Миливојевић: Нове аутократије заснивају се више на контроли информације и утицају на свест него на бруталној репресији
Цензоловка 08.07.2025 | Данијел Апро
Просечна особа у Србији ниско је медијски писмена, апатична је и не верује никоме. То је особа с разореним поверењем у медије, а сатима се задржава над њима, у конзумирању и у потрази за садржајима који углавном нису вести, каже професорка Сњежана Миливојевић, ауторка истраживања о Србији за Ројтерсов институт за студије новинарства
Сњежана Миливојевић (фото: Н1 снимак екрана) Фоторобот једног просечног домаћег медијског конзумента у 2025. тешко је конструисати. На основу података из последњег истраживања Ројтерсовог института за студије новинарства Универзитета у Оксфорду, рекло би се да је то један врло комплексан лик. Гледа телевизију више од пет сати дневно (значајно изнад светског просека) и онда бежи на мреже да би се тамо информисао (више него остали Европљани). Прати медије којима
