Српска православна црква и сахране: Између гроба и крематоријума
Јужне вести 09.04.2026
Друштво крематиста „Огањ“ Розаријум на Новом гробљу у Београду Када је тата умро, моја бака је одлучила да кад она оде на „онај свет“ буде кремирана, јер није могла другачије да буде сахрањена поред сина.
Било је то пре више од 10 година, а ја сам тада први пут присуствовала испраћају за кремацију. Бака је била православна верница, али речено нам је да свештеник не држи опело пре кремације и да можемо да бирамо између црквене и класичне музике. „То пуштамо са разгласа“, рекли су тада. Она није много марила за свештенике, те је за нас била пресудна њена жеља и љубав према сину. Неколико година касније, у новинама сам прочитала како је неколико свештеника одржало
