Godišnjica smrtonosnih poplava u Donjoj Jablanici, istraga tužilaštva 'u završnoj fazi'

Godinu dana od poplava, Donja Jablanica, u kojoj je život izgubilo 18 ljudi, izgleda kao da se voda tek povukla.

Mnoge kuće su i dalje oštećene, blato je po brojnim objektima, a kamenje iznad magistralnog puta koji spaja glavni grad Sarajevo i Mostar.

U katastrofalnim poplavama između 3. i 4. oktobra 2024. godine u Bosni i Hercegovini stradalo je ukupno 27 ljudi.

Od toga je dve trećine poginulo u Donjoj Jablanici, gde su bujice s brda sručile stene i materijal iz obližnjeg kamenoloma.

Istraga tužilaštva traje već godinu dana i sada je „u završnoj fazi", kako je saopšteno, iako nijedna optužnica nije podignuta.

Kontejner – prva pomoć koja traje mesecima

Nekoliko dana uoči godišnjice od tragedije, Jablaničani čiste okućnice, popravljaju donje spratove kuća.

Zastanem kod temelja kuće koji svedoči da je tu do pre godinu dana neko živeo.

„Stradala je jedna žena u toj kući“, kaže mi meštanka, ali ne želi da se predstavi.

Tokom poplava 22 kuće su u potpunosti uništene, a 50 ih je oštećeno.

Mnogi sada žive kod rodbine, prijatelja, a desetak porodica je u privremenom kontejnerskom naselju koje je donacija iz Turske.

„Snalazimo se. Tesno je ovo za nas petoro“, kaže Mersiha Begović za BBC.

Njen komšija i ovaj put je Adil Begović.

Sličnu sudbinu dele već godinu.

Preživeli su, ali ostala je trauma i velika materijalna šteta.

Sa suprugom i dva sina satima se borio za život.

„To je bilo bar u dva, tri navrata da jedva preživiš. To je bila neka sudbina da ostaneš“, govori Adil za BBC.

U nekoliko kvadrata s nestrpljenjem čeka da ponovo dobije krov nad glavom.

„Nama je taj krov spasio život. Satima smo na krovu čekali pomoć“, seća se Adil kobnog oktobra lani.

Adilu i danas ponekad nije jasno kako je preživeo.

Ipak, veruje da je zaslužan što se setio da pobegnu na krov do kojeg voda, na sreću, nije došla.

Nije razmišljao niti je imao kad da išta od stvari iz kuće sačuva.

Bilo bi mu, priča, draže da je sačuvao život strine koja je bila u kući pored njegove.

„To su bile sekunde da se spaseš. Da sam izgubio dve sekunde i da sam krenuo njoj da je spasim i mi bismo stradali", govori s blagim osećajem krivice.

U pokušaju da spasu komšije ili članove porodice mnogi su završili tragično.

„Kad kiša pada, ja sebi čupam kosu.

„I dan danas me je strah", kaže Lejla Begović iz Donje Jablanice kojoj je tokom poplava poginuo suprug.

„Ja više nemam muško u kući", dodaje ova kuvarica u jednom restoranu, u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

• „Voda je nosila kuće kao papir”: BBC u mestima u Bosni i Hercegovini pogođenim poplavama
• Majske poplave 2014: Dani kad se „voda spojila sa sivilom neba“, a Obrenovac postao „močvara“
• Kako obnoviti život i osušiti kuću posle poplave, četvrti put u sedam godina

I ona kao i većina drugih preživelih ide na psihoterapiju, ali trauma je i dalje veoma prisutna.

„Trebaće kažu psiholozi dve godine da dođemo sebi", kaže Edina Begović, koja je u poplavama izgubila kuću, ali srećom svi članovi njene porodice su preživeli.

Seća se noći u kojoj je razmišljala samo o jednoj stvari – da spase dvogodišnju unuku koju su vodena bujica i kamenje zatrpale u sobi.

„Krevet na kojem se spavala je odleteo dva metra u vis", dodaje Edina.

Kada je kuća poplavljena nestalo je i struje što je otežavalo potragu za unukom.

„U jednom trenutku sin je napipao njenu nogu i izvukao je", govori Edina.

Od tog trenutka borba za život je trajala satima.

Sa sinom, unukom i suprugom je bila zarobljena u kući koja je skoro uništena.

„Dva i po sata smo bili u vodi, sin je non-stop zvao upomoć dok nije komšija došao.

„Voda se malo povukla, pa smo skakali sa prozora", dodaje Edina.

„To nema ni u hororu", seća se Edina.

Uzrok smrti: gušenje zemljom

Dok je većina žrtava u drugim delovima BiH stradala od vode, u Donjoj Jablanici većina je stradala od materijala koji se na selo sručio sa obližnjeg brda.

„Utvrđeno je da je smrt kod većine stradalih nastupila usled gušenja zemljom i sličnim sadržajem", saopštili su iz Tužilaštva Hercegovačko-neretvanskog kantona, jednog od deset u entitetu Federacija BiH.

Obdukciju 13 tela radio je specijalista sudske medicine Dražen Damjanjuk koji je u ranijoj izjavi za BBC rekao da je sve izgledalo kao da je Donju Jablanicu pogodio zemljotres, a ne poplava.

„Uzrok smrti je bio u 80 odsto slučajeva gušenja muljem, peskom, kamenčićima, a u 20 odsto su mehaničke povrede koje su nastale dejstvom stena, zidova, kuća, plafona i slično", rekao je on za BBC na srpskom.

Meštani, ali i tužilaštvo sumnjaju da je uzrok velikog broja smrtnih slučajeva kamen iz kamenoloma za koji je nekoliko institucija reklo da nisu izdali dozvole.

Kamenolomom upravlja firma „Sani" iz koje nisu odgovarali na upite BBC-a.

„Nije kriv on, kriv je onaj ko mu je dao dozvolu", rekla je BBC-u jedna meštanka Donje Jablanice govoreći o vlasniku kamenoloma.

Mnogi smatraju da su institucije i inspekcijski organi na više nivoa vlasti odgovorni što je kamenolom uopšte radio.

„Sani d.o.o" je imao dozvolu za geološka istraživanja, ali nikada nije imao dozvolu za eksploataciju kamena.

Kantonalna Vlada saopštila je kako firma nikada nije dobila dozvolu za iskopavanje kamena.

„Društvo za eksploatiranje i obradu kamena, trgovinu i usluge Sani d.o.o. je od Vlade HNK-a u više navrata tražilo koncesiju za eksploatisanje kamena na području Donje Jablanice, što nikada nisu dobili", saopšten je iz Vlade HNK.

No, kamenolom je radio, i tokom godina firmi je izrečeno više kazni.

Slučaj već godinu istražuje kantonalno tužilaštvo.

„Izgubio sam sve osim familije": Svedočenja preživelih u poplavama kod Konjica

Za godinu dana nema ni optužnice

BBC je u više navrata tražio odgovore iz Tužilaštva, ali su umesto toga nekoliko dana pre godišnjice izdali saopštenje.

U međuvremenu su obavili brojna veštačenja - rudarske, geodetske, geološke i finansijske struke i saslušani su svedoci, saopštili su.

Prikupljeni su podaci od Federalnog hidrometeorološkog zavoda, kao i podaci od drugih institucija i službi, dodaju iz Tužilaštva.

Pod istragom je četvoro ljudi i jedna firma.

Sumnjiče se za različita krivična dela - zloupotreba položaja ili ovlašćenja, teški slučajevi izazivanja opšte opasnosti, zagađivanje okoline i nesavestan rad u službi.

„Istraga se nalazi u završnoj fazi i njen završetak očekujemo u skorije vreme", a da li će doći do podizanja optužnice zavisiće od prikupljenih dokaza, saopštili su.

„To je marketinški trik. Da nam zamažu oči", smatra Ajla Jahić, članica neformalne grupe građana “4. oktobar".

Tokom poplava stradala je i njena baka, ali kaže da je jednako boli i smrt komšija.

„Za godinu dana je celi proces mogao biti završen, a mi nemamo ni optužnicu.

„Dokazi su više nego očigledni. Da se nešto takvo desi u četiri minuta moralo je biti nešto prejako, a prejak je bio kamen“, kaže Jahić za BBC.

Ova diplomirana pravnica nije zadovoljna ni činjenicom da su istragom obuhvaćene samo četiri osobe.

„Odgovornost je daleko šira. Za 20 godina puno je ljudi koja je trebalo da zaustave rad kamenoloma, a nisu.“

Kaskanje države meštani su videli u prvim danima nakon poplava.

Selo je bilo zatrpano, putevi neprohodni.

Prošli su meseci, a službe Federacije BiH, jednog od dva entiteta u državi, nisu popravile nekoliko metara oštećene pruge koja je bila jedina železnička veza sa jugom države.

Dnevne štete su iznosile stotine hiljada evra, procenjuje se.

Prugu je na kraju popravila privatna kompanija iz Turske.

Kuće za više porodica sada grade humanitarna udruženja, a država je pala i na tom ispitu.

Deo kuća obnoviće ili ponovo izgraditi Evropska unija.

Nekoliko sedmica nakon poplava predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je pomoć EU u iznosu od 20 miliona vera.

Nekoliko stotina metara od naselja čiji delovi su sravnjeni sa zemljom gradi se novo naselje u kojem humanitarno udruženje Pomozi.ba gradi 16 kuća.

Još četiri će izgraditi na privatnim placevima.

Pas kao spasilac

Amina Imamović te noći je učila do kasno i već je bila pospana kada je njen pas počeo da grebe po vratima.

„Rekla sam mu – 'Don, smiri se'. Otvorila sam vrata i uvela sam ga u kuću", kaže Amina za BBC.

Veruje da ga je spasila sigurne smrti, ali i on nju i njenu porodicu.

„Držao nas je budne. U jednom trenutku popucali su prozori od vode i mi smo pobegli kroz prozor."

I danas jedno drugo teše.

U kuću iz koje su se spasili, ne misle se da se vrate.

„Ne mogu ovde više živeti. Nema rodbine, nema komšija."

Od noći u kojoj je život izgubilo devet članova njene familije, Amina ne voli kišu.

„Setim se odmah tih zvukova, te noći."

U danima oko godišnjice posebno se seća jutra kada je saznala tužne vesti.

„Ovde su svi mrtvi", rekao joj je otac kada je došao do kuće u kojoj je živela njena tetka s porodicom.

Od pet članova tog domaćinstva, preživeo je samo osmogodišnji dečak.

Od kuće u kojoj su živeli ostale su samo stepenice.

Nekoliko metara dalje sada je samo kamen.

„Ovde su bile tri kuće. Tu je poginulo devet ljudi", priča nam Amina dok pokazuje na livadu na kojoj se ne vidi ništa, pa ni temelji.

„Nismo jadni. U ovim trenucima setim se moje pokojne tetke koja mi je uvek govorila – ne daj da vide kad si tužan", dodaje Amina, skrivajući emocije dok sedi na ostacima kuće u koju je do tog 4. oktobra išla svaki dan.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Od sirene do SMS poruke: Da li na Balkanu funkcioniše sistem za upozoravanje na nepogode
• Kolika je opasnost od poplava u Srbiji i kako se zaštititi
• Poplave: Šta raditi kad voda nadođe

(BBC News, 10.04.2025)