За Томаса Џенсена, 47-годишњег кровног мајстора, промена је „неразумна&qуот;.

„Радимо, радимо и радимо, али не можемо да наставимо даље&qуот;, рекао је.

За оне који раде канцеларијски посао је можда другачије, али ће радницима са физичким захтевним професијама промена тешко пасти.

„Плац́ао сам порез целог живота.

„Требало би да се остави време за боравак са децом и унуцима&qуот;, рекао је Јенсен за ДК.

Због повећања старосне границе за пензионисање на улицама главног града Копенхагена одржано је неколико протеста последњих недеља.

Уочи гласања у парламенту, председник данске конфедерације синдиката Јеспер Етреп Расмусен рекао је да је „предлог потпуно неправедан&qуот;.

„Данска има здраву економију, а старосна граница за пензионисање јој је највиша у Европској унији.

„Виша старосна граница значи да ће људи да изгубе право на достојанствен живот у позним годинама&qуот;, упозорио је.

• „Од чега више да живим?&qуот; - људи без права на пензију у Србији и даље чекају решење
• Пензионер сам, а од плате живим
• Ко у Србији има право на националну пензију

Како је на Балкану?

У Србији оваквих најава за сада нема.

Закон о пензијском и инвалидском осигурању измењен је 2014. године.

Жене од 2023. стичу право на старосну пензију кад наврше најмање 15 година стажа осигурања и 63 године и шест месеци живота.

Правила се за мушкарце не мењају - иду у старосну пензију са 65, а имају најмање 15 година стажа.

Оба пола могу у пензију, уколико испуне услов од 45 година стажа.

Слично је и у суседној Хрватској.

Мушкарци стичу услов за пензију са 65, а жене са 63 године, али би од 2030. могло да дође до промена.

Уколико будено усвојена нова мера, оба пола би са 65 година одлазила у пензију.

У Словенији је граница једнака за мушкарце и жене - 60 година и 40 пензијског стажа или 65 година и 15 стажа осигурања.

Исто толико година потребно је и мушкарцима и женама у оба ентитета Босне и Херцеговине - Републици Српској и Федерацији БиХ.

С тим што у Републици Српској уколико жена нема 65, а има 35 година стажа може да оде у пензију са 58.

Слични прописи су и у Црној Гори.

Мушкарци одлазе у пензију са 65 година, а жене годину дана раније у односу на њих.

Жена која има 63 године и живи на Косову има право на одлазак у пензију, али је за мушкарце потребно да су две године старији.

У Северној Македонији се у пензију иде мало раније - мушкарци са 64, а жене са 62.

Европа: Белорусија предњачи

Старосне границе за пензионисање разликују се у европским земљама.

Многе владе су последњих година повећале границу за одлазак у пензију како би се пратио дужи животни век и решили буџетски дефицити.

На одлуке утиче и лошија демографска слика - нације су све старије.

Најнижу границу за пензионисање до сада је имала Француска, у којој се у пуну пензију одлазило са 62 године.

Али је 2023. одлука француског председника Емануела Макрона и његове владе да без гласања у доњем дому парламента прогурају контроверзне реформе о подизању старосне границе за пензионисање са 62 на 64 године, изазвала жестоке протесте широм земље.

Најнижа граница у Европи је у Белорусији - мушкарци 63 године, жене 58.

Европске земље са највишом старосном доби за пензију, после Данске, јесу Италија, Аустралија, Холандија, Грчка и Исланд - 67 година.

У Шведској је у априлу ове године усвојен закон којим је старосна граница за пензију подигнута на 67 година.

С мање од 65 година пуна пензија може да се добије у Шпанији, Словачкој, Чешкој, Летонији, Литванији и Малти.

У Аустрији мушкарци могу у пензију са навршених 65 година, а жене са 60, али ће се од 2033. старосна граница изједначити.

Исто је и у Русији - 65 за мушкарце, 60 за жене.

У Немачкој је 2007. године донет Закон о прилагођавању старости, који је предвиђао постепено повец́ање старосне границе за одлазак у пензију.

За осигуранике рођене 1964. године и касније, граница је померена на 67 година.

За генерације рођене од 1947. до 1963. године предвиђен је прелазни период са постепеним повец́ањем старосне границе за одлазак у пензију.

У Великој Британији, људи рођени између 6. октобра 1954. и 5. априла 1960. године почињу да примају пензију са 66 година.

Али за људе рођене после овог датума стижу новине, јер ће се старосна граница за одлазак у пензију постепено повећавати.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• „Не смем ни да размишљам о пензији&qуот; - како у Србији живе сезонске раднице
• Живот српски, пензије немачке
• Французи неће да раде две године више, велики протести због реформе пензионог система
• „Пензије су реално ниже до 1,8 одсто него пре пет година&qуот;
• Повећање плата: Шта чека наставнике, а шта спремачице
• Шта половина радника у Србији (не) може да купи за плату

(ББЦ Невс, 05.23.2025)