Карен Пирс: Шта су приоритети британске изасланице за Западни Балкан

Ниво поштовања људских права треба да се побољша, а на Србији је и да реши питања учешћа грађана и реформи, каже британска изасланица за Западни Балкан.

BBC News 18.07.2025 | Александар Миладиновић - ББЦ

Žena tamne duge kose u roze sakou i sa cvetnim šalom gleda — Ниво поштовања људских права треба да се побољша, а на Србији је да реши питања учешћа грађана и реформи: Карен Пирс

За мање од тридесет година, специјална изасланица Велике Британије за Западни Балкан трећи пут враћа се у регион.

Карен Пирс била је координаторка за овај регион у британском Форин офису до 2006. године и каже да му се са великим ентузијазмом враћа.

„Економије се добро развијају, али сам мислила да могу и боље током ових 20 година.

„Била сам и помало разочарана што сам затекла наративе о другим заједницама, суседима, у којима није начињено довољно напретка у помирењу којем сам се надала, и у томе бих желела да помогнем”, каже она у разговору за ББЦ на српском током посете Београду.

У две деценије, каже, поглед из Лондона на Балкан није се много променио већ је допуњен новим темама.

„Стратешки, једна се ствар није променила: залажемо се за мир и стабилност у региону.

„Нови сегмент је економска сарадња, желимо да помогнемо у развоју инфраструктуре, али и да сарађујемо по глобалним питањима миграција и организованог криминала.”

Карен Пирс постављена је на место специјалне изасланице Велике Британије за Западни Балкан у фебруару 2025. године, долазећи на функцију коју је претходно обављао Стјуарт Пич.

Пре повратка у балканску дипломатију, Карен Пирс била је прва жена на месту амбасадора Велике Британије у Сједињеним Државама, а у дугој дипломатској каријери представљала је званични Лондон и у Уједињеним нацијама.

'Миграције нису лака питања'

Када се погледа списак задужења специјалне изасланице за Западни Балкан, поједине ставке делују очекивано: промоција демократске владавине и људских права, помирење у региону.

Ипак, високо се на тој листи пробила и борба против илегалних миграција и организованог криминала.

„У Европи нас посебно брину мигрантске руте и постоје бројни начини на које можемо са Србијом и земљама Западног Балкана да радимо на бољој контроли граница, размени безбедносних информација, података о криминалу, али и третману избеглица и миграната.

„Надамо се да ћемо успети да смањимо овај проблем јер би то донело доброг и Великој Британији и Балкану - никоме не иде у корист да кријумчари наставе да раде оно што раде.”

Питања миграција врло ће се високо наћи и на дневном реду самита Берлинског процеса, механизма сарадње земаља Западног Балкана, Европске уније, њених чланица и Велике Британије.

Овогодишњи самит Процеса одржаће се током јесени у Лондону и биће прилика да европски и балкански лидери наставе разговоре и о миграцијама.

Претходни су резултирали потписивањем низа споразума о размени информација о миграцијама и криминалу у новембру 2024. године.

ББЦ је у марту 2025. писао да британска влада разматра могућности да људе, чији је захтев за азилом у тој земљи одбијен, шаље на Балкан, у својеврсне повратне центре.

„Одвијају се бројни технички разговори о читавом низу питања које се тичу миграција и ми свакако не бисмо давали коментаре док су они у току.

„То нису лака питања за све нас, али желимо да подигнемо ниво сарадње и веома смо задовољни како је у ЕУ и на Западном Балкану та тема дочекана”, каже Карен Пирс.

Предлози, о којима је ББЦ писао пре неколико месеци, описани су као разговори „у раној фази&qуот;, а могли би да укључују и плаћање земљама које би повратнике прихватале.

Да ли се у Србији поштују права?

Карен Пирс на састанке са највишим званичницима Србије долази наком вишемесечних протеста студената и грађана који су почели захтевима за одговорошћу за пад надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, а наставили тражењем парламентарних избора.

На улицама Београда и других градова широм Србије протестовале су десетине хиљада људи, али су демонстрације обележиле и полицијске акције хапшења и разбијања протеста и барикада.

„Право на миран протест је веома важно, основно право, као и право на слободу говора, окупљања - то је све у срцу просвећене Европе.”

ББЦ: „Али да ли се та права у потпуности поштују у Србији?”

„То је на грађанима Србије да кажу, није на мени.

„Сигурно је да ниво поштовања људских права треба да се побољша, а на Србији је и да реши питања учешћа грађана и реформи. Ако ми некако можемо да помогнемо, радо бисмо поделили искуства.”

На питање да ли су, у светлу протеста, актуелне српске власти поуздани партнер за Велику Британију, Карен Пирс нема већих дилема.

„Они су до сада били веома поуздан партнер и, као што је рекао шеф дипломатије и премијер Велике Британије, ми заиста желимо да унапредимо однос са Србијом, на чему добро ради и наша амбасада у Београду.

„Тај однос свакако није без проблема, неки од тих проблема јесу регионални, попут Босне и Херцеговине и Косова, али нећемо стићи нигде, ако немамо отворен разговор са лидерима Србије.”

Погледајте видео о сукобима демонстраната и полиције у Београду после протеста крајем јуна

Решења за регионалне проблеме већ постоје

Управо регионална питања она су на којима је Карен Пирс радила и пре више од две деценије.

„Не мислим да нам је неопходан нови приступ и магични одговор који би дао решење за Босну и Херцеговину, или за питање Косова и Србије”, каже она.

Преговори Београда и Приштине већ месецима су блокирани, а од потписивања Охридског споразума у пролеће 2024. године није било значајнијих контаката лидера Србије и Косова.

„Веома је важно да се споразуми примене - у Бриселском и Охридском споразуму већ постоје јако добре идеје, само је важно да се оне имплементирају.

„То нису теоретски споразуми већ се баве веома практичним питањима слободе кретања, приступу, учешћу и желели бисмо да охрабримо политичаре на обе стране да тако помогну људима и заједницама.”

У постојећим решењима, Карен Пирс види и излаз из кризе у Босни и Херцеговини, земљи чије су европске интеграције готово непостојеће, институције често блокиране, а руководство Републике Српске доноси низ одлука које се косе са надлежностима државе чији је тај ентитет део.

„Разумемо забринутост у Републици Српској о томе да ли ће моћи да управљају ентитетом и Дејтонски споразум им то омогућава, али Босна и Херцеговина може да напредује економски и ка чланству у ЕУ само као јединствена држава.

„Не желимо да одузмемо ништа од Републике Српске као ентитета, ни од босанских Срба као конститутивног народа у БиХ”, напомиње Карен Пирс.

Ипак, она нема дилему ни где је адреса на коју ће се такође обратити са жељом да се успостави боље функционисање БиХ.

„Веома смо забринути због сецесионистичких потеза неких од лидера Републике Српске - то не помаже да Босна и Херцеговина чини даљи напредак и економски развој који би био од користи сваком грађанину.

„Због тога ћемо апеловати на наше пријатеље у Србији да помогну Босни и Херцеговини да се креће напред, а то значи да не подржавају сепаратистичке тенденције у Републици Српској”, закључује она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук