Средњошколци са стручњацима о родној равноправности у предузетништву и спорту

Ученице и ученици средњих школа из Београда, Суботице и Лесковца разговарали су данас у Београду, у оквиру радионице "Сви имају реч - заједно за родну равноправност у школама" о родној равноправности и проблемима у њеном достизању у сфери предузетништва и спорта.

Са средњошколцима су, у простору "Миљенко Дерета", разговарале Тијана Копривица, директорка за одрживо пословање у компанији "Делта Холдинг" и Марија Тодоровић, социолошкиња и предавач на Факултету за спорт универзитета "Унион", док је разговор модерирала Марија Срдић из Академије женског лидерства (АЖЛ), организатора догађаја. 

Средњошколци су на радионици процењивали колики је у Србији удео жена у различитим управљачким структурама малих, средњих предузећа и великих корпорација, као и коликом имовином располажу жене у односу на мушкарце. Потом су изнети подаци да жене у Србији чине трећину власника предузећа, док се у управним одборима налази око 25 одсто жена, а да оне поседују значајно мањи проценат све имовине од мушкараца. 

"Што је фирма већа и значајнија, то је жена у њој мање. Жене су углавом на челним позицијама у малим и средњим предузећима, док су у врховима корпорација мушкарци", рекла је Срдић. 

На питање како се објашњавају разлике у заступљености жена на водећим позицијама већих компанија, Копривица је рекла да је главни проблем у мањку почетног капитала који жене поседују. 

{Видео2:}

"Чак и када имају иницијативу, теже им је да до нечега дођу без почетног капитала. Сви смо свесни традиционалног васпитања, где се сматра да жене треба да имају активну улогу у домаћинству, а пре свега да не могу истовремено да буду мајке и имају развијену каријеру, тако да жене често и одустају од каријере", рекла је она. 

По питању наследства имовине, Копривица је рекла се жене често одричу у корист своје браће, као да и за то постоји притисак родитеља. 

"Ову традицију треба полако, али сигурно да напуштамо", рекла је она. 

Копривица је рекла да је флексибилно радно време, као и могућност рада од куће важна за усклађивање радног времена са породичним обавезама. 

{Видео3:}

"Најчешће чујем да жене на интервјуу добијају питања да ли имају децу, када их често послодавци и одбијају за посао. То је, иначе, законом забрањено и то нико не сме да вас пита", додала је она.  

Средњошколци су одговарали и на питања о родној равноправности у бављењу спортом у њиховом узрасту, а Срдић је истакла да постоје општине у Србији у којима не постоји ниједан женски спортски клуб, што девојчицама и девојкама смањује могућности за бављење спортом. 

На питање зашто у бављењу спортом и управљању клубовима, као и суђењу на такмичењима, има више мушкараца него жена, Тодоровић је рекла да је родна димензија спорта условљена доминантном културом. 

{Видео4:}

"Мушкарци који се баве спортом се сматрају за мужевније, а за жене које се баве спортом се сматра да су 'мушкобањасте'. Данас долази до промена где се спорт не сматра само мушким, али су учестале спортске рекламе упућене само мушкарцима, што чини да жена нема у том медијском простору", рекла је она. 

Тодоровић је додала да девојке, из ових и сличних разлога, масовно престају да се баве спортом током средње школе. 

На питање зашто нема довољно подстицања жена на бављење спортом, када за то постоји солидан правни оквир, Тодоровић је рекла да су жене, иако имају права на одређене позиције, до њих спутане стереотипима. 

{Видео5:}

"Тренери у женским спортовима су такође мушкарци, иако жене имају исте способности, али и више разумевања са спортисткињама. Сматра се да је мушкарац бољи тактичар и код нас је то заступљено у свим спортовима осим кошарке, где је Марина Маљковић тренер женске кошаркашке репрезентације", рекла је она.

Тодоровић је додала да су предрасуде о женама као тренерима јаче од закона. 

"То (довођење више жена на челне позиције у спортским клубовима) може да се деси, али је потребно доста улагања и системских напора", рекла је она. 

На радионици је представљена и анкета о родној равноправности спроведена међу ученицима Хемијско-технолошке школе "Божидар Ђорђевић Кукар" у Лесковцу, а професор у тој школи и заменик директора Ивица Станковић рекао да је ова школа, по питању родне рвноправности, боља од многих у Лесковцу. 

Резултати анкете показали су да ученици сматрају да у њиховој школи постоје стереотипи који их ограничавају да отворено изнесу своје ставове о родним темама, али да се углавном не осећају искључено из заједнице због свог пола. 

{Видео6:}

Ученици такође сматрају да професори у довољној мери подстичу сарадњу међу ученицама и ученицима, али да у школи не постоји довољно активности које би томе допринеле.  

"У школама постоје координатори за родну равноправност, а ми ћемо са њима, на основу резултата анкете, радити на јачању мушко-женског савезништва. Родна равноправност ће морати да буде део планова школе", закључио је Станковић. 

Пројекат "Сви имају реч – заједно за родну равноправност у школама" спроводе Академија женског лидерства и Медијски центар Бета, а подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе "Млади и медији за демократски развој". 

(Бета, 28.05.2025)