„Нећемо јести бубе": Од шале на интернету до теорије завере

Током читаве људске историје, инсекти су били саставни део јеловника.

Један од најранијих познатих описа ентомофагије (једење инсеката) датира чак из 30.000 године п.н.е, на древним пећинским цртежима у Алтамири, у северној Шпанији, илуструјући сакупљање пчела.

Данас многи људи у Латинској Америци, Азији и Африци редовно конзумирају инсекте.

У Мексику, на пример, кувани и пржени скакавци, тзв. „чапулин“, популарна су барска грицкалица која се све више сервира у гурманским ресторанима.

Али нису баш сви загризли.

Иако се инсекти одавно сматрају јефтиним, здравим и одрживим извором протеина, углавном изостају са америчких и европских трпеза.

Последњих година ова неспремност појачана је читавом мрежом теорија завере које тврде да „светске елите“ присиљавају јавност да одустане од меса у корист буба.

Ова дезинформација прикрива легитимно научно истраживање инсеката као извора протеина повољног по климу и могла би да омете пребацивање на одрживије системе прехране, упозоравају истраживачи.

Најчешће се појављује у Сједињеним Америчким Државама и џеповима Европе.

• Да ли бисте јели инсекте да су укуснији
• Паста од инсеката поделила Италију: Влада поручује да ће се „одупрети овом лудилу&qуот;
• „За мене су они као кокице&qуот;: Да ли скакавци могу да замене говедину

„Нећу јести бубе“ је теорија завере према којој „светске елите“ присиљавају обичне људе да једу бубе под изговором заштите животне средине, каже аналитичарка дезинформација Сара Аниано.

Аниано, која годинама истражује ову теорију у Центру за екстремизам Антидифамацијске лиге, каже да се она савршено уклапа у постојеће страхове о „изопаченом пропадању западне цивилизације“.

Оно што је започело као полуиронични мим на интернет форуму сада се прелило на ободе политике и у Европи и у САД.

У Холандији, Тјери Боде, посланик и лидер ултрадесничарске странке Форум за демократију, одржао је говор против Европске уније (ЕУ) у марту 2023. године, узвикнувши: „Нема шансе!“ док је просипао злаћане брашнасте црве из кесе.

Боде је касније објавио фотографију тог тренутка на Иксу, уз потпис: „НЕЋЕМО ЈЕСТИ БУБЕ“.

Лега пер Салвини Премиер, италијанска ултрадесничарска странка, платила је билборд у Конељану, у Италији, са натписом: „Променимо Европу пре него што она промени нас“ и датумима за изборе за ЕУ 2024. године, поред крупног плана особе која једе нешто што личи на скакавца, изједначивши ентомофагију са губитком традиционалних вредности.

Пре него што је добио отказ на Фокс њузу 2023. године, последњи специјал америчког водитеља Такер Карлсона у његовој стриминг емисији Оригинали Такера Карлсона, била је получасовна емисија „Нека они једу бубе“.

Истражујући политику хране руковођену борбом против климатских промена, Карлсон тврди да „људи који владају“ гурају бубе на тањир јавности.

У епизоди се појављује холандска ултрадесничарска активисткиња Ева Влардингербрек, која је назвала једење инсеката „тестом послушности“ у организацији владе која прекорачује своја овлашћења и појачала подршку протестима фармера услед предлога о смањењу сточног фонда.

„Нећу јести бубе је некада био мим“, каже Карлсон.

„Сада је то покрет.“

Други десничарски амерички теоретичари завера као што су Алекс Џонс и Кендас Овенс, заједно са инфлуенсером Џеком Мегвајером такође су ширили теорију завере „Нећу да једем бубе“.

Али одакле је потекао овај фабриковани страх да ће људи бити силом храњени инсектима?

У пролеће 2020. године, Светски економски форум (ВЕФ) – међународна невладина организација која стоји иза годишње конференције у Давосу, у Швајцарској – представио је иницијативу „Великог ресета“, напора да се смањи неједнакост у свету и унапреде еколошке иницијативе током пандемије ковида 19.

Али за теоретичаре завере, конференција у Давосу била је „доказ“ да најбогатији људи света покушавају да искористе пандемију ковида 19 као средство за реорганизовање друштава у глобалистичко-тоталитарне режиме на штету обичног народа, према АДЛ-овом Центру за екстремизам.

„Нећу јести бубе“ први пут се појавило на 4цхан-у, анонимном форуму, још у августу 2019. године, али је његова популарност скочила у небеса након што се спојио са завером Великог ресета током пандемије ковида 19, каже Аниано.

ВЕФ је 2021. године објавио чланак у ком каже да су инсекти одрживији од меса, и што се тиче борбе против климатских промена и што се тиче доступности хране.

„Завера са бубама надовезује се на идеју да је гласања за левицу једносмерна карта за крај савременог друштва какво познајемо“, каже Аниано.

Једна тако једноставна потреба као што је храна препуна је обележја културе и идентитета, каже она.

ЕУ је одобрила четири инсекта као нову храну у јануару 2023. године, дозволивши неким врстама инсеката да буду коришћени као састојци на ЕУ тржишту под одређеним условима за употребу.

Четири одобрена инсеката су кућни црвчак, ларва житне бубе, миграторни скакавац и осушена ларва брашнастог жижка.

Та одлука изазвала је велико незадовољство на друштвеним мрежама.

Француски десничарски политичар Лорен Дупломб критиковао је нову дозволу ЕУ за храну, рекавши: „Не смемо дозволити да Французи једу инсекте без њиховог знања.“

Ова лажна тврдња сугерише да ЕУ не захтева да инсекти буду јасно обележени кад су помешани са другим састојцима.

Према закону ЕУ, присуство инсеката у неком производу мора бити јасно и недвосмислено назначено на његовој етикети.

У јануару 2025. године, Европска комисија је одобрила брашнасте црве самлевене у прах и третиране ултраљубичастим светлом као нову храну.

Према овим прописима, ЕУ је одобрила и до четири одсто његове употребе у хлебу, сиру и пасти – уз захтев да буде јасно назначен међу састојцима на етикети производа.

Ипак, налози евроскептика на друштвеним мрежама осудили су ово одобрење и регулативу.

„Из еколошког лудила, они предузимају ризик да потрују читав европски континент како би могли да се надмећу са узгојем стоке“, рекао је Флоријан Филипот, оснивач француске националистичке партије Лес Патриотес у снимку на Иксу.

Он је изнео лажну тврдњу да ће бити и „до четири грама на сваких 100 грама“ ларви у „нашем хлебу, компотима, пастама“, изневши сличну, нетачну тврдњу као и Дупломб: да људи на власти користе климатске промене као изговор да би натерали просечног Европљанина да једе бубе без његовог пристанка.

Реторички гледано, реченица „Нећу да једем бубе“ атрактивно је осмишљена као одговор на наређење, али то наређење никад није издато, објашњава Аниано.

Ефикасност овог мима лежи у његовој једноставности, искориштавајући дубље анксиозности у вези са неповерењем према властима, нарочито током ванредних стања као што су климатске промене и пандемија, ковида 19, додаје она.

Како се борити против ове дезинформације?

Теорије завере задовољавају емоционалну потребу, каже Стивен Левандовски, професор когнитивне науке на Универзитету у Бристолу у Великој Британији, који проучава негирање науке и реакције на дезинформације.

Теорије завере се обично јављају из жеље да се разуме свет, каже он.

Док просечна особа покушава да се избори са неизвесношћу, нарочито током кризних периода, могуће је да јој је тешко да живи у свету који доживљава као насумичан.

Завере пружају некакве наративе кад их, понекад, уопште нема, према једном истраживању.

Теорије завере доносе осећај контроле у непредвидивом свету, објашњава Левандовски.

Веровање да те моћне (ма колико злокобне) силе стоје иза светских догађаја може да делује умирујуће пре него прихватање насумичности, зато што то инсинуира да су ти догађаји онда могли бити спречени.

„Макар ако верујете да свет води кабала мрачних сила, можете да замислите да ти зликовци можда то нису морали да ураде“, каже Левандовски.

Аниано тврди да неоснована теорија завере „Нећу јести бубе“ показује страх: да ако олигарси контролишу наше залихе хране, онда они контролишу сваки аспект наших живота.

Ова реченица често иде у пару са „Нећу да живим у чаури“, која призива мрачну, дистопијску визију будућности у којој су вам одузети слобода и задовољство, додаје Аниано.

„Нећу јести бубе“ је атрактивна као завера зато што је та реченица „смешна, забавна и садржи трачак истине“, будући да су инсекти стварно јестиви и добар извор протеина, каже Левандовски.

Јестиви инсекти често садрже већи проценат протеина по тежини од многих протеина биљног порекла и неких извора протеина животињског порекла.

Садржај протеина у инсектима може да чини и до 60 одсто њихове суве тежине, према америчком Националном институту здравља (НИХ).

Брашно од цврчака, на пример, садржи између 46 одсто и 70 одсто протеина; садржај протеина у немасној скуваној говедини је око 26 одсто.

Четбот вештачке интелигенције у борби против теорија завере

Специјализован четбот вештачке интелигенције можда је решење које обећава у дерадикализацији теоретичара завере, показује истраживање.

Нова студија вештачке интелигенције звана ДебункБот значајно је смањила веровање учесника у конкретну теорију завере коју су помињали током три рунде разговора, са ефектима који су трајали најмање два месеца.

„Вештачка интелигенција је бескрајно стрпљива“, каже Левандовски.

„Није важно колико питања поставите ЧетГПТ-у о убиству Кенедија; весело и љубазно ће одговарати на њих. Људи то не могу.“

Међутим, коришћење вештачке интелигенције да би се смањиле теорије завере у вези са климом долазе се властитим изазовима, јер ова технологија троши много енергије.

Теоретичари завере у вези са климом – у екстремним случајевима – тешки су за разговор зато што продуктивна интервенција захтева не само проверавање чињеница, већ и бављење емоционалном потребном коју веровање у завере задовољава, каже Левандовски.

„Нећете бити успешни ако кажете: 'Ујка Брус, ти си луд… не веруј у те потпуне глупости'“, каже Левандовски.

„Већ, уместо тога, ви можете да питате: 'Коју функцију задовољавају твоја уверења? Зашто верујеш у ово?'“

Иако интервенција уме да буде мукотрпна, то не значи да од ње треба да се одустане.

Климатске дезинформације подривају ефикасну еколошку акцију, према истраживањима.

„Иако имам много емпатије према индивидуалним жртвама теорија завере, оне нису безазлене“, каже Левандовски.

„Завере нису безазлени украси у пејзажу забаве – оне су дубоко штетне, не само по људе који падају на њих, већ и по друштво у ширем смислу.“

„Ако је вољена особа пропала дубоко у зечју рупу и мисли да Џорџ Сорош саставља светску владу и да они желе да ми једемо бубашвабе, за нас је болно суочити се са њима“, признаје Левандовски.

„Понудите им емпатију и ангажујте их у дугој терапији депрограмирања која подразумева појединачну психолошку негу и упорност, сличну људима који излазе из култова.“

Разноврсна решења за доступност хране постоје да би задовољиле различите преференције и културе, каже Џесика Фанзо, директорка Иницијативе храна за човечанство у Климатској школи Универзитета Колумбија у Њујорку.

Бављење легитимним разлозима за забринутост и пружање научног контекста може да помогне да се унапреди наш разговор о томе шта једемо, каже она, а избегавање сваке идеје „наметања“ промена је од кључне важности.

Суочавање са климатским променама и теоријама завере захтева истрајност, каже Левандовски.

„То није она врста ствари коју можете обавити током једног разговора за вечером.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Можете ли да замислите свет без инсеката
• „За мене су они као кокице&qуот;: Да ли скакавци могу да замене говедину
• Хлеб са бубашвабама - пробати или не

(ББЦ Невс, 10.05.2025)