Agresija kao jezik straha
Danas pre 13 sati | Tatjana Milivojević
Poslednjih nedelja, pred novim zamahom represije i njenim sve širim obuhvatom, ne mogu da ne razmišljam o prirodi te agresije i o njenoj suštinskoj iracionalnosti, upravo iz perspektive onih koji je sprovode.
Jer oni znaju da mi znamo. I znaju da znamo da oni znaju da kraj ove vlasti nije daleko. Uprkos tome (mada upravo zbog toga) represija se ne smanjuje, već pojačava. Prema zakonu akcije i reakcije, raste i otpor, dok podrška vlasti vrtoglavo opada. Kako je onda moguće da se ne razmišlja o danu posle? Ne samo o sve glasnijim zahtevima za lustracijom, već i o društvenoj stigmi koja neminovno čeka one koji danas sprovode bezakonje i nasilje u ime sistema. Odgovor se ne
