Ко је Такер Карлсон, контроверзни десничар који интервјуише неке од највећих америчких супарника
Први је западни новинар који је интервјуисао руског председника од почетка инвазије на Украјину 2022. године, а сада је привукао пажњу интервјуишуц́и председника Ирана.

Амерички новинар Такер Карлсон изградио је каријеру захваљујући оштрим ставовима и интервјуима са утицајним личностима.
Био је први новинар са Запада који је интервјуисао руског председника Владимира Путина од почетка инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, а сада је поново привукао пажњу светске јавности интервјуом са председником Ирана Масудом Пезешкијаном.
У првом интервјуу за америчке медије после завршетка рата између Ирана и Израела, који је објављен на интернету и друштвеним мрежама, председник Пезешкијан је изјавио да је Израел покушао да га убије.
„Покушали су, али нису успели”, рекао је Пезешкијан у разговору уочи састанка израелског премијера Бењамина Нетањахуа и америчког председника Доналда Трампа у Вашингтону.
Карлсон га је упитао да ли је Иран отворен за дипломатију и да ли је спреман да се одрекне свог нуклеарног програма ради постизања мира.
Пезешкијан је одговорио да Иран није започео рат и да не жели да се настави.
„Нетањаху је још од 1984. створио погрешну слику да Иран жели да направи нуклеарну бомбу и... ту идеју је усадио сваком америчком председнику од тада”, рекао је.
„Истина је да никада нисмо желели да развијемо нуклеарну бомбу, ни у прошлости, ни сада, нити ћемо у будућности.”
Пезешкијан је рекао да је Иран спреман да настави преговоре о свом нуклеарном програму, али да су постројења озбиљно оштећена у нападима и да тренутно приступ њима није могућ.
Интервју, који је вођен уз помоћ преводиоца, поново је ставио Такера Карлсона у центар пажње.
Ево шта знамо о човеку који је некада био један од најгледанијих телевизијских водитеља у Сједињеним Америчким Државама (САД), а данас ради самостално.
Новинарство и телевизија

Такер Карлсон рођен је у Калифорнији 1969. године.
Син је уметнице и новинара који је често путовао.
Његова мајка, из богате породице из Сан Франциска, напустила их је када је Такер имао шест година, док је, према речима Карлсоновог биографа Чедвика Мура, његов отац имао „веома опуштен приступ родитељству” и није га много контролисао.
Карлсон је дипломирао историју 1991. године на Тринити колеџу у Хартфорду, у држави Конектикату.
У свет медија ушао је током 1990-их, пишући за неколико угледних часописа, међу којима су били Нев Иорк Магазине, Есqуире и Тхе Нев Републиц.
Почетком 2000-их радио је као коментатор на ЦНН-у, а затим прелази на кабловски информативни канал МСНБЦ, где води вечерњи програм.
Управо је ту додатно ојачао његове конзервативне ставове, постао све оштрији критичар имиграције, коју је понекад називао и „инвазијом”, и све гласнији представник крила Републиканске странке које заговара нативизам.
- Трампов обрачун са илегалним мигрантима: Ко је све на мети
- Како би Америка изгледала без имиграната
- Да ли би Трамп стварно могао да депортује милионе
Учествовао је и у америчкој верзији емисије Плес са звездама 2006. године, што је изазвало бројне критике.
Заједно са цимером са факултета Нилом Пателом је 2010. године основао конзервативни информативни портал Тхе Даили Цаллер, који је замишљен као противтежа либералним сајтовима попут Хафингтон поста (Хуффингтон Пост).
До 2016. године био је спреман за ударни термин.
Емисију Туцкер Царлсон Тонигхт покренуо је само неколико дана након избора Доналда Трампа за председника САД-а.
Премијерно издање пратило је скоро четири милиона гледалаца.
Још већа прилика указала му се следеће године када је Фокс њуз отпустио Била О'Рајлија, тада најпопуларнијег водитеља мреже.
Место за нову звезду Фокс њуза је било упражњено и Карлсон га је оберучке прихватио.
Уз Трампа на месту председника САД-а, Карлсон је искористио талас популистичког незадовољства који је помогао републиканцима да дођу на власт.
Постао је невероватно популаран, а емисија је често одређивала политичку агенду америчких конзервативаца и, посредно, Републиканске странке.
Како је постао незаобилазно лице политичке деснице, Карлсон се нашао на удару оних који проверавају тачност информација и активиста који су га оптуживали да промовише расистичке и националистичке ставове, међу којима и такозвану теорију завере о „великој замени”, према којој наводна елита кује заверу да промени демографску слику западних земаља.
У једној емисији Карлсон је заговарао инвазију САД-а на Канаду, а у другој је метрички систем назвао „јармом тираније”.
Такође је спекулисао да би лек за опадајући ниво тестостерона код америчких мушкараца могао да буде излагање тестиса црвеном светлу.
У више наврата је користио позицију на Фокс њузу да брани руског председника Владимира Путина.
Његове контроверзне изјаве нису прошле непримећено и због њих је неколико великих компанија повукло рекламе са Фокс њуза.
Ипак, мрежа се углавном није мешала у његову емисију.
У међувремену, портал Тхе Даили Цаллер, који је првобитно најављен као платформа која ће предност давати изворном новинарству, а не коментарисању, критикован је због објављивања непроверених оптужби против политичара Демократске странке и промовисања расистичких и сексистичких стереотипа.
Карлсон је 2020. године прекинуо све везе са тим сајтом.
Нови почетак

Уз Доналда Трампа у Белој кући, Карлсонова популарност је још више нарасла.
У априлу 2023. године његов ангажман на Фокс њузу је изненадно окончан.
Иако није објављено званично образложење за отказ, Карлсон је мрежу напустио свега неколико дана након што је Фокс њуз исплатио одштету од 787 милиона долара (око 670 милиона евра) фирми Доминион Вотинг Системс због ширења лажних тврдњи о крађи избора.
Током судског поступка је, између осталог, откривено да је Карлсон у приватним порукама исмевао Трампове тврдње о изборној превари, иако их је јавно у програму подржавао.
Након неколико недеља током којих се није оглашавао, Карлсон је објавио да покреће нову емисију на друштвеној мрежи Икс, бившем Твитеру.
„Чињенице се намерно заташкавају, као и размере и контекст. Вама се манипулише”, рекао је тада у најави његове нове емисије.
Исте године у децембру је покренуо претплатничку стриминг платформу Туцкер Царлсон Нетворк, за коју је рекао да ће бити независна и да неће бити под утицајем великих корпорација.
Познати интервјуи

Карлсон је први новинар са Запада који је интервјуисао руског председника Владимира Путина од почетка инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.
Путин је том приликом опширно говорио о настанку руске државности још у ИКС веку и тврдио да је Пољска сарађивала са Хитлером.
У интервјуу је такође изнео контроверзну тврдњу да је Украјина „вештачка држава” коју је створило совјетско руководство 1920-их и да је добила територије на које нема историјско право.
Током разговора Путин није био много ласкав, а чак је подругљиво изјавио да је Карлсон својевремено покушао, али није успео да се придружи америчкој обавештајној агенцији ЦИА.
„Организацији којој сте, колико ми је познато, некада желели да се придружите.
„Можда би требало да захвалимо Богу што вас нису примили”, шаљиво је изјавио руски председник.
- Шта је Путин рекао Такеру Карлсону и шта је желео од интервјуа
- Интервју Такера Карлсона са Путином: „Запад нас је преварио&qуот;
- Које су Трампове опције за Иран

У јулу 2023. године, Карлсон је објавио двоипочасовни интервју са Ендруом Тејтом, британско-америчким инфлуенсером који је у Румунији оптужен за силовање, трговину људима и формирање организоване криминалне групе за сексуално искоришћавање жена.
Против Тејта су покренуте грађанске тужбе и у Уједињеном Краљевству (УК) и САД-у.
Карлсон је објавио и опуштени разговор поред камина са глумцем Кевином Спејсијем, чија је каријера стала 2017. године, након низа оптужби за непримерено понашање.
У јуну ове године, непосредно пре него што су САД бомбардовале иранска нуклеарна постројења током рата између Ирана и Израела, Карлсон је интервјуисао америчког сенатора Теда Круза и пропитивао га о основним чињеницама о Ирану.
Карлсон, познат као отворени скептик према војним интервенцијама, довео је у питање оправданост евентуалног уласка у рат са Ираном.
Један од најзапаженијих тренутака у интервјуу био је када је Карлсон упитао Круза колико становника има Иран.
Сенатор је одговорио да не зна тачно.
„Не знате колико људи живи у земљи коју желите да срушите?” упитао га је Карлсон.
САД су бомбардовале иранска нуклеарна постројења у јуну док су Иран и Израел размењивали нападе, који су уследили након њиховог дугогодишњег супарништва у региону.
Карлсон је изјавио да је покушао да интервјуише и израелског премијера Бењамина Нетањахуа, али да није успео.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.09.2025)
