Najveći zločinci nisu imali savest
Danas pre 2 dana | Radiša Dragićević
Uvek kad prođem ka rodnoj kući kroz usputno selo Debelica (na čijem je početku, treća sa leva, kuća zlosrećne Stanike Gligorijević), setim se plavušnog i mršavog vižljastog dvanaestogodišnjeg dečaka koga su pre pola veka na kasi samoposluge u Minićevu optužili za krađu čokolade.
Vrativši se u roditeljski dom, ne govoreći ništa, ispio je krišom jak otrov, legao pored mlađe sestrice koja je spavala u krevetu, i umro u najvećim mukama. Nema na svetu stvora koji nikada ništa nije ukrao. Ja sam iz borske biblioteke pre duže od tri decenije ukrao knjigu Davida Albaharija „Sudija Dimitrijević“ jer je bila jedina koju nije imao u posedu da mi pokloni na početku našeg poznanstva, a na polici biblioteke ih je bilo četiri. Krađe, istina, terete – ali
