Балкан између кофера и празних кућа
Југмедиа пре 23 дана | Виктор Цветић
Схватити реалност кроз песму један је од најбезболнијих начина да се суочимо са трагичном стварношћу у којој живи читав Балкан.
Бајага пева: „Горе од Аљаске до Аустралије, кад год се сретнемо увек се залије, увек се заврши са неком од наших песама“, а Миле Кекин на то додаје: „Нисмо свесни колико смо битни кад смо у мањини“. Увек се запитам како то да у иностранству различита национална припадност постаје врлина и предност, док је на Балкану, међу нашима, та иста различитост наш највећи проблем. Сви смо велики на картама, али у душама мали, са чежњом за добрим системом и великом тугом
