Европску унију би проширење на Западни Балкан коштало пет евра по становнику годишње

Сваки становник Европске уније (ЕУ), за интеграцију Западног Балкана у ЕУ, морао би у просеку да плати пет евра и 29 евроценти годишње током седам година, показује истраживање фондације Конрад Аденауер (КАС) и Центра за европске политике (ЦЕП).

Према студији о трошковима и користима проширења ЕУ на Западни Балкан, представљеној у Европској кући у Београду, чланство земаља региона економски је исплативо и за регион и за ЕУ.

Програмски менаџер ЦЕП Страхиња Суботић рекао је на представљању резултата истраживања да, када се трошкови интеграције Западног Балкана од 46.6 милијарди расподеле по глави становника ЕУ током седам година, добије се цена једне кафе и кроасана годишње.

Суботић је додао да је циљ истраживања био да се процене трошкови на основу последњих података, а они не би били идентични сваке године због различитих фаза процеса.

Он је навео да би терет сваке земље ЕУ у просеку био 0,015 одсто бруто националног дохотка, с тим што би чланице које имају више средстава покриле већи део трошкова, док би оне са мањим средствима дале мање новца.

Суботић је рекао да би више кругова проширења на Западни Балкан могло да додатно смањи трошкове по глави становника ЕУ, на отприлике цену кратког еспреса.

Додао је да је ЕУ већ највећи инвеститор и донатор Србији, да би добробит за Србију од уласка у ЕУ била значајна, а њене финансијске обавезе према ЕУ не би биле велике.

Директор канцеларије КАС за Србију и Црну Гору Јаков Девчић навео је да питање није само колико кошта придруживање Западног Балкана, већ и колико би ЕУ коштало да регион не постане део Уније.

"Ми смо као фондација хтели бројеве, чињенице и чврсту основу за аргументацију за политичке одлуке. Из наше перспективе, Западни Балкан није нешто далеко, није далека регија, то је непосредни комшилук", рекао је Девчић.

Додао је да су три главна циља истраживања била транспарентност, разјашњење, односно разбијање митова о цени проширења ЕУ и одређивање перспективе, да се види да се "не ради само о неким трошковима, већ о шансама за целу Европу".

Девчић је рекао да је студија "полазна основа за расправе и одлуке", додавши да ће КАС следеће године представити студију у свим земљама чланицама ЕУ.

Заменица шефа делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева рекла је да најважнијим у истраживању сматра демистификовање актуелног наратива о трошковима и користи од уласка земаља Западног Балкана у ЕУ.

Она је навела да се проширење у ЕУ тренутно "више него икада" види као геостратешка потреба.

"Мислим да је главна брига многих грађана ЕУ да ли ће проширење Унију учинити снажнијом или слабијом", рекла је Халачева и додала да је значајно то што будуће земље чланице неће само добити средства, већ ће оне и допринети ЕУ и да зато проширење ЕУ није само трошак.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков навео је да су три милијарде евра које би Србија нето добијала од ЕУ једнаке овогодишњем буџетском дефициту и да би читав дефицит и задуживање Србије могли да се финансирају из буџета ЕУ, што је велика промена.

Додао је да би то омогућило побољшање јавних услуга и животног стандарда становништва.

Навео је да би повећање обима средстава и више од четири пута било неоспорно видљиво у свакодневном животу грађана Србије.

Алтипармаков је рекао да је Фискални савет задњих година забринут за капацитете државне управе, јер не може да приушти стручњаке у многим секторима, што представља ризик у погледу придруживања ЕУ.

Навео је да се досадашњи модел раста Србије базиран на квантитету, а не квалитету и већој додатној вредности, истрошио.

Према Алтипармакову, прелазак на модел заснован на квалитету захтева улазак у ЕУ.

"То је све до нас. Нису све нове чланице ЕУ једнако искористиле ту шансу. Увек остаје и наш домаћи задатак, да га урадимо да бисмо што боље живели", рекао је Алтипармаков.

Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је да "нема никакве дилеме" да ће подаци презентовани у студији бити добра аргументација за све оне који подржавају процес проширења ЕУ.

Он је навео да је замор од проширења "још увек присутан" у ЕУ, и да отпор према проширењу у земљама чланицама није увек рационалан.

"Оно што могу да потврдим је да Србија остаје снажно посвећена чланству у ЕУ, да она у томе види свој национални интерес", рекао је Старовић.

Додао је да ништа од постигнутих резултата не би било могуће да Србија није на европском путу, и да су индиректни бенефити и користи били далеко већи од оних који се могу исказати бројевима.

Рекао је да је ЕУ, одсуством консензуса чланица у погледу отварања кластера 3, Србији и њеним грађанима послала "лошу поруку", која користи противницима уласка Србије у ЕУ.

Старовић је рекао да Србију ништа не спречава да настави са реформама и да ће она то учинити.

(Бета, 22.12.2025)