Dobitnica Nobela za mir računa na pomoć Trampa koji je tu nagradu želeo za sebe
Nobelova nagrada za mir je danas dodeljena opozicionoj liderki iz Venecuele Mariji Korini Mačado koja je rekla je da "računa na pomoć" predsednika SAD Donalda Trampa.
Probudila se usred noći pozivom sekretarke Norveškog Nobelovog komiteta, koja ju je obavestila o nagradi. Zagušena emocijama, 58-godišnja dobitnica je uveravala da je to "podsticaj" za njenu borbu "za slobodu".
"Veoma naporno radimo da bismo to postigli i sigurna sam da ćemo pobediti", rekla je tokom tog razgovora čija je sadržina smimljena i objavljena.
"Više nego ikad pre računamo na predsednika Trampa" koji je rasporedio ratne brodove u Karipskom moru, kasnije je napisala na platformi X.
{Related:232426}
{Related:232414}
Smatrana "protrampovskom ultraliberalkom", posvetila je svoju Nobelovu nagradu američkom predsedniku i venecuelanskom narodu.
{Image2}
U Vašingtonu, gde Donald Tramp nije krio svoju želju da dobije Nobela za mir, Bela kuća je ocenila da je Nobelov komitet "stavio politiku ispred mira".
Marija Korina Mačado "jedan je od najneobičnijih primera građanske hrabrosti u Latinskoj Americi u skorije vreme", ocenio je predsednik Norveškog Nobelovog komiteta Jergen Vadne Fridnes.
Pošto je ušla u politiku početkom 2000-ih zalažući se za referendum protiv predsednika Venecuele Uga Čavesa, Mačado je pad čavističkog režima postavila kao svoj životni cilj.
Toj majci troje dece, uprkos njenoj popularnosti, bilo je zabranjeno da se kandiduje na predsedničkim izborima 2024. godine, na kojima je Nikolas Maduro, politički naslednik Uga Čaveza, proglašen pobednikom uprkos protestima opozicije.
{Image3}
Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i mnoge druge države smatraju da je Maduro, na vlasti od 2013. godine, ukrao pobedu i kao pobednika izbora priznaju Edmunda Gonzaleza Urutiju, iza koga se svrstala Mačado.
Sada u egzilu u Španiji, Gonzalez Urutija je pozdravio Nobelovu nagradu za Mačado kao "zasluženu", dok su UN saopštile da Nobelova nagrada odražava težnje Venecuelanaca za "slobodnim i poštenim izborima".
"Venecuela je od relativno demokratske i prosperitetne zemlje prešla u brutalnu i autoritarnu državu u stisku humanitarne i ekonomske krize", ocenio je Fridnes, predsednik Norveškog Nobelovog komiteta.
"Represivna mašina države usmerena je protiv sopstvenog naroda. Skoro osam miliona ljudi je napustilo zemlju. Opozicija je sistematski ućutkivana izbornim prevarama, krivičnim gonjenjem i zatvaranjem", naveo je on.
Mačado koju pristalice nazivaju "Libertadora" (osloboditeljka), u znak počasti prema istorijskom oslobodiocu Simonu Bolivaru, primorana je da živi skrivajući se u Venecueli koju je odbila da napusti.
"Duh slobode ne može biti zatvoren", prokomentarisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Predsednik Francuske Emanuel Makron je pohvalio "odlučnu posvećenost" laureatkinje demokratiji.
Nagrada je izmakla Donaldu Trampu koji nije krio želju da je dobije.
Od povratka u Belu kuću u januaru, američki predsednik je ponavljao da "zaslužuje" Nobelovu nagradu, tvrdeći da je imao ulogu u rešavanju osam ratova, uključujući i u Pojasu Gaze, ali posmatrači smatraju da je ta tvrdnja preuveličana.
"Nobelov komitet je dokazao da daje prioritet politici nad mirom", požalio se direktor komunikacija Bele kuće Stiven Čeung na platformk X.
Donald Tramp "mrzi Madura", rekao je za AFP istoričar Nobelove nagrade Asle Svin.
"On bombarduje ribarske brodove za koje se sumnja da prevoze narkotike, te će mu biti teško da napadne dobitnicu nagrade", rekao je on.
Do danas je Trampova administracija napala najmanje četiri plovila u Karipskom moru, tvrdeći da su na njima bili šverceri droge na putu ka SAD. Nikolas Maduro optužuje Vašington da koristi trgovinu drogom kao izgovor "da nametne promenu režima" u Venecueli i prisvoji znatne rezerve nafte u toj zemlji.
Nobelove nagrade koje se sastoje od diploma, zlatnih medalja i čekaova po na 11 miliona švedskih kruna (skoro milion evra) za dobitnike u svakoj kategoriji, biće uručene 10. decembra u Oslu.
(Beta, 10.10.2025)
