'Radikalizacija ako vlada neće da pregovara': Poljoprivrednici blokiraju puteve širom Srbije

Umesto da brekću na njivama i u poljima, traktori Banatskog Novog Sela, nedaleko od Pančeva, mirno stoje na asfaltu i saobraćajnicama.

Taj prizor, iz južnobanatskog sela na 30-ak kilometara od Beograda, nije jedinstven.

Poljoprivrednici, koji već dve nedelje protestuju zbog stanja u poljoprivredi, radikalizovali su protest blokadom više desetina puteva u Srbiji.

Četvrtog dana ovog vida protesta, blokirano je oko 80 regionalnih, lokalnih i magistralnih saobraćajnica, javila je agencija Beta 27. februara.

Iako su ranije poručili da odbijaju svaki razgovor sa Vladom Srbije, kivni na ministra zbog nekih komentara, sada pozivaju izvršnu vlast na hitan sastanak o rešavanju problema koji su doveli do njihovog protesta.

Ako ne dobiju odgovor zvaničnika, najavljuju dalju radikalizaciju, ne okrivajući šta to znači.

Dan ranije, tokom blokade raskrsnice u selu Bresnica kod Čačka, teško je povređen poljoprivrednik (61), kada je vozač kombija pokušao da probije blokadu, rekli su poljoprivrednici koji protestuju agenciji Beta.

Povređeni muškarac je prebačen u Klinički centar u Kragujevcu.

Osim ovog, prijavljen je još jedan incident u okolini Čačka, u centralnoj Srbiji.

Poljoprivrednici tvrde da je „osoba ubačena iz vrha vlasti" pokušala da izazove incident tokom njhovog sastanka u Mrčajevcima.

Ova informacija za sada nije nezavisno potvrđena niti je neko iz vlasti komentarisao.

Koji su problemi poljoprivrednika i šta traže?

Izveštava: Grujica Andrić, BBC novinar na blokadi u Banatskom Novom Selu

„Glavni problemi su uvoz i uvoznički lobi - država uvozi pšenicu, kukuruz i sličnu jeftinu robu, isto je i sa mlekom i mesom, a naši proizvodi više nemaju značaj ovde“, rekao je ranije Kristijan Todorov iz Banatskog Novog Sela, za BBC na srpskom.

„Poljoprivrednici više ne mogu da stignu da pokriju osnovne troškove, a ne da nešto zarade i prežive“, dodao je Todorov iz udruženja Novoseljanski paori.

Izašli su, kako kaže, svi proizvođači - „i mlekari i stočari i ratari i povrtari“ - pošto su svi u istom modu „klasičnog preživljavanja“, ali „država nema sluha“.

Na sastanku 17. februara predložili su resornom ministarstvu rešenja i predali ih kao zvaničan zahtev u četiri tačke, na šta ministarstvo nije reagovalo, dodaju.

Reagujući na protest, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da odluke neće donositi „pod pritiskom“, i da se poljoprivrednici koji ne žele da sa njim razgovaraju bave „politikanstvom".

Nazvao ih je i „pijanim milionerima koji nose roleks satove".

Zbog ovih izjava, nezadovoljni poljprivrednici su saopštili da „odbijaju svaki dijalog sa ministrom", prenela je agencija Beta.

Poljoprivrednici zahtevaju obustavu uvoza svih poljoprivrednih proizvoda dok se „tržište ne stabilizuje", da se viškovi koje trenutno imaju otkupe u robne rezerve, a traže i rešenje za otkup mleka, koji je prethodno obustavljen.

U 2024. godini, poljoprivreda je činila 6,1 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje, odnosno svega što je proizvedeno u Srbiji.

U ovom sektoru radi 20 odsto ukupne radne snage.

Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i obavezala se da će uskladiti poljoprivredne politike sa politikama evropske zajednice, između ostalog i otvaranje tržišta za proizvode iz EU.

Pogledajte video o protestu poljoprivrednika u Srbiji

Protest poljoprivrednika počeo je 11. februara blokadom Ibarske magistrale u selu Mrčajevci kod Čačka, a u organizaciji udruženja Šajkača i Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja.

Prosuli su mleko ispred Gradske uprave u Kraljevu, a ostatak podelili građanima.

Protesti su se potom proširili i na druga mesta u Srbiji.

Odluku o radikalizaciji, predstavnici 32 poljoprivredna udruženja doneli su na zajedničkom sastanku 21. februara na blokadi Ibarske magistrale u Mrčajevcima.

Pošto više dana nije pronađeno rešenje, zahtevaju sastanak sa Vladom Srbije kako bi se rešio problem, za koji kažu da „ozbiljno ugrožava celokupnu primarnu poljoprivrednu proizvodnju".

'Pijani milioneri sa roleks satovima'

Poljoprivrednici svake godine protestuju, ali se „ništa ne menja osim ministara“, kaže predstavnik udruženja Novoseljanski paori za BBC.

Todor naglašava da protest nikada nije bilo ovako rasprostranjen, što vidi kao „znak da je ista situacija širom zemlje“.

„Za pet godina sedeo sam na sastancima sa pet ministara, a mi smo i dalje tu gde jesmo - na ulici i u problemima“, kaže.

„U Beogradu nas ne čuju, ulica je jedino mesto gde možeš da iskažeš nezadovoljstvo, ne možemo da se borimo drugačije."

„Da li će se protesti nastaviti? Verovatno hoće.

„Da li će biti još više radikalizovani? Verovatno hoće“.

Kivni su na ministra Glamočića i njegovih tvrdnji da je „zarada po jednoj kravi 4.000 evra", da su proizvođači „pijani milioneri koji nose roleks satove", potom opaske zašto se bave ovim poslom ako im se navodno ne isplati, i poruke da su mladi i da mogu da nađu drugi posao.

„Zbog svega ovoga i izjave da smo 'politikanti', smatramo da je ispod dostojanstva da nastavimo bilo kakav dijalog sa takvim ministrom", saopštili su ranije predstavnici udruženja poljoprivrednika koji protestuju.

• Treba li manje hraniti krave kako ne bi bilo viška mleka u Srbiji
• Zašto poljoprivrednici u Srbiji protestuju
• Zašto je malo organske poljoprivrede u Srbiji

Zahteve poljoprivrednika podržali su i studenti, koji više od godinu dana protestuju zbog pada nadstrešnice tek renovirane železničke stanice u Novom Sadu, tražeći odgovornost za smrt 16 ljudi.

„Duboko oranje sistema", napisali su na društvenim mrežama, uz mapu lokacija protesta i poziv ljudima da se pridruže poljoprivrednicima.

Kako bi „podržao paore, poljoprivrednike i mlekare u borbi za prava i opstanak u Srbiji“, Danilo Stojić je pešice krenuo na 17 kilometara dug put iz Pančeva za Banatsko Novo Selo.

Kao ključni problem takođe vidi uvoznike i „poljoprivrednu mafiju“.

„Borba je duga, bitku ćemo da dobijemo, a nadam se i rat“, kaže Stojić iz Dolova, jednog od pančevačkih sela, za BBC na srpskom.

„Kada je loša godina, poljoprivrednici moraju da čekaju subvencije, a država ih onda tera da budu neutralni i pasivni, da ne izlaze na ulice - zato je važno da ih podržimo kada se to i desi, kako bi znali da nisu sami“, zaključuje Stojić.

• Zašto je pirotska ovca na ivici opstanka
• Regenerativna poljoprivreda: Može li se živeti od zemlje koja se ne obrađuje tradicionalnim plugom
• Čeka li nas decenija rekordnih cena hrane

Pogledajte video: Zašto se prosipa mleko u Srbiji

https://www.youtube.com/shorts/LlisDJsa7Xc

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Krava i svinja u Srbiji sve manje, farmeri u minusu: Šta može biti rešenje
• Kako klimatske promene utiču na privredu Srbije
• Koje muke more srpske zemljoradnike i ima li rešenja
• 'Katastrofa': Proizvodnja malina u Srbiji ugrožena klimatskim promenama
• Šta je izazvalo pomor pčela u Srbiji
• Zašto kilogram trešanja košta 1.500 dinara

(BBC News, 02.27.2026)