Bizarni načini na koje hrana menja dejstvo lekova koje uzimamo

Hrana koju jedemo ume povremeno da ometa načine na koje bi lekovi trebalo da deluju. Naučnici sada pokušavaju da iskoriste ove efekte kako bi pojačali delotvornost lečenja.

BBC News pre 7 sati

Bio je to neprijatan problem.

Posle pet sati neprestane erekcije, postao je i bolan.

Lekari su isprva bili zbunjeni nedaćama 46-godišnjeg muškarca koji se pojavio na hitnom prijemu u bolnici u Tamilnaduu, u Indiji.

On je uzeo lek sildenafil, poznatiji kao vijagra, za erektilnu disfunkciju pre seksa sa suprugom.

Lek je uzeo u okvirima strogo prepisane doze, ali ništa nije mogao da uradi da ublaži tu situaciju.

Kad su ga dodatno ispitali, njegovi lekari su otkrili da je muškarac pre toga popio izdašnu količinu soka od nara.

Dali su mu injekciju da bi poništili te efekte i posavetovali ga da malo odmori od ovog soka u budućnosti.

Napitak je, zaključili su doktori, nenamerno pojačao snagu leka koji je uzeo.

Ovaj slučaj samo je jedan od primera kako hrana koju jedemo može da utiče na lekove na nepredvidive načine.

Postoji obilje medicinske literature koja se bavi bizarnim i ponekad zabrinjavajućim – slučajevima kada je hrana u kombinaciji sa lekovima proizvela neobična neželjena dejstva.

Većina ovoga je u obliku anegdota o pojedinim ili malim grupama slučajeva, ali je sada sve više i istraživanja koja detaljno navode više načina na koje hrana, piće i bilje mogu da utiču na farmaceutske proizvode u ljudskom telu.

Grejpfrut je odavno poznat kao pojačivač snage širokog dijapazona lekova, povećavajući rizik od nuspojava ili čak pretvarajući normalne doze u toksične.

Hrana bogata vlaknima, s druge strane, može da učini da neki lekovi funkcionišu manje efikasno.

Farmaceutski proizvodi obično prolaze kroz čitave decenije razvoja i testiranja da bismo bili sigurni da su bezbedni i efikasni i ima hiljade tipova lekova na tržištu i milioni kombinacija hrana sa kojima mogu da se upare.

Naučni pregledi sugerišu da interakcija sa hranom može biti krupna pretnja bezbednoj i efikasnoj oralnoj farmakoterapiji.

Stručnjaci tek sada počinju sistemski da prate te interakcije, a neki se čak nadaju da će iskoristiti ove kombinacije da bi učinili da lekovi rade bolje nego što bi sami za sebe.

„Hrana ne utiče na većinu lekova“, kaže Patrik Čen, profesor farmakološke prakse na Zapadnom univerzitetu zdravstvenih nauka u Kaliforniji.

„Određeni slučajevi, u kojima hrana utiče na neke lekove, ti su na koje moramo da obratimo posebno pažnju", dodaje.

Američka Uprava za hranu i lekove i Evropska agencija za lekove zahtevaju da lekovi prođu testiranje na uticaje hrane, sa ispitivanjima koja obuhvataju ljude koji su ili postili ili jeli obroke sa mnogo kalorija i mnogo masti - dva parčeta tosta sa puterom, dva parčeta pržene slanine, dva pržena jaja, malo kroketa i veliku čašu punomasnog mleka.

Ali gotovo je nemoguće testirati sve.

Ljudski metabolizam je komplikovan, kaže Jelena Milešević, naučna saradnica iz Centra za izuzetne vrednosti u oblasti istraživanja ishrane i metabolizma u Beogradu.

„On je kao mala fabrika i morate da imate mnogo stvari koje ulaze i izlaze iz njega“, objašnjava.

Jednom kad se sve hemijske reakcije u telu, hrana i lekovi spoje, „to je sve ogromno i jako ga je teško razdvojiti“, ukazuje Milešević, koja istražuje i kako vitamin D utiče na lekove u telu, i obrnuto.

Hrana može da utiče na lekove koje uzimamo na dva načina: da ima interakciju sa aktivnim sastojcima u leku ili da promeni kako naše telo samo po sebi reaguje na lek.

Neke kombinacije hrana-lekovi poznate su još od 1980-ih.

Među poznatim primerima je kako grejpfrut i sok od grejprfuta mogu da ometaju neke lekove, poput onih koji snižavaju holesterol kao što su statini, zajedno sa lekovima koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, kao što su nifedipin i felodipin.

On ima interakciju i sa ciklosporinom, koji se koristi za potiskivanje imunog sistema da bi se izbeglo odbacivanje organa posle transplantacije i nekoliko drugih farmaceutskih proizvoda koje naširoko koriste ljudi širom sveta.

Grejpfrut može da poveća količinu leka dostupnog za preuzimanje u krvotoku i tako pojača snagu same doze, u šta spadaju neki lekovi protiv malarije poput artemetera i prazikvantela i antiviralnih lekovi kao što je sakuinavir.

To radi tako što apsorbuje ključni enzim (citohrom P450 3A4), odgovoran za razlaganje mnogo različitih tipova lekova.

Ovaj proces može da dovede do akumulacije lekova do nivoa kada oni čak mogu da postanu toksični, kao što je slučaj sa lekom za erektilnu disfunkciju sildenafil, koji se prodaje kao vijagra.

„Bez ovog enzima, lekovi ostaju duže u telu i koncentracije mogu da postanu veoma toksične", objašnjava Marija da Grasa Kampos, koja vodi Opservatoriju interakcije lekova i bilja na Univerzitetu u Koimbri, u Portugalu.

Flaše voćnih sokova na rafovima u prodavnici (ilustracija) — Voćni sokovi obično imaju snažnije interakcije sa lekovima zato što su često kondenzovani

Voćni sokovi obično imaju snažnije interakcije zato što su često kondenzovani, što znači da sadrže više nivoa aktivnih jedinjenja koja imaju interakciju sa lekovima umesto sa samim voćem.

Zbog toga se takođe verovalo da brusnica ima interakciju sa varfarinom.

Desetine izveštaja o slučajevima pacijenata koji su popili sok od brusnice ili u jednom slučaju gutali pola šolje (113 grama) sirupa od brusnice u sendvičima sa ćuretinom sedam dana u sedmici u kojoj je čovek iskorišćavao ostatke od večere za Dan zahvalnosti sugeriše da brusnica može da pojača efekat razređivanja krvi kod varfarina.

Klinički testovi i sistemski pregledi dokaza, međutim, zaključili su da normalni nivoi konzumacije brusnica ne bi trebalo da utiču na varfarin.

Treba da se napomene da je jedno naširoko citirano nasumično ispitivanje koje nije uspelo da pronađe interakciju finansirao proizvođač soka od brusnice.

„Većina literature svodi se na veoma loš kvalitet prikaza slučaja koji ignorišu očigledne ometače“, kaže En Holbruk, direktorka kliničke farmakologije i toksikologije na Univerzitetu Mekmaster u Hamiltonu, u Kanadi.

Odgovaranje na ova pitanja zahteva najmanje nekoliko stotina pacijenata koji su uzimali samo varfarin, upoređenih sa varfarinom i brusnicom, u slučaju scenarija u kojima su proizvodi od brusnice standardizovani, kaže Holbruk.

Tip soka, svež, koncentrisani ili ekstrakt, zajedno sa količinom voća i pravog trenutka u odnosu na uzimanje leka takođe može da utiče na interakciju, kaže Endrju Meklahlan, dekan farmacije na Univerzitetu u Sidneju.

Američka Uprava za hranu i lekove je 2011. godine upotpunila medicinske smernice za varfarin, uklonivši upozorenja u vezi sa brusnicom, ali britanski NHS nastavlja da upozorava pacijente da izbegavaju da piju sok od brusnice dok uzimaju ovaj lek.

grejpfrut, hrana, lekovi — Interakcije ne čine uvek lekove toksičnijim ili opasnijim: one mogu i da umanje njihovo dejstvo

Sladić je još jedna hrana za koju je ustanovljeno da ima interakciju sa lekovima tako što utiče na veliki broj enzima citohroma koji obično rade na razlaganju farmaceutskih proizvoda.

On utiče na lekove među kojima su digoksin za srčanu bolest i neki antidepresivi.

Ali studije koje su detaljno obraile ovaj efekat sugerišu da on ne bi trebalo da izazove nikakve klinički relevantne nuspojave.

„Ne možemo da razmišljamo o interakcijama sa lekovima kao 'sve ili ništa'“, kaže Čen.

„Interakcija sa lekovima se poređuje: mogu biti teške, umerene ili blage", dodaje.

Da Grasa Kampos je 2017. godine otkrila još jednu neobičnu interakciju kad je pacijent koji je uzimao lekove za artritis hitno prebačen u bolnicu sa bolovima u udovima i anemijom.

Ispostavilo se da je pacijent popio ekstrakt artičoke koja je imala interakciju sa lekom za artritis zvani kolhicin, zajedno sa još nekim koje je uzimao za dijabetes i hipertenziju.

Neke biohemikalije iz artičoke izgleda da su sprečile da se njegovo telo izbori sa lekom normalno, izazvavši toksični talog u jetri.

„Bilo je to jako, jako loše.

„Ispočetka smo mislili da će mu možda biti neophodna transplantacija jetre. Bilo je veoma, veoma složeno", kaže Da Grasa Kampos.

Srećom, pacijent se spontano i u potpunosti oporavio.

Bilje i ekstrakti poput artičoke koriste se u tradicionalnoj medicini i nisu strogo regulisani, uprkos tome što su ponekad jednako jaki kao sintetičke droge, ukazuje.

Da Grasa Kampos proučava i klinički slučaj u kojem su kurkuma i nutritivni suplement napravljen od morske alge hlorele imali interakciju sa pacijentovim lekovima protiv raka i izazvali izuzetnu toksičnost u jetri.

I kurkuma je poznata po tome da pojačava efekte razređivača krvi i lekova za dijabetes.

Ekstrakti iz cveta Sent Džons Vort mogu da imaju interakciju sa lekovima protiv anksioznosti i depresije, određenim kontraceptivnim sredstvima i nekim lekovima za hemioterapiju.

„Veoma je važno da ljudi razumeju da bilje može da izazove mnogo interakcija“, kaže Da Grasa Kampos.

Ipak, potrebno je još kliničkih ispitivanja da bi se videlo da li su ovi obrasci dosledni i široko rasprostranjeni ili su ponekad samo izolovani slučajevi.

Interakcije ne čine uvek lekove toksičnijima ili opasnijima: one mogu i da umanje njihovo dejstvo.

Varfarin (antikoagulans čija je interakcija sa brusnicom osporavana) zaista se čini da ima neobičan odnos sa vitaminom K koji može da se pronađe u listastom zelenom povrću.

Kad se sretne sa vitaminom K u krvotoku, efikasnost varfarina je smanjena.

To ne znači da pacijenti na varfarinu ne smeju da jedu zeleno povrće, ali znači da doza njihove terapije mora da bude prilagođena njihovoj uobičajenoj ishrani, a ona mora da ostane dosledna.

„Jedete mnogo više zelenog povrća od mene? Lekar će vam verovatno pojačati dozu varfarina, da bi potro efekte zelenog listastog povrća“, kaže Čen.

Pacijenti koji uzimaju klasu antidepresiva poznatu kao inhibitori monoaminske oksidaze (MAOI) obično se savetuju da prilagode ishranu koja je ima nisku količinu fermentisane hrane i nekih zrelih sireva zbog njihovog visokog nivoa tiramina.

Ovaj enzim menja sposobnost tela da metaboliše tiramin i može da dovede do skakanja krvnog pritiska.

Tri flaše mleka — Mlečni proizvodi kao što su mleko, jogurt i sir mogu da promene način na koji se određeni antibiotici apsorbuju u vašem sistemu za varenje

Mlečni proizvodi kao što su mleko, jogurt i sir mogu da promene način na koji se određeni antibiotici (kao što su ciprofloksacin i norfloksacin) apsorbuju u vašem sistemu za varenje.

Taj mehanizam istraživači nazivaju „efektom sira“.

Hrana koja ima mnogo vlakana, kao što su ovsene pahuljice sa celim zrnom, mogu da imaju sličan efekat.

Molekuli iz mlečnih proizvoda i vlakana čini se da praktično „grle“ one u lekovima dok su ovi u crevima i sprečavaju ih da uđu u krvotok, kaže Čen.

„Lek čak ni ne završi u vašoj krvi, zato što se u crevima mlečni proizvodi vezuju za lekove i oni ostaju u stomaku“, kaže Čen.

Rešenje je ovde prosto - pacijenti treba da izbegavaju da upražnjavaju mlečne proizvode dva do četiri sata pre ili posle prepisanog antibiotika.

„Možete i dalje da unosite mleko i sir, samo nemojte da ih uzimate istovremeno“, kaže Čen.

Iako bi ove interakcije mogle da deluju pomalo zastrašujuće, nije sve samo čemer i jad.

Bočica sa tabletama, lekovi — Naučnici se nadaju da će postati moguće koristiti interakciju hrane i lekova kako bi se poboljšala efikasnost nekih lečenja

Neki istraživači se nadaju da će iskoristiti interakcije između lekova i hrane, pića i bilja koje uzimamo da bi se pojačali korisni efekti farmaceutskih lečenja.

Neki onkolozi, na primer, pokušavaju da učine lečenje raka efikasnijim iskorišćavajući načine na koje hrana ima interakciju sa određenim lečenjima.

Putanja koja reguliše rast ćelija i meta je nekih lekova za rak izgleda da bolje reaguje na lečenje kad ga prati hrana sa malom količinom šećera, otkrio je Luis Kantli, ćelijski biolog na Harvadskom Medicinskom fakultetu u Bostonu, u Masačusetsu.

„Ljudi su se razvili pre više stotine hiljada godina da bi jeli meso i nekuvano povrće, koji ne izazivaju brzi skok glukoze posle obroka“, kaže Kantli.

Rak je bio verovatno redak uzrok smrti pre više hiljada godina, a povećanje broja kancera u poslednjih pet decenija „vrlo je verovatno“ povezan sa dramatičnim skokom u našoj konzumaciji hrane sa ugljenim hidratima koji se brzo ispuštaju, ukazuje.

Kantlijevi eksperimenti iz 2018. godine kad je hranio miševe ketogenom ishranom, mala količina ugljenih hidrata, a velike porcije mesa i povrća, pokazala je obećavajuće preliminarne rezultate kada su lekovi protiv raka delovali efikasnije na miševima koji su bili na dijeti.

Njegov tim je započeo testove uticaja na malom broju ljudskih pacijenata preko start-apa Fejt Terapeutiks u, kako sam kaže, pokušaju da „preformuliše nauku borbe protiv raka tako da koristi metabolizam“.

Slična ispitivanja koja su koristila Kantlijeve unapred spakovane obroke takođe su u toku u njujorškom Memorijalnom ketering kancer centru Sloun sa ženama sa kancerom endometrijuma.

Ali veliki nerešiv problem i dalje ostaje puki broj interakcija između hrane i lekova.

Zbog toga je naučna saradnica za ishranu Milešević čak udružila snage sa timom kompjuterskih biologa da bi sakupili sve informacije o interakcijama između hrane i lekova.

Koristili su dostupne informacije u naučnoj literaturi u jednoj dobro organizovanoj bazi podataka u nadi da će ih tako bolje pratiti.

„Mislili smo da će biti lakše, ali nije baš bilo toliko prosto, morali smo da krenemo ispočetka“, kaže Enrike Karilo de Santa Pau, kompjuterski biolog sa španskog Instituta za hranu IMDEA u Madridu.

Bilo je jako malo baza podataka, a nijedna od njih se međusobno nije poklapala.

Na kraju su završili sakupljajući podatke o milionima interakcija između hrane i lekova u novoj platformi kojoj pristup imaju kliničari.

To je složena slika i još uvek mora da se raspetlja.

Ali u budućnosti bi to takođe moglo da znači da lekari mogu da preporučuju ishranu koja će dopunjavati tok lečenja lekom.

U međuvremenu, verovatno je pametno odustati od vijagre i soka od nara.

*Napomena: Sav sadržaj u ovom članku je tu samo radi opšte informacije i ne treba ga posmatrati kao zamenu za medicinski savet vašeg lekara ili bilo kog drugog zdravstvenog profesionalca.

BBC nije odgovoran za bilo koju dijagnozu koju postavi korisnik na osnovu sadržaja ovog sajta.

BBC nije odgovoran za sadržaj bilo kakvih navedenih spoljnih linkova na internet stranice, niti podržava bilo koji komercijalni proizvod ili uslugu pomenutu ili savetovanu na bilo kojoj od tih spoljnih stranica.

Uvek se konsultujte sa vaši lekarem opšte prakse ako ste na bilo koji način zabrinuti za vlastito zdravlje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk