Европска комисија: На Западном Балкану Црна Гора и Албанија најближе чланству у ЕУ

У годишњим извештајима о кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ Европска комисија оценила је да су Црна Гора и Албанија на путу да остваре циљеве евроинтеграција и окончају преговоре до краја 2026. односно 2027, док Северну Македонију, Србију, Босну и Херцеговину и Косово чека још посла и реформи. 

Црна Гора начининила је значајан напредак на путу у ЕУ затварањем четири преговарачка поглавља у протеклих годину дана. Истовремено приврженост Црне Горе циљу да привремено затвори још поглавља до краја 2025. указује на посвећеност те земље у евроинтеграцијама, наводи се у извештају Комисије објављеном данас.

Указује се да су стабилан напредак реформи и тежња континуираном политичком консензусу кључни за постизање циља Црне Горе да затвори приступне преговоре до краја 2026. 

Комисија је оценила да је Црна Гора, ако одржи темпо реформи, на путу да оствари тај амбициозни циљ.

У извештају о Албанији оцењује се да је та земља остварила значајан напредак отварајући четири кластера у последњих годину дана, при чему и припреме за отварање петог кластера у преговорима са ЕУ добро напредују. 

Оцењује се да је Албанија остварила напредак код основа на европском путу, посебно правосудне реформе и борбе против организованог криминала и корупције. Сада су, како се указује, потребни стални напори за испуњавање привремених мерила у оквиру основа која ће направити место за почетак затварања преговарачких поглавља када се спроведу неопходне секторске реформе.

Комисија је оценила да ће достизање циља Албаније да заврши преговоре до 2027. зависити од очувања замаха реформи и убрзавања инклузивног политичког дијалога. 

Као и у случају Црне Горе, и Албанија ће, ако очува темпо реформи, остварити свој циљ, сматрају у Комисији.

Европска комисија у извештају о Северној Македонији наводи да је та земља наставила рад на мапи пута за владавину права, на реформи јавне управе и код функционисања демократских институција, као и на акционом плану за заштиту мањина. 

Указује се међутим да је потребна брза и одлучна акција у вези са почетним мерилима, у складу са преговарачким оквиром, са циљем отварања првог кластера што пре и када се испуне релевантни услови.

Комисија сматра да Северна Македонија треба да интензивира напоре у владавини права заштитом независности и интегритета правосуђа и и јачањем борбе против корупције.

Такође Северна Македонија треба да усвоји неопходне уставне промене како би се у Устав укључили грађани унутар граница државе који су део другог народа, попут Бугара, а како је наведено у Закључцима Савета из јула 2022. које се земља обавезала да покрене и оствари.

Када је реч о Босни и Херцеговини, политичка криза у ентитету Република Српска и крај владајуће коалиције поткопали су напредак у приступању ЕУ и за последицу имали ограничене реформе, посебно око заштите података и граничне контроле, као и потписивање споразума о статусу Фронтекса.

Као позитивно је Комисија навела да су БиХ у септембру доставиле Реформску агенду Европској комисији.

Комисија оцењује да након недавних институционалних промена у Републици Српској БиХ има прилику да испоручи реформе на путу ка ЕУ. Наводи се да власти БиХ, како би почеле преговоре о приступању, морају пре свега да заврше и усвоје законе о реформи правосуђа, у потпуности у складу са европским стандардима, и именују главног преговарача.

Када је реч о Косову, потенцијалном кандидату за ЕУ, наводи се да је посвећено европском путу, уз велику подршку јавности евроинтеграцијама. Оцењује се међутим да је одлагање формирања владе после фебруарских избора успорило реформе повезане са путем у ЕУ.

Да би се Косово вратило на пут евроинтеграција, неопходно је успостављање међустраначке сарадње и поновно одређивање приоритета реформи, оценила је Комисија и истакла да нормализација односа са Србијом и спровођење обавеза из дијалога остају саставни део европске перспективе Косова.

Комисија је, како је навела, спремна да припреми Мишљење о захтеву Косова за чланство, ако то затражи Савет.

Даље се наводи да је Комисија предузела прве кораке за постепено укидање мера против Косова а услов за следеће кораке је одржива деескалација на северу. Комисија намерава да укине те мере под условом да се постигне пренос локалне управе на северу након другог круга локалних избора и уз одрживу деескалацију.

Србију је Европска комисија позвала је да превазиђе застоје у области правосуђа и основних права и да хитно прекине назадовање у погледу слободе изражавања и урушавање академских слобода. Такође је оценила да је поларизација у српском друштву продубљена а реформе успорене. 

Даље се наводи да ће укупни темпо преговора Србије са ЕУ и даље зависити од реформи владавине права и нормализације односа Србије са Косовом, као и да ранија препорука да је Србија испунила мерила за отварање кластера 3 (конкурентност и инклузивни раст) остаје важећа.

У српском друштву продубила се поларизација, на таласу масовних протеста који се широм Србије одржавају од новембра 2024, одражавајући разочарање грађана, између осталог, због корупције и уоченог недостатка одговорности и транспарентности, уз случајеве прекомерне употребе силе против демонстраната и притисака на цивилно друштво, навела је Комисија.

Комисија је оценила да су реформе у Србији значајно успориле. Иако се признају одређени недавни помаци, као што су поново покретање поступка избора новог Савета РЕМ и напредак у законодавном процесу доношења Закона о јединственом бирачком списку, који сада треба довршити и спровести, као и недавно повећано усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, које треба наставити - потребно је учинити много више, указује се у извештају.

Европска комисија указује да влада Србије и даље истиче чланство у ЕУ као свој стратешки циљ и додаје да је постављен и нови, амбициознији циљ – крај 2026. године за испуњење техничких критеријума за чланство.

Постизање циљева Србије у преговорима о приступању ЕУ захтева снажну политичку вољу, приступ укључивања читавог друштва, ефикасно планирање и координацију политика, заједно са довољним људским и финансијским ресурсима за приступање ЕУ у свим релевантним институцијама, истакла је Комисија.

Анализа је настала у оквиру пројекта који је суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација, ставови изнети у тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

(Бета, 04.11.2025)