Kad sunce konačno pobedi zimu: Jedna vožnja kroz Srbiju otkriva put koji malo ko zna
Nova pre 4 dana
Sakura, tulipan, masline, divlje cveće i modro plavo nebo – vesnici proleća, od antičkog japanskog cvata preko holandskih cvetnih polja do maslinjaka Italije i Grčke, različiti su i šarenoliki poput mozaika plafona Sikstinske kapele u Vatikanu. Ipak, treba kazati da dolazak proleća ne počinje kalendarom niti prognozom, već opomenom da treba da se presaberemo. Ono dolazi tiho, gotovo stidljivo, ali vazda na isti način – kroz nemir. Taj metež ne nose ni drvo ni trava, ni list niti pupoljak. On se javlja u
Prvo ide ključ, pa pogled na sat, pa jakna, pa demon i sve ono što se zbog dva točka nakupilo ispod kacige tokom cele zime. Bajkerska konjica oduvek je prva predvodila juriš na zimsku idilu – a mi, ponosna kopilad Helija, koja svojom dvokolicom krstare nebeskim svodom donoseći zrake koji život znače, ipak smo prvi vesnici proleća. Ne, mi nismo prvi koji kušamo asfalt, već prvi u uverenju da je početak stigao. I onda više ne možeš da sediš, jer telo traži pokret,
