Посланици британског парламента расправљају о Закону о асистираном самоубиству

Посланици британског парламента започели су данас расправу о закону којим би се терминално болесним особама у Енглеској и Велсу помогло да окончају свој живот, а очекује се да ће разлике у гласању бити мале, док заговорници овог закона имају предност. 

На последњем гласању о овом закону у новембру резултат је износио 330 гласова за и 275 против усвајања, а он је од тада значајно измењен. 

Заговорници овог закона налажу да особе са терминалном дијагнозом морају да имају опцију да окончају свој живот уколико то желе, а његови противници тврде да старији и особе са инвалидитетом могу да се доведу у опасност ако су приморане, директно или индиректно, да окончају свој живот. 

Више стотина људи окупило се испред Парламента уочи гласања, где су они који подржавају усвајање закона носили гардеробу са натписом "Кампања за достојанство у умирању", а противници банере којима су позивали да посланци не претворе Националну здравствену службу (НХС) у, како су навели, Националну службу за самоубиство. 

Процењује се да је овај закон највећа промена у социјалној политици Велике Британије, откако је абортус делимично легализован 1967. године. 

Закон о терминално болеснима одобрио би свим болеснима старијим од 18 година у Енглеској и Велсу, којима се процењује мање од шест месеци остатка живота, да се пријаве за асистирану смрт, што подразумева да би болесник морао и сам да буде способан да узме смртоносне лекове. 

Неки посланици, који су подржали закон на јесен, учинили су то само под условом да се он измени, док неки тврде да су разочарани променама, као и да Парламент није имао довољно времена за дискусијуо проблемима закона. 

Гласање је слободно, што значи да посланици гласају по сопстеној савести, а не страначкој линији. 

Закон се, уколико се усвоји, упућује на Горњи дом парламента, који има овлашц́ење да одложи и измени политику Доњег дома, али не и да поништи његове одлуке. 

Имплементација закона трајала би четири, уместо првобитно предложене две године, што значи да би ступио на снагу 2029. године, када би требало да се одрже и нови парламентарни избори. 

Захтев за асистирану смрт потписала би два лекара и панел који чине социјални радник, правник и психијатар.

Премијер Кир Стармер (Кеир) изјавио је да ће подржати усвајање овог закона, док се министар здравља Вес Стритинг (Вес Стреетинг) закону противи, али је изјавио да ће поштовати исход гласања. 

Асистирано самоубиство до сада је легално у Аустрији, Белгији и деловима Сједињених Америчких Држава (САД), а оно се разликује од еутаназије, која је легална у Канади и Холандији, при којој здравствени радници дају смртоносну ињекцију на захтев пацијената, у одређеним околностима.

(Бета, 20.06.2025)