Зашто неке земље не признају Палестину као државу

Француска ће званично признати палестинску државу у септембру, објавио је председник Емануел Макрон 25. јула, чиме ц́е постати прва земља Г7 која је то учинила.

У објави на друштвеној мрежи Икс, Макрон је изјавио да ц́е формална декларација бити дата током заседања Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку.

„Хитна потреба данас је да се рат у Гази заврши и да се цивилно становништво спасе. Мир је могуц́. Потребан нам је хитан прекид ватре, ослобађање свих талаца и огромна хуманитарна помоц́ народу Газе“, написао је.

Палестински званичници поздравили су Макронову одлуку, док је израелски премијер Бењамин Нетањаху рекао да тај потез „награђује терор“ након напада Хамаса у Израелу 7. октобра 2023. године.

Сједињене Државе „снажно одбацују“ Макронову објаву, рекао је државни секретар Марко Рубио, описујуц́и одлуку као „непромишљену“.

Г7 је група великих индустријализованих земаља која, поред Француске, укључује САД, Велику Британију, Италију, Немачку, Канаду и Јапан.

Израел не признаје палестинску државност, а садашња израелска влада се противи стварању палестинске државе на Западној обали и у Гази, тврдец́и да би таква држава представљала претњу постојању Израела.

Премијер Нетањаху је написао на друштвеној мрежи Икс: „Палестинска држава у овим условима била би лансирна рампа за уништење Израела, а не за живот у миру поред њега. Будимо јасни: Палестинци не траже државу поред Израела; они траже државу уместо Израела.“

• Израел и Палестинци: Све што треба да знате о дугогодишњем сукобу
• Какве су последице признавања палестинске државе
• Шта налози за хапшење Међународног кривичног суда значе за Израел и Хамас

Ко признаје Палестину као државу?

Тренутно, Државу Палестину признаје више од 140 од 193 државе чланице УН, укључујуц́и чланице Арапске групе при Уједињеним нацијама, Организације за исламску сарадњу и Покрета несврстаних.

Међу њима су и неке европске земље, попут Шпаније, Ирске и Норвешке, које су формално признале палестинску државу у мају 2024.

Пре тога, само неколико европских земаља је то учинило - вец́ина њих 1988. године, када су биле део совјетског блока.

Међутим, главни присталица Израела, Сједињене Америчке Државе, и њихови савезници - укључујуц́и Уједињено Краљевство и Аустралију - нису признали палестинску државу.

Аустралија је назначила да би то могла учинити како би „изградила замах ка решењу о две државе“ постигнутом уз посредовање са Израелом.

Зашто неке државе не признају Палестину као државу?

Земље које не признају Палестину као државу углавном то нису чиниле зато што не постоји споразум постигнут са Израелом.

„Иако се формално позивају на потребу да се формира палестинска држава, САД инсистирају на директним преговорима између Израела и Палестине, што практично значи давање Израелу права вета над палестинским тежњама за самоопредељењем&qуот;, каже Фаваз Џерџис, професор међународних односа и блискоисточне политике у Лондонској школи за економију.

Мировни преговори започели су 1990-их, а касније су зацртали себи циљ решења о две државе, где би Израелци и Палестинци живели једни крај других у одвојеним земљама.

Међутим, мировни процес почео је лагано да стагнира раних 2000-тих, чак и пре 2014. године, кад су преговори дефинитивно пропали између Израелаца и Палестинаца у Вашингтону.

Најтрновитија питања остају и даље неразрешена, међу њима граница и природа будуће палестинске државе, статус Јерусалима, као и судбина палестинских избеглица из рата 1948-49. који је уследио после проглашења државе Израел.

Израел се снажно противи захтеву за чланство Палестине у УН.

Израелски амбасадор у УН Гилад Ердан је, према извештавању АФП-а, почетком априла изјавио да чињеница да се уопште о томе разговара „већ победа геноцидног терора&qуот;, додавши да би се успех ове иницијативе свео на награду за терор после напада Хамаса од 7. октобра.

Земље које желе да одрже срдачне односе са Израелом биће свесне да ће признавање палестинске државе разљутити њиховог савезника.

Неке, међу њима и савезнице Израела, тврде да Палестинци не испуњавају кључне критеријуме за државност дефинисан у конвенцији из Монтевидеа1993. године - стално становништво, дефинисану територију, владу и способност стварања односа са другим државама.

Али неке друге земље прихватају флексибилнију дефиницију, са већим нагласком на признавању од других држава.

Какав статус Палестинске територије имају у УН?

Палестина има статус посматрача који није члан, баш као и Света столица.

Палестина је 2011. године поднела захтев за пријем у пуноправно чланство у УН, али је та иницијатива пропала због одсуства подршке у Савету безбедности и никад није стигла на гласање.

Али 2012. године, Генерална скупштина УН-а гласала је да унапреди статус Палестине у „нечланицу посматрача&qуот;, што јој омогућује да учествују у скупштинским расправама, мада не може да гласа о резолуцијама.

Одлука из 2012. године, коју су поздравиле Западна обала и Појас Газе, али су критиковали САД и Израел, омогућила је Палестинцима да се придруже другим међународним организацијама, као што су највиши суд УН-а Међународни кривични суд, што је она и учинила 2015. године.

У мају 2024. године, Генерална скупштина УН је унапредила права Палестине унутар организације и после жестоке дебате, позвала да буде прихвац́ена као чланица.

Резолуција је омогуц́ила Палестини да у потпуности учествује у дебатама, предлаже тачке дневног реда и да њени представници буду изабрани у одборе, али јој није дала право гласа.

Чланство може доделити само Савет безбедности УН.

У априлу те године, Сједињене Америчке Државе, као једна од пет сталних чланица, ставиле су вето на широко подржану алжирску резолуцију којом се тражи пријем Палестине као државе, називајуц́и тај потез „преурањеним“.

Резолуције Савета безбедности су правно обавезујуц́е, док резолуције Генералне скупштине нису.

„Кад би постали пуноправни члан УН-а, то би Палестинцима пружило већу дипломатску моћ, у коју спада и способност да подржава резолуције директно, гласа у Генералној скупштини (што, као 'земља нечланица' тренутно не може да ради) и, на крају, чак и могуће место/глас у Савету безбедности&qуот;, каже Халид Елгинди, директор програма о Палестини и палестинско-израелским односима при вашингтонској експертској групи Институт за Блиски исток.

„Али ништа од овога неће довести до решења о две државе - што може да се догоди само ако Израел оконча окупацију&qуот;, додаје он.

Чак и да се у четвртак гласало у њихову корист, „Палестинска управа не би постигла много више&qуот;, каже Жилбер Ашкар, професор развојних студија и међународних односа у Школи за оријенталне и афричке студије у Лондону.

„То би остала углавном симболична победа: признавање фиктивне 'Државе Палестине' напрема реалности немоћне 'Палестинке управе' на мањем делу територије окупиране 1967. године и у потпуности зависне од Израела&qуот;, каже он.

Додао је да је то „светлосним годинама удаљено од 'независне и суверене палестинске државе'&qуот;.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Трамп санкционисао Међународни кривични суд, Нетањаху му поклонио златни пејџер
• Ко је власник Појаса Газе
• Пет питања о израелском плану за заузимање читаве Газе
• Израел је оптужен за најтеже злочине, а какав је одговор других земаља: анализа ББЦ уредника
• Израелски савезници гледају како се гомилају докази о ратним злочинима у Гази: ББЦ уредник
• 'Француска ће признати палестинску државу'

(ББЦ Невс, 07.28.2025)