Шта је спорно у односима Црне Горе и Хрватске

Зашто Хрватска блокира једно поглавље у преговорима Црне Горе са ЕУ и шта је све спорно у њиховим односима?

BBC News пре 15 дана

Иако у извештајима Европске уније (ЕУ) годинама има најпозитивније оцене, Црну Гору на европском путу и даље коче ствари из прошлости.

То би могло да се промени јер је Црна Гора спремна на уступке Хрватској која је, као земља чланица ЕУ, блокирала једно поглавље у преговорима Подгорице са ЕУ.

Највећи камен спотицања је ратна одштета коју Хрватска тражи од Црне Горе на чијој је територији у време рата 1990-их био логор Морињ у којем је тадашња Југословенска народна армија (ЈНА) заточила близу 300 хрватских војника.

Радне групе министарства спојних послова Црне Горе и Хрватске преговарају о висини одштете, за коју подгоричке Вијести пишу да би могла да буде и до 17 милиона евра.

„Хрватској је најмање важан новчани износ. Нама је важно признање и сатисфакција преживелих логораша и њихових породица.

„Неко је ишао у агресију на Републику Хрватску, што су потврдили међународни судови и те људе је неко, противно њиховој вољи, довео и заточио у Морињу&qуот;, изјавио је хрватски министар спољних послова Гордан Грлић-Радман.

За заточенике из Мориња одговоран је тадашњи режим, али треба показати и одговорност према заробљеницима у сплитском логору Лора, поручено је из кабинета црногорског председника Јакова Милатовића.

Хрватска војска је у логору Лора током 1990-их затварала и мучила више стотина, углавном српских и црногорских цивила и војника, писале су Вијести.

Док Црна Гора понавља да су то потврдили и хрватски судови, Грлић-Радман је негирао постојање тог логора.

Шта је Хрватска тражила од Црне Горе?

Хрватска је крајем 2024. блокирала Црној Гори отварање Поглавља 31 које се тиче спољне, безбедносне и одбрамбене политике.

Осим укупне висине одштете за бивше заточене у некадашњем логору Морињ, Загреб од Подгорице тражи и промену имена градског базена у Котору, који носи име по некадашњем југословенском ватерполисти Зорану 'Џимију' Гопчевићу.

Хрватска је осудила што је базен добио име по њему, тврдећи да је он био један од чувара у Морињу.

Један од захтева је испуњен - Црна Гора је 21. јуна 2025. дала Хрватској на поклон дом културе у Тивту.

„Овај чин је један у низу доказа партнерских односа, али и поверења са нашом пријатељском државом Хрватском&qуот;, рекао је Ервин Ибрахимовић, црногроски министар спољних послова после потписивања споразума о поклањању дома културе у Тивту.

Ипак, и поред његове оцене о 'пријатељским односима', није јасно хоће ли Хрватска сада отклонити препреку да Црна Гора настави преговоре са ЕУ.

„Европска интерграција није пуко испуњавање поглавља, већ њихово интегрисање у друштво, политички и културни живот, нивое свести, комуникације и њихова примена у свакодневици&qуот;, рекла је Ванда Бабић Галић, саветница хрватског шефа дипломатије, за Вијести.

„Кад се испуне услови, затвориће се и ово поглавље, а Хрватска ће у овом смислу бити једнако као и до сада пријатељска рука која води и која отвара европска врата&qуот;, додала је.

Шта је било у Морињу?

У некадашњем рибарском месту Морињ, између Котора и Херцег Новог, ЈНА је 3. октобра 1991. године отворила такозвани Центар за прихватање заробљеника из Хрватске.

Два дана раније пале су прве гранате на хрватски приморски град Дубровник.

Највише резервиста ЈНА који су учествовали у овим војним акцијама, потицало је с територије Црне Горе и Босне и Херцеговине.

У том месту, познатом као 'логор Морињ', до августа 1992. године било је заточено 292 људи.

Судски процес за Морињ почео је 2007, а Апелациони суд Црне Горе је седам година касније потврдио пресуду којом су четворица бивших резервиста ЈНА осуђена за злостављање хрватских заробљеника у том логору.

Осуђени су на 12 година затвора.

Више од 200 бивших хрватских логораша тужило је Црну Гору, којима је од 2013. до 2025. већ исплаћено укупно око 1,5 милиона евра на име нематеријалне штете због мучења и нечовечног поступања.

О нечовечном поступању према њима сведочило је 169 затвореника, међу којима и Златко Багоје.

„Морињ је било мучилиште.

„Кад су нам дали ћебад за покривање, били су натопљени водом. Смршао сам 25 килограма за 70 дана&qуот;, говорио је Багоје.

Црногорски судови никада нису водили поступак за командну одговорност.

Министри спољних послова Хрватске и Црне Горе Грлић-Радман и Ервин Ибрахимовић нису желели 21. јуна да потврде или демантују да су се преговарачке групе две државе наводно договориле да Црна Гора исплати бившим заточеницима у Морињу и њиховим породицама укупно 17 милиона евра одштете, пишу Вијести.

Погледајте видео о опсади Дубровника

У време рата 1990-их, у Црној Гори су на власти били Момир Булатовић и Мило Ђукановић, који су подржавали режим Слободана Милошевића у Србији и заједно су учествовали у војној кампањи.

Ђукановић је потом направио отклон од Милошевића, да би 2000. године, као тадашњи црногорски премијер упутио званично извињење Хрватској за страдање и губитке које су проузроковали црногорски војници, посебно на подручју Дубровника.

Министри спољних послова Црне Горе и Хрватске први пут су посетили место некадашњег логора 2021. године.

Шта је Црна Гора поклонила Хрватској?

Црна Гора је 21. јуна 2025. начинила први конкретан корак ка решавању потворених питања са Хрватском.

Поклонила јој је Дом Културе „Јосип Марковић&qуот; у Тивту који користи Хрватско национално веће Црне Горе и невладина организација Хрватска кровна заједница Дукс Цроаторум.

После потписивања споразума, хрватски и црногорски министри спољних послова, Грлић-Радман и Ибрахимовић, одбацили су спекулације да ће тај објекат имати екстериторијални статус у Црној Гори.

„У уговору је наведена обавеза Хрватске да овај објекат да на коришћење овдашњим хрватским удружењима, поштујући црногорске законе.

„Ово није дипломатско-конзуларно предсттавништво да би имало екстериторијални статус како то регулише међународно право&qуот;, рекао је Грлић-Радман.

Поклањање Дома културе у Доњој Ластви је „добра, лепа прича и треба је гледати&qуот; тако, надовезао се Ибрахимовић.

Шта је још спорно?

Једна од спорних тачака у односима Подгорице и Хрватске је назив градског базена у Котору.

Локални парламент је у августу 2021. одлучио да га назове по некадашњем југословенском репрезентативцу у ватерполу Зорану Џимију Гопчевићу.

Гопчевић је са репрезентацијом Југославије 1977. године освојио сребро на Европском првенству у Јенчепингу и бронзу на Светском првенству у Берлину годину касније.

Преминуо је изненада 2000. године.

Загреб је осудио одлуку которске скупштине да базен назове по њему, тврдећи да је Гопчевић био чувар у логору у Морињу.

Остало је и питање Превлаке, ненасељеног полуострва.

Хрватска је добила копнени део полуострва и морски појас улаза у црногорски залив Боку Которску од око пола километра, док је део уз обалу ближу Игалу, код Херцег Новог, проглашен „ничијим морем&qуот; и тај привремени статус је задржан до данас.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук