Шта је свесна присутност и како може да унапреди ментално здравље

Док сам једног дана гледао садржаје на друштвеној мрежи Инстаграму, пажњу ми је привукао један видео.

„Постоји верзија тебе, за 10 година од сада, која те моли да мало више уживаш у овом тренутку&qуот;, писало је у тексту на екрану.

Подсетило ме је на нешто са чим се многи од нас боре – да живимо у садашњем тренутку.

Ово вежбање, познато као свесна присутност (миндфулнесс), подстиче људе да усмере пажњу на сопствене мисли, осећања и окружење у одређеном тренутку.

Иако нам се често чини да нам је живот све ужурбанији, стручњаци наглашавају да свесна присутност не би требало да се сматра луксузом, већ оним што је неопходно за очување менталног здравља.

'Нисам схватао да живим моје најбоље године'

„Годинама сам се трудила да будем боља и заборавила сам да сам заправо већ била добра&qуот;, каже Зејна, 37-годишња фитнес тренерка из Амана, престонице Јордана.

Каже да је у двадесетим годинама била опседнута изгледом и телесном тежином и да је увек имала осећај да није савршена.

Али данас, када погледа њене старе фотографије, схвата да је била сувише строга према себи.

Раед, који је раније радио као инжењер рачунарства, каже да му је губитак посла променио поглед на живот.

„Увек сам се жалио на притисак на послу и желео сам да га променим.

„Сада, када сам га изгубио, недостаје ми свака појединост тих дана, чак и јутарње гужве у саобраћају&qуот;, рекао је за ББЦ.

Месечна плата му је пружала менталну и финансијску стабилност и омогућавала му да пружи бољи живот његовој породици.

„Нисам схватао да живим најбоље године мог живота&qуот;.

Ахмед, отац двоје деце у средњим четрдесетим, желео је да му деца брзо одрасту да би имао више времена за себе.

Али када су постали тинејџери, став му се потпуно променио.

„Некада ми је преко главе било њиховог викања, сталних питања и хаоса који су правили у кући&qуот;, каже Ахмед.

„Сада ми недостају ти дани када су били мали, њихови гласови и насумични разговори.

„Касно сам схватио да је управо тај хаос био најлепша ствар у мом животу&qуот;.

Зашто занемарујемо садашњи тренутак?

Приче Зекне, Раеда и Ахмеда показују како многи људи тек временом схвате вредност тренутака, али тек када они прођу.

„Са психолошке и неуролошке тачке гледишта, људи су природно склони ономе што је познато као 'ментално путовање', што значи да се током великог дела времена када су будни крећу између прошлих догађаја и очекивања за будућности&qуот;, објашњава др Наваф Ал-Рифаи, психолог у Медицинском консултантском центру у Ирбиду, у Јордану.

Овај процес је повезан са регијама мозга познатим као 'мрежа подразумеваног режима' које су одговорне за промишљање и планирање.

Међутим, код неких људи то постаје сталан извор ометања.

Ал-Рифаи каже да они који имају проблем да буду у садашњем тренутку нису непажљиви, већ „претерано когнитивно заокупљени&qуот;, јер верују да ће интензивним размишљањем пронаћи решење.

У стварности, то их удаљава од осећаја задовољства или продуктивности, каже он.

Одакле потиче свесна присутност?

Вежбање свесне присутности потиче од техника медитације које се користе у будистичкој традицији и представља један од основних корака на пута ка просветљењу.

Наућници су 1960-их почели да истражују медицинске користи ове технике за лечење бола и менталних болести.

Један од пионира у овој области био је амерички професор Џон Кабат-Зин.

Он је 1979. године основао програм за смањење стреса заснован на свесној присутности на Медицинском центру Универзитета у Масачусетсу, у Сједињеним Државама.

Током осмонедељног програма, Кабат-Зин је од пацијената који су имали хроничан бол тражио да вежбају основне технике свесне присутности.

Открио је да свест о садашњем тренутку, без осуђивања и претераног размишљања, помаже људима да се делотворно носе са свакодневним притисцима, што позитивно утиче на њихово психолошко благостање.

Налазе његових истраживања је објављивао у медицинским часописима и књигама и тако ову праксу промовисао у широј медицинској заједници.

Данас се свесна присутност користи као терапеутска техника у клиничким условима.

Невидљива трка поређења

У време када друштвене мреже све дубље продиру у наш свакодневни живот, поређење са другима више не захтева много труда, јер је довољан само покрет прстом по екрану.

Сафа Ал-Рамахи, истраживачка новинарка и тренерка медијских вештина, каже да корисници лако могу да западну у алгоритам који им приказује искривљену слику стварности - од нереалних тела, до раскошних одмора.

„Све то постепено репрограмира нашу свест, чинећи да нам изгледа да сви други живе савршен живот, а да смо ми једини који су обични, заостали и несавршени&qуот;, објашњава она.

Психолог Ал-Рифаи каже да овакви садржаји подстичу такозвану узлазну социјалну компарацију када људи сопствену стварност упоређују са одабраним и филтрираним тренуцима из живота других које доживљавају као супериорније или боље од себе.

Тиме се активирају делови мозга повезани са друштвеним болом и осећајем недовољности.

„На [терапеутским] сесијама учимо људе да престану опсесивно да проверавају обавештења на телефону и да освесте, а не елиминишу, жељу за поређењем&qуот;, каже он.

„Суштина није у борби против ума, већ у томе да га научимо да буде вођен.

„Преиспитајте ваш дигитално окружење: Кога пратите? Ко вас обогаћује?&qуот;

Шта можемо да урадимо?

Ал-Рифаи каже да постоји много једноставних вежби које могу да помогну људима да се усидре у садашњем тренутку.

„Почните од најмањег могућег задатка&qуот;, препоручује он.

Пацијентима саветује да покушају да се усредсреде на једну једину ствар пет минута, на пример, на испијање шољице кафе.

„Обратите пажњу на температуру у руци, на укус, на мирис кафе.

„Ходајте и не размишљајте, већ посматрајте покрете ваших стопала.

„То је оно што називамо усмеравањем пажње на једну ствар&qуот;.

Још једна вежба, позната као 'игра пет чула', изгледа овако:

• Опишите пет ствари које видите у овом тренутку

• Усредсредите се на четири звука која чујете

• Обратите пажњу на три ствари које додирујете

• Осетите два мириса

• Обратите пажњу на тренутни укус у устима

„Овде је научни трик да се пажња преусмери са мозга у анксиозном стању на мозак осећаја, где лежи права присутност&qуот;, објашњава Ал-Рифаи.

„Запамтите да ваш нервни систем није створен за сталне перформансе, већ за ритам рада и одмора.

„Никад немојте да заборавите да сте људско биће&qуот;.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Свет постаје све топлији - ево како то утиче на наш мозак
• Самоповређивање: Позив у помоћ који се тешко чује
• Зашто млади мушкарци имају проблем са менталним здрављем, а не траже помоћ
• Како стварно доносимо одлуке
• Шта је анксиозност и како да се боримо против ње
• Зашто неуспех може бити добра ствар

(ББЦ Невс, 10.10.2025)