Транспарентност Србија: Посебан закон ће, осим Генералштаба, урушити и правни систем

"Када се у истрази јавила основана сумња да су чланови Владе Србије и други, по налозима из Владе, кршили правила и чинили кривична дела да би се реализовао пројекат, договорен мимо свих закона, прискочили су у помоћ посланици и предложили 'посебан' закон" који ће правила прилагодити тим договорима", навела је ТС.

Додала је да је, пошто закон није формално предложила Влада, већ директно посланици, избегнуто спровођење јавне расправе, која је обавезна када закон припрема министарство, као и тражење мишљења о ризицима од корупције, које је обавезно за законе из ове области.

"Од свега онога што у овом 'Закону' пише, важнија је информација која у њему упадљиво недостаје: који је то пројекат и како је без његовог помињања већ утврђено да ће бити изграђени објекти од 30.000 квадратних метара, да је реч о пројекту од значаја за Републику Србију, по ком основу је израђен и по ком правном основу је будућа изградња договорена или ће бити уговорена", навела је ТС.

Овај "лекс специалис", према оцени, ТС, за разлику од њихове "сабраће", посебних закона о "Београду на води", ЕКСПО 2027, Моравском коридору, као и укинутог Закона о линијској инфраструктури, за сад не предвиђа искључење примене закона о јавним набавкама и закона о јавно приватном партнерству.

Ипак, истиче се, нема никаквог разлога за оптимизам да ће након решавања "ситница", попут укидања статуса културног добра и одобравања изградње солитера у Немањиној улици, уследити надметање за избор најповољнијег стратешког партнера.

"Напротив, на ову тему је пре годину и по дана преговарао и потписивао уговоре бивши министар (Горан) Весић против којег се тренутно води истрага о сасвим другој ствари", навела је ТС.

Додаје се да је "несумњиво да су мишљења грађана Србије у погледу тога да ли зграду бившег Генералштаба треба обновити или порушити подељена".

С друге стране, је наведено, као што показује истраживање ТС из марта ове године, чак и велика већина оних грађана која иначе подржава потезе власти, не сматра оправданим уговарање без тендера и доношење посебних закона за поједине пројекте".

Влада Србије је одбила да достави ТС потписане документе под "небулозним" објашњењем - да тражилац мора да наведе које су му информације потребне из копија докумената (закључени уговори, сагласности државних органа и слично).

Након што је ТС прецизирала да се траже "све информације из тих докумената", Влада Србија је захтев одбацила као "неуредан".

"По свему судећи, у изгледу је закључење још једног уговора са већ виђеним стратешким партнером Владе Србије, без надметања. У одсуству конкуренције Влада би битно смањила преговарачки простор, што прети наступањем штетних последица по јавну имовину", навела је ТС.

Додаје се да су грађани већ имали прилике да виде на примеру "Београда на води" - држава је уложила земљиште чијом се продајом могло под тржишним условима добити приближно милијарду евра и штошта друго, док је приватни партнер уложио 150 милиона евра и позајмио још толико.

Потом је, навела је ТС, формирано заједничко предузеће у којем је држава Србија добила несразмерно мали удео у власништву, свега 32 одсто.

Пошто у предложеном "лекс специалис"- у нема одредаба које се тичу уговарања пројекта, остаје да се види да ли ће се и код овог пројекта као основ за искључење законске процедуре надметања искористити међудржавни споразум, као код "Београда на води" или ће лекс специалис накнадно бити допуњен таквим одредбама.