Двоје ухапшено у Србији због сумње да су обучавали Молдавце и Румуне за 'нереде' током молдавских избора

Неколико дана уочи парламентарних избора у Молдавији, полиција Србије ухапсила је двоје осумњучених да су починили кривично дело организовања учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави.

Терете се за „организовање борбено-тактичке обуке за држављане Молдавије и Румуније&qуот;.

Циљ обуке, како се сумња, било је обучавање да се ефикасније пружи физички отпор полицијским службеницима Молдавије у случају нереда током изборног дана, саопштило је Министарство унутрашњих послова Србије.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати после чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Шапцу, граду на западу државе.

Претходно је молдавска полиција 22. септембра привела 74 људи, осумњичених да су обучавани и у Србији како би изазвали нереде у држави.

Заплењени су новац, униформе, оружје и експлозив, а сумња се да су били умешани и руски обавештајци, саопштило је молдавско Тужилаштво за борбу против организованог криминала.

После хапшења, Маја Санду, председница Молдавије, земље кандидата за чланство у ЕУ, упозорила је да Кремљ угрожава независност и европску будућност земље.

Проруска опозиција тврди да председница на тај начин покушава да застраши њихове бираче пред гласање 28. септембра.

У видео снимку 'Војни кампови у Србији које су организовале руске тајне службе', приказано је хапшење више људи, као и интерне преписке осумњичених.

Европска комисија очекује независну истрагу о држављанима Молдавије које су Руси наводно обучавали у Србији, рекла је портпаролка Анита Хипер 25. септембра.

Шта о обуци кажу молдавске власти?

У снимку, који су објавили молдавски правосудни органи, види се и фотографија печата у пасошу са граничног прелаза Српска Црња, банатског места на граници Србије са Румунијом - датум је 24. јул 2025.

„Где сте ишли?&qуот;, поставља питање мушкарац који се не види док говори.

Одговор троје људи, двоје мушкараца и жене, исти је - ишли су у Србију за шта су добили новац.

„Шта сте тамо радили?&qуот;, чује се даље на снимку.

„Учили су нас да користимо воки-токије и приказивали су нам неке демонстрације руских група, говорили су нам шта да радимо, а шта не&qуот;, одговара један од њих.

У тренинзима је учествовало више десетина људи, додаје се у снимку.

Тамо су наводно обучавани и како да пробију полицијске кордоне, пруже отпор органима реда и користе гумене палице, лисице, а у неким случајевима и ватрено оружје.

Сви кажу да су се задржали неколико дана.

Групе су биле организоване хијерархијски - од лидера до чланова, који су добијали од 420 до 250 евра, пише у саопштењу молдавског тужилаштва.

У кампу није било држављана Србије, инструктори су говорили руски језик, потврдили су из ове институције за ББЦ на српском.

„Молдавци су легално ушли у Србију, а молдавске и српске власти нису сарађивале у овом случају&qуот;, додали су у писаном одговору.

После покретања истраге у вези са овим случајем, „Министарство правде Србије затражиће од Молдавије путем међународне правне помоћи информације и доказе како би наставили поступак&qуот;, саопштио је МУП.

Шта је саопштила српска полиција?

Обука је, наводно, организована од 16. јула до 12. септембра за између 150 и 170 држављана Молдавије и Румуније, наводи МУП.

Један од притворених је организовао и финансирао обуку у угоститељском објекту у близини Лознице, на западу Србије.

Други се сумњичи за саучесништво, а терети се и за кривично дело недозвољене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја које је пронађено током претреса стана.

Полиција је одузела лаптопове, мобилне телефоне, уређај за детекцију и праћење радио-фреквентних сигнала.

Шансе да се организују ти кампови за обуку страних држављана без сазнања домаћих органа безбедности су заиста јако мале, указује Марко Савковић из Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд).

Из Владе Србије још нису званично коментарисали случај.

Министарства спољних и унутрашњих послова нису одговорила на упит ББЦ новинара за коментар.

„Београд би требало брзо да се огласи, јер тврдње износи званични орган Молдавије, а без реакције спекулације само расту&qуот;, каже Савковић.

Додаје и да би ово могао да буде и потенцијални спољнополитички проблем.

„Србија има начелно пријатељске односе са Молдавијом, између осталог јер је она једна од ретких европских држава која није признала Косово&qуот;, објашњава за ББЦ на српском.

Ове обуке нису традиционални војни кампови, вец́ кратки, паравојни курсеви, а оперативци се често организују да припреме или подстакну неки облик грађанских нереда, каже Ето Бузиашвили, истраживачица америчке организације Атлантски савет.

„Недавна притварања у Молдавији нису толико нова тактика, већ наставак истих.

„Посредници повезани са проруским политичким актерима често су кључни играчи у регрутовању чланова које понекад воде у трец́е земље, наводно, Србију, а затим назад у Молдавију у мини групама&qуот;, каже Бузиашвили за ББЦ на српском.

Често се користе спортски кампови, како би се прикрила сврха састанка, додаје.

Међусобна оптуживања

Чињеница да постоје сазнања о тим случајевима „огромно је признање за Владу Молдавије, која се показала отпорном и способном да се супротстави снагама које би желеле да та земља скрене с европског пута или које би желеле да ЕУ не успе&qуот;, изјавила је Марта Кос, европска комесарка за проширење.

Огласила се и руска Спољна обавештајна служба (СВР).

„Европске бирократе из Брисела одлучне су да Молдавију држе на курсу њиховом русофобичном политиком.

„То планирају да ураде по сваку цену, између осталог распоређивањем трупа и де факто окупацијом земље&qуот;, кажу руски обавештајци.

Два дана касније, портпаролка Европске комисије Хипер рекла је да се „неће упуштати у руску пропаганду&qуот;, оценивши да је реч о „ширењу дезинформација&qуот;.

Маја Санду, председница Молдавије, и оснивачица владајуће проевропске Партије акције и солидарности (ПАС), упозорила је почетком ове недеље да Москва троши стотине милиона евра како би утицала на гласање, што је Русија негирала.

„Кремљ сипа стотине милиона евра да купи стотине хиљада гласова.

„Људе свакодневно трују лажима, а стотине људи су плаћене да изазивају нереде, насиље и шире страх“, изјавила је.

Русија је одбацила оптужбе, тврдећи да Санду „подстиче антируско расположење како би освојила гласове&qуот;.

Игор Додон, лидер главног опозиционог Патриотског изборног блока и некадашњи председник државе, тврди да молдавске власти покушавају да „застраше народ и да их ућуткају&qуот;, преноси Ројтерс.

• Председница Молдавије: „Русија спрема државни удар, део плана су и држављани Србије и Црне Горе&qуот;
• Како мрежа за ширење лажних вести финансирана из Русија саботира изборе у Европи: ББЦ истрага
• Мења ли гласање о Косову однос Србије према бившим совјетским републикама

ББЦ истрага: Тајна мрежа за ширење лажних вести

хттпс://иоуту.бе/ксзј3ВУУНАЈИ

Да Москва покушава да омете предстојеће демократске изборе у једној источноевропској држави, финансирајући тајну мрежу за ширење лажних вести показало је истраживање ББЦ објављено крајем септембра.

Уз помоћ новинарке на тајном задатку, откривено је да су чланови ове мреже обећавали новац учесницима ако буду објављивали проруску пропаганду и лажне вести које подривају владајућу странку у Молдавији пред парламентарне изборе.

Учесници су плаћени да пронађу присталице молдавске проруске опозиције, које ће снимити у тајности, као и да спроведу такозвану анкету.

Резултати селективног узорка, сугерисао је организатор мреже, могу да доведу у питање исхода избора.

ББЦ је открио везу тајне мреже и молдавског олигарха Илана Шора, који је под америчким санкцијама због „злонамерних операција утицаја из Кремља&qуот;.

Шор, сада бегунац, борави у Москви и није коментарисао налазе ББЦ истраге.

Није први пут

Ово није први пут да молдавске власти тврде да се у земљама Западног Балкана обучавају људи да би изазвали нереде под вођством Русије.

Уочи председничких избора и референдума о придруживању ЕУ 2024. молдавске власти су тврдиле да су идентификовале више стотина младих људи наводно обучаваних у Русији, Босни и Херцеговини (БиХ) и Србији како би дестабилизовали Молдавију.

Учили су их како да изазову инциденте, користе оружје и физички се сукобе са полицијом, саопштиле су тада молдавске безбедносне службе.

Један од учесника ових кампова испричао је за молдавске медије да је прво боравио у Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине, а потом у селу Раденка у источној Србији.

Учествовао је у борбеним вежбама и обучаван је за управљање дроном, рекао је.

Србија је међу државама које су главна мета руске кампање ширења дезинформација, указује недавно истраживање Центра за информације на Америчком универзитету у Бугарској.

Анализа више од пола милиона текстова објављених на страницама мреже Правда, групе сајтова који према овом истраживању шире руску пропаганду, показала је да је Србија на четвртом месту по броју објављених текстова у односу на број становника, преноси Ал Џазира.

Председница Молдавије је и у фебруару 2023. оптужила Москву да планира државни удар како би збацила њену проевропску владу, а да је за ту операцију планирано да у земљу уђу и држављани Русије, Белорусије, Србије и Црне Горе.

Тврдње председнице Санду је негирао Ивица Дачић, министар спољних послова Србије, затраживши да „органи Молдавије хитно доставе сваку информацију коју поседују.&qуот;

„Ми до сада нисмо никада добили такво обавештење&qуот;, изјавио је тада Дачић, а пренела телевизија Н1.

'Историјски' избори

Маја Санду је победила Игора Додона у другом кругу председничких избора 2020, а њена странка има и солидну већину у парламенту.

Молдавија, некадашња совјетска република, са 2,6 милиона становника, међу најсиромашнијим је у Европи, а енергетски је највише зависила од руског гаса.

Значајан број становника говори руски.

У отцепљењом региону Придњестровље, који подржава Москва, и даље су смештене руске трупе.

Годинама је утицај Москве присутан у молдавској политици.

Када је Русија покренула инвазију на Украјину у фебруару 2022, Молдавија је поднела захтев за чланство у ЕУ и исте године добила статус кандидата.

„Спољнополитичка позиција јој је деликатна, попут Србије је начелно на ЕУ путу, а војно је несврстана.

„Успела је уз помоћ ЕУ да се повеже на европске мреже и смањи зависност од Русије&qуот;, указује политиколог Савковић.

Подсећа да се и 2020. говорило о наводном руском мешању у председничке изборе, а да је ипак победила проверопски оријентисана председница.

Други мандат је Санду добила и 2024, када је одржан референдум о промени Устава и обавезивању на придруживање ЕУ.

Гласање о европском путу Молдавије показало је дубоке поделе у друштву, а на крају су одлучујући били гласови дијаспоре.

Око 50 одсто људи је било за улазак у европски блок, док је 49,54 било против, због чега многи ове изборе називају историјским.

Погледајте видео о изборима у Румунији

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Референдум у Молдавији: Половина за, половина против ЕУ
• Избори у Молдавији: Проевропска председница Маја Санду освојила други мандат
• „Желимо да будемо део Русије&qуот;, порука демонстраната у Молдавији
• Придњестровље је „Ахилова пета“ Молдавије - да ли је то нови Донбас
• Руска служба: 'Европска унија спрема 'Мајдан' у Србији'; Брисел: 'То није тачно'
• Хиљаде људи на проевропском митингу ​​у главном граду Молдавије

(ББЦ Невс, 09.26.2025)