Све више жена у Европи чека регрутација због одбране од Русије

Од 1. априла, свака Данкиња која напуни 18 година биће у обавези да посети центар за процену војне способности и извуче број из бубња налик лотоу.

Потом, ако понестане добровољаца за служење војске, њен број би могао да буде извучен.

Што је број нижи, већа је вероватноћа да ће бити регрутована.

Мушкарци у Данској су одувек служили војни рок, али су сада, први пут, укључене и жене, и учествоваће у истој лутрији.

Одлука да се регрутују жене донета је 2024, две године после руске инвазије на Украјину.

Сличне потезе раније су повукле и Норвешка и Шведска.

Последњих десет година било је довољно добровољаца како би се осигурало да нико није принудно регрутован.

Међутим, власти у Данској желе да више младих људи служи војску, тако да би у наредним годинама то могло да се промени.

Мишљења о регрутацији међу младим Данкињама су опречна.

„Не желим да умрем. И не желим ПТСД (посттрауматски стресни поремећај).

„Плашим се живота на бојишту као жена“, каже Изабела, која ће бити подложна регрутацији за четири године.

„Мислим да је лепо што нас укључују у нешто што се раније доживљавало примарно као нешто што раде мушкарци“, каже 19-годишња Сара, у центру за процену војне способности где се добровољно пријавила са служење војске.

Ово је могуће за жене од 1998, а прошле године су жене чиниле четвртину оних који су завршили служење војног рока.

Родно неутралне војске

Норвешка, прва земља у Европи која је увела родно неутралну регрутацију, засновала је одлуку из 2013. делом на уверењу да сви грађани треба да имају иста права и обавезе.

Шведска је пошла стопама Норвешке 2017, три године после руске анексије Кима, а 2020. Холандија је усвојила закон за регрутацију жена баш као и мушкараца, мада јављање на мобилизацију остаје добровољно за све.

У скорије време, балтичке државе (Естонија, Летонија и Литванија), које многи сматрају највероватнијим следећим метама руске агресије, почеле су да разматрају регрутацију жена.

• Шта може да се научи за 75 дана војне обуке
• О обавезним роковима: (Не)радо Грк, Финац, Естонац иду у војнике
• Где је све служење војног рока обавезно

„Руска агресија на Украјину 2022. променила је ову расправу“, каже Елерај Лилиме, истраживачица са Естонске војне академије.

„Мислим да је то само нешто што нико није очекивао.“

Летонски министар одбране Андрис Спрудс залаже се за то да регрутација жена почне 2028.

Многи су разлози за то, каже он.

„Зато што живимо поред агресорске земље.

„Зато што морамо активно да појачамо нашу свеобухватну одбрану.

„Морамо да обезбедимо да наши грађани имају једнака права и обавезе у грађењу националне одбране, наше националне безбедности.

„И због тога, у начелу, као министар, подржавам родно неутрални приступ“, каже он.

Пад стопе наталитета

Али смањење контингента младих људи за позивање у војну службу такође представља проблем.

У земљи са мање од два милиона становника, свако дете значи.

Наталитет Летоније, просечан број деце које рађа једна жена, пао је на 1,36.

Неопходна је стопа од 2,1 да би популација остала стабилна.

Исти тренд примећен је и у другим балтичким државама, са стопама од 1,31 и 1,18 у Естонији и Литванији.

Регрутовање жена у балтичким државама стога је неизбежно са бројних становишта, по мишљењу Елерај Лилиме.

„Проблем ће настати око 2040. године, зато што су групе рођених у последње две или три године биле толико мале да ако и даље будемо били у истој безбедносној ситуацији, напросто нећемо имати довољно људи“, каже она.

Она наводи пример властите земље, Естоније.

Тренутно Естонија регрутује око 40 одсто младих људи међу војно способнима, бирајући физички најспремније кандидате.

Ако желе да задрже исти број регрута у војсци, до 2040. мораће да буде регрутовано око 90 одсто свих младића.

„Или морамо да проширимо контингент из ког регрутујемо или морамо да нађемо неки други начин“, каже Лилиме.

У Литванији, проблем регрутације жена је предмет политичке расправе, али као и у Летонији, политичари су подељени око овога.

Као и Финска, све три балтичке државе имају обавезно служења војске за мушкарце, док жене могу да бирају да ли ће да учествују или не.

Пољска, која се граничи са руском ексклавом Каљињинградом, планира да поново уведе војну обуку за све мушкарце од 2026, и каже да ће жене такође моћи добровољно да се пријаве.

• Војни споразуми у региону: Београд и Будимпешта одговорили Загребу, Тирани и Приштини
• Какву поруку шаље војна парада у Београду
• Шта ново оружје на историјској паради говори о војној моћи Кине

Украјински пример

Према речима Елерај Лилиме, рат у Украјини показао је колико је важно да жене буду припремљене за борбу.

Украјинско Министарство одбране каже да у оружаним снагама служи више од 70.000 жена, од чега су 5.000 на првој линији фронта.

„Оне су најбољи показатељ како су вам потребне жене у војној служби, како вам је потребан свако да да допринос кад је земља у веома тешком положају“, каже Лилиме.

У Украјини, међутим, упркос мањку људи у војсци, ниједан политичар није позвао на регрутацију жена.

Рат у Украјини је истакао важну улогу коју игра НАТО, Северноатлантски савез, у одбрани Европе.

Делом под притиском америчког председника Доналда Трампа, чланице НАТО су пристале да повећају издвајање средстава за одбрану на самиту у Хагу овог лета.

Али европске државе су такође свесне да не могу више да зависе од САД да их бране и да морају да буду самодовољне.

Немачка тренутно разматра предлоге за увођење добровољне војне службе 2026, док Француска жели да оживи њен постојећи програм добровољног служења војске како би ставила већи нагласак на обучавање за борбу.

Природа и дужина служења војске варира од земље до земље - док неке земље смештају регруте у редовне војне јединице, друге их обучавају засебно.

Подршка јавности за обавезно служење војног рока такође варира.

Анкета коју је наручио Европски савет за спољне односе у мају 2025. показала је да већина у Француској, Немачкој и Пољској или снажно подржава или је склона да подржи повратак служења обавезног војног рока.

Кад је у питању обавезна регрутација за жене, у Данској је опозиција била тиха, али у балтичким државама анкете показују да само мала мањина подржава ту идеју.

„Летонско друштво, наравно, разматра ту идеју, а већина летонског друштва је у овом тренутку прилично резервисана у вези са таквим приступом“, признаје министар одбране Андрис Спрудс.

Али он истиче да је Летонија била много спорија од Естоније и Литваније у започињању поновне регрутације мушкараца.

„У Летонији је регрутација била поново уведена тек 2023. године.

„Дакле, требало им је неко време.“

• Руски суседи позивају НАТО савезнике да врате обавезни војни рок
• Које стране силе имају војне базе на Балкану и где се оне налазе
• Од војничког пасуља до гуштеровог лета: Како се сећамо Дана ЈНА

Безбедност за жене

Друго питање је инфраструктура.

Већина војски нема капацитет да одједном прими много више регрута.

Касарне морају да буду изграђене, а инструктори обучени.

Нове униформе и ранчеви морају бити купљени, јер стандардна опрема прављена за мушкарце није одговарајућа за женско тело.

И постављају се питања о војној култури и да ли је војска безбедно место за жене.

„Одржали смо састанке са организацијама данских женских ветерана и, према њима, није лако бити жена у данској војсци.

„Било је проблема са токсичним окружењем“, каже Луиса Винтер Алис, председница Данског женског удружења.

Анкета данског Министарства одбране 2023. показала је да је 20,3 одсто жена у данској војсци доживело нежељену сексуалну пажњу у претходних 12 месеци.

Министарство је саопштило да ће наставити напоре за елиминисање злостављања, истовремено истакавши да је проценат жена погођен нижи него у данском друштву у целини.

Са друге стране балтичког мора, Андрис Спрудс је сигуран да летонска војска није опасно место за жене, ни за оне које сада служе као добровољци (18 одсто комплетног војног особља), ни за оне које би могле потенцијално да буду регрутоване у будућности.

„Да, она јесте инклузивна“, каже он.

„То је безбедно место данас, у оквиру оружаних снага.“

• Украјинке на првој линији фронта: Борба против Руса, али и сексизма у властитим редовима
• Како је бити жена у војсци Северне Кореје
• „Страшно је, али је страшан и порођај&qуот;: Како „вештице из Буче&qуот; обарају руске дронове

Регрутација жена је прилично ретка у међународним оквирима.

Истраживачки центар Пју је 2019. известио да је универзално служење војске постојало у Израелу и Северној Кореји и у најмање четири афричке земље: Еритреји, Малију, Мароку и Тунису.

Обично мушкарци и жене који служе војску постају део редовног резервног састава и могу бити позвани на додатну обуку наредних година или да од њих буде затражено да се боре у ратном стању.

За многе у Европи, чини се да је тема регрутације, а камоли женске регрутације, испливала на површину прилично нагло.

Упркос томе, Елерај Лилиме и даље мисли да се ствари не развијају онолико брзо колико би могле.

„Данска је донела веома брзу одлуку и спровели су је у дело изненађујуће брзо“, каже она.

„Али у другим земљама се много прича, а мало ради.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Зашто се на Балкану поново прича о обавезном војном року
• Немачка планира озбиљно јачање војске
• Како се Пољаци припремају за руску инвазију
• Данкиње ће лутријом бити регрутоване за служење војног рока
• Од учионице до фронта: Руски матуранти који се боре и гину у Украјини
• Намерно се гојио да би избегао служење војног рока

(ББЦ Невс, 11.21.2025)