Конференција о ЕУ и Западном Балкану: Циљ Уније укључење региона, неке земље посвећеније

Укључивање Западног Балкана у Европску унију (ЕУ) је њен примарни циљ и она мора да искористи прилику да види напредак земаља кандидата за чланство, изјавила је данас заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева. 

Она је то рекла уочи конференције "Улога ЕУ у међународним односима и на Западном Бакану" Центра за међународне и безбедносне послове ИСАЦ и Националног конвента о Европској унији (НКЕУ) и додала да ЕУ остаје "потпуно посвећена у подржавању Србије на њеном европском путу". 

"Процес проширења је увек била двосмерна улица. Усаглашавање са општом европском политиком безбедности је високо међу земљама чланицама и препознајемо напредак који је Србија до сада направила и подржавамо даље кораке у том правцу", рекла је Халачева. 

Поновила хе изјаву председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која је ове недеље у посети Београду рекла да "знамо где ЕУ стоји". 

Халачева је додала да је рат у Украјини "из корена преобликовао геополитичку карту ЕУ", као и да се "Србија прикључила европским партнерима у обнављању територијалног интегритета Украјине", док се њено учешће у приступању ЕУ високо цени. 

Додала је да ЕУ цени напоре Србије да у јавности појача разумевање о спољној и безнедносној политици ЕУ и улоге Западног Балкана у њој. 

Сарадница Немачког институа за међународне и безбедносне послове Фрауке Себас изјавила је на панелу о спољној политици ЕУ на Западном Балкану да се приступ постепеног и индивидуалног приступања Унији, након дистанце од 10 година, све више примењује. 

"У интеграцијама се тежи уједначењу Источне Европе и Западног Балкана. Можемо да кажемо да је фазни модел интеграције, након извесног опирња, дао више потенцијала", рекла је она. 

Себас је, поредећи процес приступања земаља Западног Балкана, рекла да, када земља затвори одређено преговарачко поглавље и ЕУ процени да је спремна, она треба да се "позове за исти сто", чиме се осврнула на Црну Гору. 

На питање како проширење на Западни Балкан тренутно изгледа са становишта ЕУ, она је рекла да поруке међу органима Уније и званичницима често нису усклађене. 

"Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен форсира проширење, а постоји раскорак између порука које се шаљу. Имамо некакву усклађеност у Комисији, али неки људи не разумеју каква је стварна ситуација на терену. Опет, некима у Комисији проширење није приоритет", рекла је Себас. 

На питање о утицају Русије на кандидате за чланство, Себас је рекла да се ЕУ "десетак година правила да се проширује, док сте се ви (кандидати) правили да се реформишете", а да је затим "Русија убрала плодове" тог периода. 

Казала је да о питању Русије постоји "судар наратива" и оценила да за неке земље, попут Босне и Херцеговине, већу геополитичку претњу од Русије представља Србија. 

"Ако гледамо Косово и Босну, процена ризика гласи да (грађани) не доживљавају Русију као највећи ризик, него Србију. Са српске стране, сами Срби кажу да је највећи ризик за српске грађане српска држава, а не Русија", рекла је она. 

Потпредседник Европског покрета у Србији Владимир Међак говорио је о спровођењу Плана раста у Србији, а он тврди да тај план представља "супституцију како се ништа не би радило у другим областима". 

"Косово сада није највећи проблем Србије, дакле дошли смо до тога да територијални интегритет није више највећи проблем. Ту су сада и владавима права, медији и правосуђе. Говори се да они (ЕУ) измишљају нове услове, али ми правимо нове глупости", рекао је он.

Међак је рекао да План раста не може да буде довољна прекретница у Србији колико у Црној Гори и Албанији. 

"Србији је највећи проблем спољна политика. Питање тога (спољне и безбедносне политике) има смисла само за Србију јер је само она неусклађена по питању Руисје, Кине, Ирана и других држава које имају проблема са људским правима", додао је он. 

Међак је навео да је реална ситуација да, у следећих двадесетак година, "известилац за Србију и комесар за проширење буду из Албаније и Црне Горе, а ми (Србија) ћемо са њима и даље да преговарамо". 

Виши аналитичар Иницијативе за европску стабилност Аднан Ћеримагић изјавио је да је План раста на Западни Балкан дошао у специфичном геополитичком тренутку, те да се, у погледу рада на њему, у региону издвајају две групе земаља. 

Казао је да "о плану раста као нечему што ће променити игру - то чујемо од почетка као понуда на коју смо дуго чекали, то јесте одговор на дебате о политици проширења од 2013. године".

"Имамо две групе земаља - једну која је одмах кренула да ради на реформским агендама, попут Албаније и Црне Горе, и другу групу, која не функционише тако", рекао је он. 

Ћеримагић је о овонедељној турнеји председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен по Западном Балкану, рекао да је реалност таква да у су чланице ЕУ одлучне у подршци Албанији и Црној Гори, као и Северној Македонији, односно да Унија на њих "може да се ослони".

"Њена посета шаље поруку да и друге земље могу да ускоче на тај воз (подршке у спровођењу Плана раста)", додао је он. 

Ћеримагић је казао да земље попут Србије и Босне и Херцеговине "треба саме са собом да поразговарају где желе да се поставе за будућност". 

"ЕУ тренутно нема одговор на европски процес Србије и неких других земаља у региону. Она не може да произведе амбицију за то. Ако нема амбиције код куће, то ЕУ не може да створи вештачки", рекао је он. 

Он је закључио да "у овом тренутку, ни Комисија ни Београд не размишљају озбиљно о Србији као чланици ЕУ".

Цео видео материјал погледајте ОВДЕ.

(Бета, 17.10.2025)